Majka Tereza, planetarno verovatno najpoznatiji “humanista i dobročinitelj” koja je, po opštem uverenju, pomagala bolesnima i siromašnima, posebno u Indiji, za šta je dobila i Nobelovu nagradu, a Vatikan je uvrstio u blažene, u životu nije bila ni nalik onoj iz „legende”- kakvom su je prikazivali mediji, pa i Katolička crkva. Imala je veoma sumnjiv i nehuman odnos prema bolesnima, tesne političke kontakte koje bismo danas nazvali nepodobnim, trošila i rasipala neverovatne sume iz humantirnih pomoći „u lične svrhe” – što nije imalo nikakve veze sa pomoći onima kojima je navodno pomagala. To je, ukratko, zaključak psihologa sa Univerziteta Montreal Serža Larive i Ženevjev Šenar i njihove koleginice sa Univerziteta Otava Kerol Senešal posle dugogodišnjeg istraživanja života i ponašanja simbola dobrote i milosrđa 20. veka – majke Tereze, čije je istraživanje objavljeno u kanadskom časopisu „Istraživanja o religiji”.

Medijski lik – izvrtanje činjenica

Zanimljivo je da rezultati istraživanja kanadskih naučnika u potpunosti potvrđuju, i više od toga, dugo osporavane i kritikovane tvrdnje poznatog novinara Kristofera Hitčensa u njegovoj knjizi „Ponašanje misionara: majka Tereza u teoriji i praksi”.

Ukratko, istraživači su posle podrobne analize svih pisanih i drugih izvora o njenom životu zaključili da medijski lik majke Tereze apsolutno ne odgovara stvarnim činjenicama i da je isfabrikovan! A njeno uvođenje u red blaženih Katoličke crkve rezultat je veoma efektivne i efikasno izrežirane kampanje u medijima.

Priča o razobličavanju anđeoskog lika majke Tereze počela je gotovo slučajno. Profesor Larive je, pripremajući za svoje studente predavanja iz etike, slučajno naišao na materijale o majci Terezi. Opisi njenog života su bili toliko egzaltirani, puni preterivanja, pa i sumnjivi, da su privukli pažnju profesora. On i njegove kolege su počeli istraživanja. Sakupili su 502 dokumenta koji govore o raznim aspektima njenog života i rada. Posle pomnog analiziranja, 195 je odbačeno kao „isfabrikovano i nepouzdano”, a ostalih 287 su počeli detaljno da analiziraju.

Istraživači su se pre svega pozabavili odlukom Vatikana o njenoj beatifikaciji – da je uvrsti u red blaženih, što je „predvorje” za proglašenje svetom. Pomno analizirajući dokumenta otvoreno su zamerili Vatikanu da je potpuno prenebregao (ili zaboravio): njen veoma sumnjiv i neadekvatan odnos prema bolesnima, čudne, sumnjive i tajne političke veze, neumereno nenamensko (i nekontrolisano) trošenje ogromnih suma novca koje je dobijala iz celog sveta za svoje humanitarne akcije. Posebna priča su njeni dogmatski stavovi, danas strani većini na ovoj planeti, o abortusu, kontracepciju i razvodu…

Otkud blažena?

Larive, Šenar i Senešal su izrazili „posebno čuđenje” zašto Vatikan u slučaju majke Tereze nije poštovao uobičajenu, viševekovnu proceduru za uvođenje u red blaženih. Prema tradiciji, kažu, Sveta stolica po smrti „kandidata” , bez obzira na njegova „čuda” tek posle najmanje 5 godina po smrti, pokreće postupak. U slučaju majke Tereze to nije bio slučaj i ceo postupak je započet maltene odmah po njenoj smrti! Uz to, i sam razlog za beatifikaciju – čudesno isceljenje izvesne Monike Besra- deluje u najmanju ruku neuverljivo. Majka Tereza je postala „blažena” u hijerarhiji Katoličke crkve jer je Vatikan „nepobitno utvrdio da je ona svojim čudesnim moćima izlečila bolesnicu”. Besra je komisiji Vatikana posvedočila da su njeni „užasni bolovi u stomaku nestali „privijanjem” medaljona sa likom Majke Božije koji je blagoslovila majka Tereza”. Međutim, kažu istraživači, doktori koji su lečili nesrećnu Moniku Besra izjavili su da su „apsolutno sigurni da su njenom izlečenju od tuberkuloze i obolelih jajnika apsolutno doprineli savremeni lekovi”…

Čekaonica smrti

Kod neupućenih, kažu istraživači, zvanični podaci o delatnosti majke Tereze mogu samo da izazovu divljenje: tokom života otvorila je 517 misija za pomoć bolesnima u više od 100 zemalja širom sveta. Ali, pomnija istraživanja su pokazala nešto sasvim drugo. Doktori koji su boravili u ovim misijama i lečili unesrećene posvedočili su da su ta mesta bila daleko od idiličnih i svi do jednog su ih opisivali kao „mesta za umiranje”. Samo dve trećine ljudi koji su dospevali u misije, izjavili su ti lekari, dobijalo je kakvu-takvu medicinsku pomoć, a trećina je jednostavno čekala da umre! Oni su svedočili o nepoštovanju osnovnih normi higijene, hrani koja je bila neupotrebljiva za ljudsku ishranu i, redovno, nedostatak, pa i potpuno odsustvo, sredstava protiv bolova.

