Oni koji se bave ovom tehnikom tvrde da već posle nekoliko meseci od početka vežbanja fizičke bolesti nestaju, a polako počinje da se gubi i potreba za hranom…

Jeste li ikada poželeli da se istovremeno nađete na nekoliko mesta a ne samo na jednom? Tačno, bilo bi potrebno da posedujete natprirodne sposobnosti da biste to postigli. Te sposobnosti, sa druge strane, ne spadaju u domen naučne fantastike. NASA je potvrdila da tzv. san gejzing – gledanje u sunce, tehnika koja sve više uzima maha širom sveta, može zaista da razvije natprirodne sposobnosti ukoliko se pravilno primenjuje. Mnogi zagovornici ove drevne tehnike koju su koristile kulture Maja, Egipćana, Asteka, Tolteka, tibetanski i indijski jogiji, tvrde da poseduje ne samo isceljujuću moć već i da pruža čoveku mogućnost da razvije telepatiju i izvežba svoj organizam da savršeno funkcioniše bez hrane.

Nikola Tesla je zapisao: „Nosim se mišlju da razvoj života mora dovesti do formi postojanja koje će živeti bez hrane i koje neće biti okovane posledičnim ograničenjima. Zašto živo biće ne bi moglo da dobije svu energiju neophodnu za održavanje životnih funkcija iz okruženja, umesto da kroz potrošnju hrane pretvara komplikovanim procesom energiju hemijskih kombinacija u svoju životnu energiju? “

Šta je san gejzing

Tehnika gledanja u sunce podrazumeva da se postepeno propuštaju sve veće količine sunčeve svetlosti u oči u periodu dana kada je indeks ultraljubičastog zračenja najniži – prilikom izlaska ili zalaska sunca.

Postoji nekoliko pravila kojih se osoba mora pridržavati:

• Gledanje u sunce mora da se radi tokom prvog sata od trenutka izlaska sunca kako bi se izbeglo oštećenje retine.
• Osoba koja gleda u sunce mora bosih nogu da stoji na zemlji, travi, pesku kako bi ostvarila energetski kontakt sa tlom...
• Prvog dana se gleda samo 10 sekundi u sunce, pa se svakog sledećeg dana vreme produžuje za 10 sekundi.

Ukrajinac Nikolaj Dolgoruki tvrdi da se on hrani suncem. Već 12 godina ovaj čovek praktikuje san gejzing i uglavnom živi od solarne energije umesto od hrane. Ljudi koji se bave ovom tehnikom tvrde da već posle 9 meseci (kada praktičar dostiže maksimalno vreme gledanja u sunce u trajanju od 44 minuta) polako počinje da se gubi potreba za hranom. Posle devet meseci vežbanja, čoveku je potrebno jedino da 45 minuta dnevno bos hoda po tlu šest dana u nedelji, da bi se dalje napredovalo sa procesom koji je iniciran gledanjem u sunce. Takozvani HRM fenomen je ime dobio po Hira Ratan Maneku, čoveku koji je pristao da bude eksperimentalni kunić naučnicima NASA, koji su želeli da zvaničnim naučnim metodama utvrde da li on zaista poseduje natprirodne spoosobnosti pa može da živi gotovo potpuno bez hrane. Grupa lekara koji rade u NASA je na univerzitetu Pensilvanije tokom 100 dana, u strogo kontrolisanim uslovima posmatrala 24 sata Maneka. Na kraju su zaključili da ovaj čovek zaista može da živi samo od sunčeve svetlosti, uz unošenje veoma malih količina neobranog mleka ili vode.

Promene u telu

Tokom prva tri meseca sunčeva energija prolazi kroz oči i puni oblast hipotalamusa, tvrde praktičari ove tehnike i oni koji su se bliže pozabavili proučavanjem. Hipotalamus je put ka zadnjem delu retine koji ide do mozga. Tokom vremena, mozak se aktivira količinama energije koje prima od sunca.

Najpre se osete olakšanje, smanjenje mentalne tenzije i zabrinutosti, s obzirom da zabrinutost hrani energija koju primamo preko hrane koju jedemo. Pošto hrana dobija energiju od sunca, ljudi koji gledaju u sunce nemaju problema sa varenjem. Glad vremenenom nestaje, ali je poželjno nastaviti sa jelom u redovnim intervalima tokom početnih faza, sve dok apetit ne nestane prirodno.

Praktičari tvrde da je još jedna korist od gledanja u sunce to što povećava samopouzdanje i sposobnost čoveka da lako reši svoje probleme, a sve to bez prevelike tenzije. Svako od nas nosi u sebi makar mali deo neke psihoze, ali tokom prvih nekoliko meseci gledanja u sunce, kažu da ti osećaji nestaju i da ih zamenjuju osećanja pozitivne energije koja bukvalno protera strah. Pred kraj trećeg meseca, vreme gledanja u sunce se povećava na 15 minuta dnevno.

Prema iskustvu praktikanata ove tehnike, loše osobine koje obično poseduje svaka osoba će postepeno nestajati a dobre osobine će ostati. Objašnjenje je da se „loše osobine“ razvijaju samo u odsustvu sunčeve svetlosti. Osobine poput sklonosti strahu, besu, ljubomori, požudi – nestaju, a zamenjuju ih poseban stepen samopouzdanja i duhovne spoznaje koji prepoznaju čistoću srca.

