Kopajući ka utrobi zemlje u Sibiru, ruski geolozi umesto kretanja magme snimili – ljudske krike i vapaje, nakon čega se ekipa u strahu razbežala.
Događaj se zbio 60-ih godina prošlog veka, kada je ekipa sovjetskih stručnjaka otišla u pokrajinu Murmansk, blizu norveške granice, tačnije na poluostrvo Koleskij.
Nakon dugotrajnih istraživanja i studija, zaključeno je da je upravo na tom području sloj magme najmanje udaljen od površine zemlje, pa je to bio povod da se izvrše do tada najdublja kopanja u utrobu planete – i stiglo se do 14,4 kilometra, kada je projekat dobio neočekivani obrt. Iskopavanjima je, kaže se, rukovodio doktor Dmitrij Azakov, koji je ostavio sledeće svedočanstvo:
„Kao komunista, ja ne verujem u Boga, ali kao naučnik sada verujem u pakao! Nema potrebe da kažem da nas je iznenadilo ovo otkriće. Znamo šta smo videli i čuli i ubeđeni smo da smo prokopali preko vrata pakla. Bušilica je počela brže i šire kopati. Pokazalo se da napredujemo prema velikom praznom području ili velikoj pećini.
Termometri su pokazali dramatično povećanje. Temperatura je stigla do 1.100 stepeni Celzijusovih. Spustili smo mikrofon specijalno napravljen da snima i otkrije zvuk kretanja sloja zemlje koji sadrži magmu. Ali, umesto da čujemo zvuk kretanja magme – čuli smo ljudske glasove koji su ispuštali bolne krike.
Na početku smo mislili da je to zvuk naših aparata, međutim, nakon što smo ponovo programirali aparate pokazalo se da su to zaista glasovi hiljada, ili možda čak miliona, ljudi u pozadini“.
Poslušajte snimak, pa prosudite sami:
U daljem tekstu dr Azakov navodi: „Poslednje otkriće je, međutim, bilo još šokantnije za naše uši, toliko da su geolozi već strahovali da nastave sa projektom. Pokušali smo da osluškujemo podzemna kretanja u određenim intervalima sa supersenzitivnim mikrofonima koje smo spustili kroz bušotinu. Ono što smo zatim čuli, preokrenulo je naučnu logiku u strah i uznemirenost. Jedva da smo poverovali sopstvenim ušima. Čuli smo ljudske krike i bolne jauke. Čak i ako je jedan glas nadjačavao ostale, mogli smo čuti hiljade, možda milione duša kako vrište i urliču u pozadini. Posle ovog jezivog, užasnog otkrića, otprilike pola naučnika je prekinulo rad na projektu iz straha. Srećom, to dole ispod zemlje je tamo i ostalo“, rekao je Doktor Azakov.
U eri komunizma u Sovjetskom Savezu, naravno, čitava priča je zataškana a radovi su obustavljeni. Tek 1989. godine jedan američki radio u Čikagu emitovao je snimak i izjavu profesora Azakova.