Veliki planinski masiv koji se prostire u pograničnom delu Nemačke i Austrije privlači istraživače paranormalnih pojava iz celog sveta. Čak je i Hitler bio ubeđen da pećine i hodnici Untersberga vode u ono što je nazivao „unutrašnja zemlja“.

U avgustu 1987. godine, troje ljudi krenulo je u istraživanje pećina na planini Untersberg, koja se uzdiže na granici Nemačke i Austrije. Zatim su nestali. Policija i spasioci iz gorske službe nisu otkrili nikakav trag koji bi ukazao šta se dogodilo speleolozima. Ništa, osim parkiranog automobila u podnožju planine. Tri meseca kasnije, nestali su pozvali telefonom svoje rođake, tvrdeći da se nalaze na brodu usred Crvenog mora, koji plovi ka Aleksandriji u Egiptu. U Aleksandriji su otišli u nemački konzulat i ispričali da nemaju pojma kako su se obreli na tom brodu, niti da je prošlo toliko vremena otkako su ušli u pećine.

Tokom svoje posete Austriji 1992. godine, Dalaj Lama je tražio da vidi planinu Untersberg. Nazvao ju je „uspavanim zmajem“ i „srčanom čakrom sveta“. U istočnjačkoj terminologiji, čakra je energetski centar. Ipak, to nije prvi put da se neka poznata osoba zainteresovala za planinu.

Hitler je bio opsednut Untersbergom i polagao je velike nade da će mu planina omogućiti pristup natprirodnim bićima i dati mu moć da u svoju korist preokrene rat koji je gubio. Na vrhu planine na austrijskoj granici sagradio je kuću (Berghof) odakle je mogao da posmatra Untersberg po čitav dan. Čvrsto je verovao da su planina i ono što se krije unutar nje centar mističnih moći koje će mu pomoći da porazi svoje neprijatelje. Nabavio je i teleskope posebne jačine kako bi posmatrao planinu, žudeći da otkrije njene tajne. Uzroci te njegove opsesije su događaji koji se ponavljaju, legende i priče o ljudima koji su nestali, o ljudima koji su izgubili određene periode vremena, susretima sa elfovima, patuljcima i vanzemaljcima i tajanstvenim podzemnim prolazima za koje je Hitler bio ubeđen da vode u ono što je nazivao „unutrašnja zemlja“.

Ekspedicija koja je u avgustu 2008. istraživala gigantski sistem pećina ispod planine, dokazala je da pećine i prolazi idu u dubinu toliko, da najdublja tačka još uvek nije registrovana. Ekspedicija se vratila na površinu a da nije uspela da otkrije koliko se duboko pećine granaju. Prema izveštaju iz nemačkih novina, istraživači su se spustili do dubine od 1.056 metara, pre nego što su bili prisiljeni da se vrate jer nisu znali kako da pređu procep koji se završavao ambisom bez dna. Otkrili su više od 800 prolaza i, verovali ili ne, jezero na dubini od 930 metara ispod površine. Prešli su ga pomoću gumenog čamca.

Slično kao u Bermudskom trouglu, na stotine ljudi je nestalo u planini i oko nje. Neki više nikada nisu pronađeni, a neki od njih su se pojavili znatno kasnije na potpuno drugom mestu na planeti, navodno skočivši kroz vreme, prostor ili oba.

Priče o nestalim ljudima su tako česte, da nemačke i austrijske novine redovno objavljuju tekstove o ovoj misteriji. Potrage za nestalima iz vazduha i sa zemlje se organizuju gotovo neprestano. I uvek bezuspešno.

Drevne legende iz tog kraja govore o malim ljudima koji dolaze iz planine i letelicama malih ljudi koje iz planine uzleću pravo u nebo. Nekoliko stotina legendi vezanih za Untersberg pominju fenomen izgubljenog vremena, što je karakteristika vanzemaljskih otmica. Različiti izvori tvrde da je unutrašnjost planine naseljena patuljcima, goblinima, ženama fantastične lepote koje će zarobiti svakog muškarca koji ih privuče. Postoji i legenda da je Untersberg počivalište zaspalog Šarlemanja (Karla Velikog) koji strpljivo čeka dan kada će gavranovi prestati da obleću planinu. Kada se to dogodi, on će se probuditi i obnoviće nekadašnju moćnu germansku imperiju. Stoga svakoga dana na površinu izlazi maleni dečak, čji je zadatak da proveri jesu li gavranovi prestali da lete. Ako jesu, dečak će se sjuriti u podzemlje i probuditi usnulog kralja. Postoji i verzija u kojoj glavni junak nije Šarlemanj, već usnuli Fridrih Barbarosa, čija je brada izrasla kroz sto za kojim je zaspao.

Rajnhard Habek, autor knjige „Sile koje stvaraju ono što ne bi smele“, piše o pećini kod Furtstenbruna na planini Untersberg, za koju tvrdi da nije prirodna već je veštački stvoren splet tunela. Habek nije otkrio ko je iskopao tunele, ali smatra da su to mogli biti vojni inženjerci u vreme jednog od dva svetska rata. Pećina, koju on naziva „pećina duhova“ nalazi se blizu doline i relativno ju je lako naći. Okrenuta je ka muzeju Untersberg Furstenbrun. Ali ono što je veoma važno, ko god da je iskopao tunele znao je šta radi, jer se neobični paranormalni fenomeni često dešavaju radoznalim posetiocima.

Glavni tunel pećine je visok nešto manje od 2 metra i proteže se u dužini od 30 metara. Nekoliko metara od ulaza skreće oštro na levu stranu, zatim ide natrag nekoliko metara, pa se deli na dva kraća tunela koji završavaju zidom posle par metara. Rajnhard Habek opisuje da je njegova video kamera radila samo prilikom ulaska i izlaska iz tunela. On tvrdi da je čuo neobično zavijanje i da je u tunelima iskusio gubitak vremena. Takođe pominje da se na snimcima tunela, napravljenim različitim kamerama i fotoaparatima, vide neobične sjajne kugle koje lebde u prostoru iznad tla. Opisuje osećaj panike koji ga je tokom prve posete pećini naterao da bukvalno istrči napolje. Na fotografijama se često može primetiti neobjašnjiva magla, iako je u tunelu uopšte nema.

Brojni su posetioci tunela koji pričaju istu priču: da su ih napasno preplavili panike i užas i da su videli nešto čudno. U oba slučaja, ljudi su histerično jurili napolje.

Veliki broj laika i istraživača paranormalnog u Nemačkoj i Austriji, ubeđen je da je u tunelu prisutna nekakva prostorno-vremenska anomalija. Zelenkasta magla se iznenada pojavljuje na mestima gde navodno nestaju ljudi. Slični opisi se pominju i u vezi Bermudskog Trougla, filadelfijskog eksperimenta, grčke planine Pandeli i drugih misterioznih mesta.

Smatra se da fenomen ima neke veze da vrhuncem energetskog ritma planete koji se događa svakih 20 godina, zbog čega su moguće razne anomalije u određenim energetskim tačkama. Manje anomalije se javljaju svakih 10 godina, sa uobičajenim vrhuncem svakog 12. avgusta.

Većina nestalih ljudi koji su se kasnije ponovo pojavili, doživeli su totalnu psihološku konfuziju, zbog čega se potencijalnim posetiocima Untersberga savetuje da sebi pronađu drugu zabavu jer nije pametno šaliti se sa nepoznatim, neobjašnjivim i prilično zastrašujućim stvarima.