Stari Grci su poznati po veličanstvenim hramovima koje su podizali u slavu svojih bogova. Veliki broj tih božanstava je poštovan mnogo pre nego što su se danas dominantne religije pojavile u Evropi. Konstrukcija hramova predstavlja još uvek arhitektonsko čudo ako se u obzir uzme tehnologija toga vremena od pre 2.000 i više godina.
Dobar primer ovoga je Partenon, hram posvećen boginji Atini, izgrađen u 5. veku pre nove ere na Akropolju. Arheolozi su počeli da se pitaju zbog čega su stari Grci podizali svoje hramove baš na određenim lokacijama a ne negde drugde?
Tragom Herodotovih zapisa
Da bi pronašla odgovor na ovo pitanje, grupa naučnika je analizirala lokalnu geologiju, topografiju, tlo i vegetaciju u blizini 84 antička hrama sagrađena u periodu između 480. i 338. godine pre nove ere. Zatim je podatke uporedila sa zapisima Herodota, Homera, Platona i drugih filozofa i istoričara tog vremena. Glavni cilj istraživanja bio je da se utvrdi da li je određena lokacija sa pratećim komponenatama, igrala presudnu ulogu u odluci graditelja o tome kome će se božanstvu na tom mestu podići hram.
Gregori Dž. Retalak, istraživač sa oregonskog univerziteta u Judžinu, bio je vođa istraživanja. U početku nije mogao da uoči nikakve jasne veze među hramovima i vrstama tla na kome su sagrađeni. Ali kada je tipove tla uporedio sa božanstvima koja su tu obožavana, dobio je poklapanje. Zavisno od toga koji su bog ili boginja u pitanju, birana je određena vrsta tla za gradnju hrama. Na primer, boginja žitarica i plodnosti, Demetra i bog Vina Dionis, imali su hramove podignute na bogatom i plodnom zemljištu, na kome je najpogodnije uzgajati useve.
Tačno odeđena mesta
Sa druge strane, hramovi device lova Artemide i njenog brata, boga sunca Apolona, podizani su samo na stenovitom i jalovom terenu, gde ničega nije bilo osim nomadskih stada stoke. Vodeni bogovi su obožavani samo u hramovima podignutim na primorskim terasama, koje su prirodno bile pogodne i za poljoprivredu.Takva podela jasno dokazuje da stari Grci nisu želeli da se njihovim ponudama i prinetim žrtvama bogate pogrešni bogovi. Zato su napravili najjasniju moguću razliku među njima.
Retalak smatra da je izbor prave lokacije za hram bio isto tako važan u svakodnevnom životu koliko i religija, jer su ljudi želeli da svojim bogovima sagrade utočišta upravo na mestima gde će se ovi osećati kao kod kuće, blizu domena svog božanskog delovanja za koji su po prirodi zaduženi.