Poljski novinar i vojni i vazduhoplovni istoričar, Igor Vitkovski, u knjizi „Istina o Wunderwaffe“ ubedljivo dokazao da su nacisti stvorili letelicu zvonastog oblika.
Dok su se Hitlerove armije raspadale na frontovima kod Staljingrada i u severnoj Africi, monstruozni diktator se u očajanju okrenuo tehnolozima, zahtevajući od vodećih nacističkih inženjera da mu stvore super oružje kojim će dobiti rat.
Neka od tih oružja, poput raketa V2 i prvih aviona na mlazni pogon su oprobana u akciji, ali suviše kasno da bi ratna sreća prevagnula na stranu nacista. Druga oružja su bila zamišljena tako ambiciozno, da nikada nisu sišla sa projektne table. Jedna od takvih ideja je bila i ona da se naprave leteći tanjiri koji će bombardovati London i Njujork.
Nedavno su se pojavile tvrdnje da su Hitlerovi inženjeri zaista stvorili ovakvu vrstu letelice i da je projekat otišao toliko daleko da je napravljen čak i prototip.
Program je, pod komandom SS oficira Hansa Kamlera, napredovao džinovskim koracima, piše nemački naučni magazin „PM“. U tekstu se citiraju očevici koji kažu da su videli leteći tanjir obeležen gvozdenim krstom nemačke vojske, kako 1944. leti iznad Temze. Magazin navodi da su i Amerikanci veoma ozbiljno shvatili svedočenja očevidaca, pa su čitav program tako i tretirali. U to vreme je „Njujork Tajms“ objavio priču o „misterioznom letećem disku“ i fotografije te mašine kako velikom brzinom leti iznad najviših zgrada.
Magazin dalje piše da su Nemci uništili veći deo dokumenata o svojim aktivnostima, ali da je jedan stručnjak za NLO uspeo da 1960. godine u Kanadi napravi sličnu spravu koja je, na opše zaprepašćenje, zaista letela. Nacistički projekat je nazvan „Šriver-Habermolova šema“.
Rudolf Šriver je bio inženjer i test pilot a Oto Habermol inženjer. Od 1941. do 1943, projekat se odvijao u Pragu. U početku je bio pod okriljem luftvafea (nemačkog vojnog vazduhoplovstva), jer je Hitler naredio njihovom glavnokomandujućem, Hermanu Geringu, da mu stvori super oružje. Na kraju su program 1944. preuzeli SS i Hans Kamler.
Ratni zarobljenici su saveznicima ispričali da su više puta na nebu videli srebrnkaste leteće tanjire prečnika oko 5,5 metara.
Jozef Andreas Ep, inženjer koji je radio na ovom projektu, rekao je da su napravili 15 prototipova. On opisuje da je kokpit u centru letelice bio okružen rotirajućim i podesivim krilnim lopaticama koje su formirale krug i davale letelici potisak. Nakon poletanja, palile su se horizontalne mlaznice ili rakete.
Posle rata, mnogi nemački naučnici, među kojima i glavni SS inženjeri, završili su kao ključni stručnjaci američkog svemirskog programa, biološkog programa, nuklearnog programa i ko zna kakvih još programa. Teoriju o nacističkim letećim tanjirima dodatno je podgrejao Igor Vitkovski… Oni koji znaju odgovore…. ćute!
E.Rašić