Ideja da se pomoću šlemova od aluminijumske folije može sprečiti uticaj zraka za kontrolu uma i emisija iz svemira, ima dugu istoriju…

Grupa naučnika sa Masačusetskog instituta za tehnologiju (populrni MIT) sprovela je rigorozne naučne testove, ne bi li utvrdili da li kape i šlemovi od aluminijumske folije zaista mogu da blokiraju moć zraka za kontrolu uma. Pomoću sofisticiranog mrežnog analizatora kojim su merili jačinu radio signala koji prodire kroz tri različita modela aluminujumskih kapa – klasične, fesa i kape nalik šlemovima rimskih centuriona – otkrili su da, iako aluminijumske kape imaju uglavnom skromni ublažavajuži efekat, one zapravo pojačavaju signale na određenim frekvencijama. Reč je o frekvencijama od 1,2 – 1,4 Ghz, što je opseg koji u SAD koristi isključivo vlada. U naučnom radu pod naslovom “O efikasnosti šlemova od aluminijumske folije: empirijska studija”, stručnjaci MIT zaključuju da je: “trenutnu pomamu za zaštitnim alu šlemovima najverovatnije inicirala američka vlada, najverovatnije u saradnji sa Federalnom komisijom za komunikacije”.

Očigledno je da ovaj naučni rad može biti tek još jedan pametno plasirani dvostruki blef vlade, nova taktika da se nadmudre oni koji su sagledali istinu o podlačkim, eksperimentalnim tajnim programima za kontrolu uma stanovništva. A čak i ako to nije u pitanju, malo je verovatno da će se paranoidno društvo zaista otarasiti svojih “zaštitnih sredstava” od aluminijumske folije zbog tvrdnji nekolicine satiričnih studenata sa ne baš antiestablišmentskog MIT-a.

Rok muzičar Frenk Zapa je imao običaj da priča o tipu koga je zvao Ludi Džeri, zavisniku od elektriciteta i velikom pokloniku spida: “Gomila kretena u belim mantilima nije baš gledala blagonaklono na Ludog Džerija i govorili su mu stalno da ga rešetkasti šešir neće zaštititi od čitača misli!”

I na Internetu mnogi raspravljaju o zaključcima naučnika sa MIT. Autor bloga “Svetski Mir” piše: “Kada sam bio izložen zračenju radio frekvencije za kontrolu uma, samo je to što sam se od glave do pete omotao aluminjumskom folijom sprečilo da mi umom odjekuju razorni tonovi od kojih mi je mozak pulsirao a slepoočnice odzvanjale kao da neko unutra udara kovačkim čekićem! Postoji očigledna manjkavost u priči ljudi sa MIT: ako je ono što se priča na forumima o kontroli uma istina, onda bi i njihovi istraživački mozgovi mogli biti podvrgnuti potpunoj kontroli preko mikrotalasa koje policija i vojska koriste da bi nadgledali bukvalno svaku osobu na planeti. Nisu li onda usmerili i ‘zaključke’ naučnika sa MIT?”

Ima i onih koji za glasove u sopstvenim glavama smatraju da su vanzemaljskog porekla. Jedan od njih je i Majkl Minkin, koji na svom sajtu “Stop Vanzemaljskim Otmicama” redovno objavljuje lična svedočenja ljudi koji su testirali njegov “3M Velostat” šlem protiv skeniranja misli. Minkin tvrdi da od 2000. godine do danas, vanzemaljci nisu oteli ni jednu osobu koja je nosila njegov šlem. “Nažalost”, kaže Minkin, “vanzemaljci su lukavi gadovi i najmanje u jednom slučaju su, osobi koja je na trenutak skinula šlem, telepatski naredili da ga više ne stavlja na glavu i dok je bespomoćno stajala, jednostavno su je oteli!

Aluminijumska folija nije nepoznata u psihijatrijskoj literaturi, čest je pratilac obolelih od paranoidne šizofrenije. Progresija strahova i “uticaja” – od mašina kojima se može uticati na um do elektromagnetskih zraka za kontrolu mozgova pojedinaca i mase – na mnogo načina je više nego očigledna. Kako je napredovalo naučno razumevanje, zlokobni i ubitačni uticaji koji su usađivali čudne glasove u glave paranoika su se promenili – od demona preko mesmerizma, do elektromagnetskog zračenja. Šešir od aluminijumske folije je neka vrsta savremene amajlije, naizgled logična odbrana zasnovana na manjkavom znanju o elektromagnetizmu i, preciznije, Faradejevom kavezu.

Ronald Sigel, američki psihijatar, objavio je zanimljiv slučaj u svojoj knjizi “Šaputanje: glasovi paranoje”. Dugogodišnji obožavalac Nikole Tesle, dr Edvin Tolman, stručnjak za elektromagnetno zračenje i direktor tajnog istraživačkog odseka jedne kalifornijske avio-kosmičke kompanije, bio je siguran da ga prate i preko satelita mu elektromagnetskim zrakom utiskuju lažne slike i sećanja u um. Počeo je da nosi pantalone od aluminijumske folije, krevet je noću prekrivao bakarnom oblogom, a noge kreveta stavljao u posude sa rastvorom bakarnog i olovnog sulfata, da bi skrenuo ELF frekvence.