Istraživači su utvrdili da problem u finansiranju ovih misija, u stvari, nije bio nedostatak sredstava jer je fond majke Tereze redovno dobijao stotine miliona dolara iz celog sveta, već njeno fanatično propovedanje ideje stradanja i smrti. Ključna rečenica koja objašnjava njenu prirodu i ponašanje je, navode istraživači, da „ima nečeg prekrasnog u tome kako siromah prima svoj usud, kako on strada i muči se kao Isus na krstu, a svet mnogo dobija od tog stradanja…”

Posebnu mrlju na njen život, kažu istraživači, bacili su Terezini poslednji ovozemaljski dani . Odbila je da se leči u jednoj od svojih brojnih misija i bolnica i odabrala jednu čuvenu, skupu i veoma dobro opremljenu bolnicu u Kaliforniji!

Podrobna analiza naučnika je pokazala da Fond majke Tereze nije bio ni malo darežljiv prema unesrećenima u prirodnim i industrijskim katastrofama. Samo tokom nekoliko velikih poplava u Indiji i stravičnoj eksploziji u fabrici pesticida u indijskom gradu Bopalu sledbenice majke Tereze su došle među unesrećene i samo izgovarale beskonačne molitve i delile medaljone sa likom Device Marije – ne pruživši nikakvu drugu, preko potrebnu pomoć! Istraživači su našli, pored ostalog, i pisani trag o njenoj „neizmernoj zahvalnosti” diktatoru koji je vladao Haitijem Divalijeu „za pomoć fondu”. Nije poznato sa koliko novca je on „darivao” majku Terezu, ali ni kolike su bile sve ostale brojne donacije.U svakom slučaju, niko osim nje, nije imao uvid u poslovanje Fonda i kako se troši novac.

Nastajanje mita

Postavlja se pitanje kako je stvoren mit o dobročiniteljki i humanisti majci Terezi, koja je za milione ljudi širom planete postala sinonim dobrote? Istraživači sa ova dva kanadska univerziteta smatraju da su odlučujući uticaj imali mehanizmi medija. Ključnu ulogu u toj „kampanji” ipak je odigrao njen „susret” 1968. sa novinarem Bi-Bi-Sija Malkolmom Mageridžom. Bio je odranije poznat po svojim radikalnim zalaganjima protiv abortusa, a zajednički jezik sa majkom Terezom je pronašao i u mnogim drugim radikalnim dogmama i stavovima Katoličke crkve. Mageridž je iz samo njemu znanih razloga odlučio da „populariše” majku Terezu, a ona je odmah u tome videla šansu da ceo svet čuje za nju. I bila je u pravu. On je 1969. o njoj napisao knjigu i ubrzo snimio dokumentarni film-hvalospev „Nešto lepo za Boga”, posle koga je postala planetarna znamenitost i dobila nebrojena priznanja, uključujući i Nobelovu nagradu.

Kanadski istraživači su u poslednjim redovima svoje studije zaključili da je „mit o majci Terezi, iako se otkrilo da je ona bila daleko od humaniste, ipak doneo koristi Svetu”.” Ako je lik majke Tereze koji je nastao u kolektivnoj svesti nadahnuo humanitarnu delatnost drugih ljudi, biće dovoljno. Prema našoj proceni, taj mit je pokrenuo mnoge da počnu ili se uključe u rad humanitarnih organizacija, koje, ovoga puta, za razliku od nje, zaista pomažu siromašnima i bolesnima”, poručili su kanadski psiholozi.

Poreklo

Majka Tereza rođena je u Skoplju 1910. godine pod imenom Agnesa Gondža Bojadži, kao ćerka Cincarina Nikole i majke Albanke – Dronda. Njeno ime Gondža na turskom znači – ružin pupoljak. Govorila je da je „po krvi Albanka, po državljanstvu Indijka, a po veri katolik”. Posle lečenja u Americi, umrla je u Kalkuti 1997.

Imala je brata Lazara i sestru Agušu, sa kojom je pevala u crkvenom horu. Posle osnovne škole upisala je u Skoplju srpsku gimnaziju. Presudan momenat u njenom životu bila je smrt njenog oca 1927, posle čega sa dve drugarice 1929. odlazi u Dablin gde radi kao medicinska sestra. Kasnije odlazi u Indiju, u Kalkutu, gde pomaže leproznim bolesnicima kada i dobija ime majka Tereza.

Osniva 1950. red „Misionarke milosrđa” koje kasnije priznaje i Sveta stolica i preuzima brigu o njemu. Danas red ima oko 5000 sestara i 500 braće u oko 120 zemalja širom sveta. Od 1970. majka Tereza je međunarodno priznata kao planetarna humanitarka koja pomaže bolesnima i siromašnima. Nobelovu nagradu je dobila 1970. godine, a papa Jovan Pavle 2. beatifikovao ju je 2003. i proglasio „blaženom Terezom od Kalkute”.

Pored mnogobrojnih priznanja grad Zagreb ju je 1990. proglasio počasnim građaninom zbog „specijalnih veza sa Hrvatskom”, a 2009. u hrvatskom gradu Koprivnici osveštana je nova crkva posvećena njoj.

Posmrtno je 1980. dobila najviše indijsko civilno odlikovanje „Bharat ratna”, a indijske železnice su 2010. u njenu čast uvele specijalan voz „Majka ekspres”…

Aleksandar Paunović

Napomena: Stavovi autora ne odražavaju nužno i uređivačku politiku redakcije; poštujući pravo na slobodu izražavanja, objavićemo svaki argumentovani stav koji nije u suprotnosti sa osnovnim moralnim načelima, koji ne vređa i ne diskriminiše ni po jednoj osnovi (verskoj, polnoj, rasnoj…).