Da li ste se nekad “probudili” u snu – spavali ste, ali ste bili svesni da spavate i mogli ste da aktivno učestvujete u “zbivanjima”? Ne zna se šta izaziva lucidne snove, ali je činjenica da je broj lucidnih sanjača u drastičnom porastu…

Holivudski film „Početak“ (Inception) prikazuje svet snova kojim se može manipulisati po želji. Ali za sve više običnih ljudi to prelazi granicu izmišljene priče i postaje realnost, jer je broj onih koji sanjaju lucidne snove sve veći.

Američki blokbaster sa Leonardom di Kapriom i Ajlin Pejdž, govori o svetu snova glavnih junaka filma, gde oni po želji mogu da gradske ulice savijaju u nebo, hodaju po zidovima i unište kafić snagom volje.

Iako zaplet lucidnih snova možda nije uvek tako dramatičan, proces je veoma sličan. Osoba koja ima lucidni san postaje svesna da sanja i od tog trenutka može da upravlja svim događanjima u sopstvenom snu i manupuliše njime. Alternativno, može jednostavno stajati po strani i posmatrati kako se san odvija. Svest da je u pitanju san, čini lucidan san drugačijim od običnih snova koji su živopisni i više povezani sa svakodnevnim životom. Pa iako opis možda zvuči bizarno, većini nas taj proces uopšte nije nepoznat.

Istraživanja pokazuju da je broj ljudi iz zapadnih zemalja koji sanjaju lucidne snove porastao za 10 do 40 procenata od 80-tih godina prošlog veka do danas. Trenutno su lucidni snovi postali toliko uobičajeni, da će svaka osma osoba bar jednom u životu iskusiti takav san. Uprkos svemu, veoma se malo zna šta ih izaziva i šta je uzrok tako drastičnog porasta broja lucidnih sanjača.

Profesor Mark Blagrou, psiholog koji rukovodi laboratorijom za istraživanje snova na univerzitetu Svonsi, kaže da se ljudske sposobnosti tokom sna menjaju, ljudi postaju veštiji u prepoznavanju lucidnih snova i sopstvene sposobnosti da ih kontrolišu. „Možda je uzrok tek puka činjenica da su ljudi čitali o lucidnim snovima ili su čuli nešto o njima“, naglašava profesor. „Ponekad pričam o takvim snovima svojim studentima, a onda neko od njih dođe sutradan i kaže mi da je baš prethodne noći doživeo lucidan san.“

Istraživanja sprovedena na prestižnom i uglednom univerzitetu Harvard, pokazala su da tokom lucidnih snova naš mozak radi punom parom. Zapravo, nivo mentalne aktivnosti u nekim delovima mozga sanjača je sličan nivoima osobe u budnom stanju.

Izgleda da lucidni snovi imaju neke zajedničke osobine. Na primer, kreativni su, ali takođe i usmereni na određeni problem i ličnu odgovornost, a ne na odgovornost okruženja i društva. Pri tom, neurolozi nemaju pojma ni kako funkcionišu obični snovi, a još manje lucidni.

Profesor Džim Horn, direktor Centra za istraživanje snova pri univerzitetu Louboro, izjavio je časopisu „Tajms“ da su snovi „bisokop uma – kapriciozna razonoda koja nas nagoni da spavamo“. Profesor Blagrou smatra da nam snovi pomažu da se prisetimo zaboravljenog. Njegova istraživanja pokazuju da se u snovima ispoljava disproporcionalna količina informacija starih pet do sedam dana.

Noćne more mogu biti refleksi naših dnevnih briga, u kojima se javlja pet najuobičajenijih tema: padanje sa visine, bežanje od progonitelja, osećaj paralisanosti, kašnjenje i smrt voljene osobe. Muškarci češće imaju noćne more ispunjene nasiljem i otkazom sa posla. Kod žena su noćne more mahom ispunjene osećajem žalosti i seksualnim uznemiravanjem.

Snovi o gubitku kose i zuba su takođe češći kod žena i možda predstavljaju odraz njihovog nezadovoljstva promenom sosptvenog izgleda sa godinama. Prethodna istraživanja su utvrdila da žene imaju više noćnih mora od muškaraca. Ženski snovi su takođe mnogo intenzivniji od muških i ostavljaju dublji utisak na osobu kada se probudi.

E.R.