Tolmanov rad ga čini posebno zanimljivim slučajem. Iako je satelit koji ga je mučio bio tek umišljeni početak psihoze, veći deo naučnih činjenica kojima je pothranjivan njegov strah je bio krajnje razuman. Onima koji redovno prate priče o uticaju na ljudski um, neće biti nepoznata imena dr Rosa Edija koji je uz pomoć elektromagnetskih sila uspeo da menja emocionalna stanja svojih ljudskih subjekata; dr Alena Freja i istraživanja o tome “kako se glasovi mogu usaditi direktno u um pojedinca”; dr Majkla Pirsingera i specifičnih efekata elektromagnetizma na ljudsko telo, istraživanja električne osetljivosti i mučenje i uznemiravanje pojedinaca pomoću mikrotalasa. Takođe je često pominjana i priča o tajnom oružju kojim se može kontrolisati um pojedinca i mase.

Kao šlag na ovu tortu dolazi informacija da je kompanija Sony patentirala tehniku za usmeravanje ultrazvučnih pulseva u tačno određene, precizne oblasti ljudskog mozga, koji će omogućiti gledaocu da oseti miris, zvuk i sliku na fizičkom nivou, kao lični doživljaj.

Očigledno je da, koliko god zbunjujuće svesnosti zasnovane na prethodnim primerima utiču na pojavu fenomena šešira od aluminijumske folije kao “sigurne” zaštite, ne smemo automatski ni odbacivati mogućnosti da u svemu tome ima nečeg niti se automatski prikloniti svakodnevnom nošenju alu šlema. Iako ta navika može imati placebo efekat u slučaju šizofreničara (dr Tolman se, na primer, osećao sasvim dobro i lucidno dok je verovao da se nalazi u kavezu zaštićenom od svih elektromagnetnih zračenja, ali je dobijao napade ludila kada bi mu rekli da je “zaštita” uklonjena), ako je američka vlada odlučila da svoje građane primenom sofisticiranog oružja pretvori od potencijalnih terorista u zadrte patriote, biće im potrebno daleko više od nekoliko pakovanja aluminijumske folije da ih spase pošasti.

Naravno, ne mora to biti samo šešir ili šlem. Ima mnogo ljudi koji su, iako ne veruju da zlokobne sile kontrolišu njihove umove, zabrinuti zbog potencijalnih i realnih efekata elektromegnetnog zračenja. Adam i Nikola Rajt, prestrašeni da će stanice za mobilnu telefoniju preplaviti njihovo selo Isington u Stafordširu, Velika Britanija, poskidali su sve tapete u kući i zidove oblepili aluminijumskom folijom, da bi se zaštitili od onoga što su smatrali zračenjem koje izazva rak. Porodica Desuza iz Sakramenta, SAD, je čitavu kuću – spolja i iznutra, uključujući i krevete – obložila aluminijumskim folijama, verujući da će to biti spasonosni štit protiv zračenja radio talasa kojima ih terorišu komšije a zbog čega su svi ukućani oboleli od nečega, od glavobolje do lupusa.

Naravno, neki proizvođači uvek profitiraju od ljudskih strahova. Norveška firma “Hendi-fešns” je već izbacila na tržište “mobilnu kapu” sa pokrivačima za uši i slojem utkanog srebra. Proizvođač tvrdi da mobilna kapa štiti onoga ko je nosi od mikrotalasnog zračenja prilikom upotrebe mobilnog telefona; njujorška firma “Les EMF” ima širok asortiman zaštitnih stvarčica, počevši od madraca koji upijaju zalutale jone, preko donjeg veša koji štiti od “električnih zračenja kompjutera i elektro vodova, mikrotalasa, radara i TV aparata”, do kape koja “vašem mozgu osigurava tiho mesto, bez uticaja zračenja radio talasa na vaš mentalni proces”.

Zanimljivo je da su baš očigledna neefikasnost i apsurdnost dodelile aluminijumskoj foliji simboličnu vrednost u kategoriji “paranoidni teoretičari zavere”. To je i uobičajeni motiv na internetskim forumima i blogovima i sastojak brojnih “odbrambenih” sredstava koja se mogu kupiti. Trenutno je na Internetu veoma popularna hit knjiga koja se zove “Kapica od aluminijumske folije: praktična zaštita od kontrole uma za paranoičare”. Knjiga je postala ikona savremene pop kulture u kojoj caruju Bart Simpson i obilje ostalih TV paranoičara.

Sa druge strane, paranoičari možda i imaju razloga da se žale na tehnološki napredak civilizacije i orvelovski pristup kontroli mase, ali njihova vezanost za šešir od aluminijumske folije – taj krajnje neefikasni i uvrnuti pokrivač za glavu – prilično odmaže njihovom imidžu i drastično smanjuje mogućnost da ih ostatak populacije shvati ozbiljno.