Vašingtonska Bela kuća, oličenje i simbol moći SAD, u kojoj od kraja 18. veka žive predsednici ove države, prema svim raspoloživim podacima rekorder je u celoj toj ogromnoj zemlji po broju „domaćih” duhova koji se prikazuju danonoćno. I to isključivo nekadašnjih predsednika. Prema uredno vođenoj statistici prvi na listi po broju pojavljivanja je predsednik Abraham Linkoln, ubijen u atentatu u pozorištu 1865. Kažu da su njegov duh počeli da viđaju u njegovoj rezidenciji – Beloj kući, koja je taman bila završena, svega nekoliko dana posle ubistva. Zapisano je da je njegov duh prva ugledala Grejs Kulidž, supruga predsednika Kevina Kulidža koji je „nasledio” Linkolna.
Linkoln je, ispričala je Grejs, stajao zamišljen i zabrinut pored prozora čuvenog Ovalnog kabineta sa koga se pruža pogled na aveniju Pensilvanija. I mnogi potonji predsednici i članovi njihovih porodica su tvrdili i tvrde da su videli Linkolna na istom prozoru, zagledanog niz Pensilvanija aveniju…Kažu da se duh Linkolna posebno često pojavljivao za vreme predsednikovanja Frenklina Delano Ruzvelta. Jednom je, ostalo je zapisano, mlada Ruzveltova sekretarica ušla u sobu gde je nekada bila spavaća soba predsednika Linkolna. Na krevetu je videla njegovu prikazu koja je sedela i vezivala pertle na cipeli. I to nije sve: pošto je mlada sekretarica užasnuta istrčala iz sobe, ubrzo je u prostoriju ušla spremačica. I ona je videla Linkolnov duh koji je upravo pokušavao da zapali vatru u kaminu…
U sobi gde je nekada bila spavaća soba Abrahama Linkolna u vreme Ruzvelta bila je radna soba njegove supruge. Istina, ona nikada nije videla njegov duh, ali je u više navrata pričala da joj se stalno činilo da je neko nevidljiv posmatra.
Holandska kraljica Vilhelmina je tvrdila da ju je jedne noći, kada je bila u poseti predsedniku Ruzveltu i spavala u Beloj kući, usred noći probudilo kucanje na vrata. Otvorila je , a na pragu je stajao – Abraham Linkoln!
I predsednik Hari Truman je tvrdio da je u Beloj kući video Linkolna. On je čak pričao da je Linkoln posebno „voleo” njegovu ćerku i da je duh često stupao u kontakt s njom, pa čak i da su se oni zaključavali noću u bivšoj spavaćoj sobi Linkolna i – beskonačno, do jutra, razgovarali. Priča se da je Truman, preko svoje ćerke, čak tražio i savete od davno ubijenog predsednika…
Drugi na listi duhova bivših američkih predsednika koji se pojavljuju u njihovoj rezidenciji je Endrju Džekson. Postoje različita tumačenja zašto se njegov duh šeta po Beloj kući. Ili je to zato što je za života bio zagriženi spiritista, ili zato što nije „propuštao” ni jednu suknju koja bi prošla pored njega. U svakom slučaju, posebno mlađe sekretarice i spremačice svih potonjih predsednika, uvek, prolazeći pored tzv. Roze spavaće sobe predsednika Džeksona, uvek čuju kikotanje i smeh! Jedna od njih, Lilijan Parks je posvedočila da je 1961. godine u Roze spavaćoj sobi, kada je nameštala postelju koja je bila namenjena britanskoj kraljici Elizabeti tada u zvaničnoj poseti SAD, osetila da se neko priljubio uz njena leđa, a potom i – nešto niže – „rad” veoma odlučnih i snažnih muških ruku. Čula sam kikot i užasnuta istrčala iz sobe, rekla je Parksova.
Sledeći na „listi” je predsednik Vudro Vilson, koga često viđaju kako se kreće kroz Belu kuću u – kolicama…
Najnovije svedočenje potiče od mlađe ćerke bivšeg predsednika SAD Džordža Buša – Dženi, koje je objavio nedeljnik „Teksas mantli”:
Jedne noći sam iz kamina u mojoj sobi začula pevanje. Bila je to, kaže Dženi, arija iz neke opere. Ispričala sam to mojoj starijoj sestri Barbari koja mi nije poverovala. Ali posle nedelju dana, obe smo se našle u mojoj sobi i – začule iste zvuke. Ovoga puta melodije iz 50-tih godina… Poznavaoci kažu da je to, najverovatnije, bio predsednik Hari Truman koji je voleo da prekraćuje vreme svirajući na klaviru.
Američke predsednike muči poseban problem – duh crnog mačka. Crni mačak se pojavljuje kako u svim prostorijama Bele kuće, tako i na aleji koja vodi ka njoj, pa čak i u podrumima Kapitola (američkog Kongresa). Duh mačka odavno ima nadimak DC (Demonic cat), prevedeno – demonska mačka. Kažu da je njegov duh zapravo duh jedne od 30 mačaka koje su oko 1800. godine dovedene i puštene u Belu kuću da – love miševe i pacove! Neki smatraju da mačke, po obavljenom poslu nisu želele da napuste Belu kuću odakle su ih terali. Posledica: svedoci tvrde da se duhovi mačaka, kada im se neko približi, od malog, crnog mačeta pretvaraju u zver veličine tigra!
Postoje brojna svedočenja da su se svi susreti sa DC završavali tragično. Većina ljudi je gubila svest, mnogi su završavali u bolnici zbog srčanog udara ili užasnih rana i ogrebotina. Čak je straža oko Bele kuće više puta pucala u njih – bez rezultata. Sve u svemu, kažu poznavaoci, pojavljivanje DC definitivno označava nekakvu nesreću nacionalnih razmera! Mačak se, na primer, pojavio odmah posle finansijskog kraha 1929, posle ubistva Džona Kenedija 1963, a uvek se javlja i u vreme smene predsednika u Beloj kući.