Istraživanja pokazuju da u periodu od 3 do 6 meseci, fizičke bolesti počinju da nestaju. Do vremena kada osoba dnevno gleda 30 minuta u sunce (svakog dana se dodaje 10 sekundi), mozak će početi da prepoznaje sve boje sunca. U terapiji bojama, smatra se da do isceljenja dolazi kada se mozak i telo preplave bojom koja im nedostaje – naravno, boja zavisi od bolesti. Na primer, kod bolesti jetre telu nedostaje zelena boja. Ukoliko su problem bubrezi, nedostaje crvena boja, u slučaju srčanih problema, nedostaje žuta. Svi organi i sistemi našeg organizma reaguju na različite boje, pa otuda i savet da jedemo hranu različitih boja. Preporučuje se da tokom perioda od 3-4 meseca osoba sugeriše sebi (autosugestija) da je njeno telo već izlečeno od svake bolesti ili slabosti. Ovakav postupak će znatno olakšati proces povrataka samocelovitosti organizma.

Posle 6 meseci gledanja u sunce, energija koju naše telo akumulira se više ne koristi za popravljanje tela ili uma i konačno kreće u pravcu sticanja natprirodnih sposobnosti.

Šta osim isceljenja?

Posle sedam ipo meseci gledanja u sunce koje tada iznosi 35 minuta dnevno, želja i potreba za hranom se smanjuju. Hrana više nije zaista neophodna da bi se telo održavalo u formi, već samo energija – gledanje u sunce i „ishrana suncem“ obezbeđuje neophodnu energiju. Do devetog meseca, svaki ukus hrane uključujući i aromu, sve neprijatnosti gladi i žudnje za hranom nestaju. Oni koji stignu do ove faze govore o promeni u načinu na koji se njihov mozak oseća – kao da je „napunjen“ do vrha. Posle devet meseci gledanja u sunce stiže se do maksimalne dužine od 44 minuta dnevno. Savet je da se tada odustane od gledanja u sunce i pažnja vrati na Zemlju.

Tokom punih šest dana treba bosonog hodati po tlu (nikako po betonu) 45 minuta svakog dana. Tokom ovih šetnji se aktivira pinealna žlezda. Profesionalni gledači u sunce i oni koji istražuju ovu tehniku, kažu da je svaki prst povezan sa posebnom žlezdom i hodajući bosonog po tlu čovek aktivira sve ove žlezde.

Palac je u vezi sa pinealnom žlezdom (epifiza, treće oko), drugi prst je u vezi sa hipofizom, zatim dolaze redom hipotalamus, talamus i konačno malić koji je vezan za amigdalu. Kada hoda bosonog, sa suncem koje obasjava vrh njegove glave, čovek stvara jednu vrstu magnetnog polja oko svog tela koje puni i telo i mozak.

Bosonogo hodanje je najvažniji aspekat ove tehnike. Dok neprekidno hodate zemljom, magija počinje da se ostvaruje. Pinealna žlezda se tokom šetnje aktivira sve više i više. Povećavaju se intelekt i memorija. Pinealnu žlezdu odlikuju smisao za navigaciju i psihičke sposobnosti, što znači da se razvija telepatija a po nekima i sopsobnost letenja.

I tako dolazimo do početka ove priče. Jeste li ikada poželeli da se istovremeno nađete na nekoliko mesta a ne samo na jednom? Izgleda da je gledanje u sunce magični ključ koji otvara vrata mogućnosti da se tako nešto dogodi.
Ako uspete da bosonogi hodate po 45 minuta svakog dana tokom čitave godine, onda ste uspeli! U tom trenutku je potrebno samo da 3-4 dana nedeljno održavate sposobnosti koje ste već stekli.

Ima li opasnosti?

Lekari upozoravaju da direktno gledanje u sunce može da ošteti retinu. Međutim, ako se tehnika primenjuje kako treba i u tačno određeno vreme dana, istraživanja pokazuju da gledanje u sunce neće oštetiti vid. Ljudi koji već godinama upražnjavaju ovu tehniku redovno posećuju oftalmologe i nemaju problema sa oštećenjem očiju.

Ipak se preporučuje da tokom prvih nedelja vežbanja obavezno proveravate vid, čisto da biste bili sigurni da je sve u redu.

Zapamtite da se samo po 10 sekundi gleda u sunce u trenutku njegovog izlaska ili zalaska. Svakog sledećeg dana vreme se produžava za po 10 sekundi. Posle 9 meseci akumuliranog gledanja koje traje 44 minuta, prestajete da gledate u sunce i počinjete da šetate bosonogi po 45 minuta svakodnevno tokom sledećih 6 dana. U tom trenutku i ako ste dotle stigli, pokušajte da čitave godine nastavite sa bosonogim hodanjem po 45 minuta dnevno. A ako ste zaista zainteresovani da steknete natprirodne sposobnosti, tehnika gledanja u sunce čije rezultate je potvrdila i NASA, svakako zvuči kao put do istinskog prosvetljenja!

Aleksandra Tomić

Napomena: Stavovi autora ne odražavaju nužno i uređivačku politiku redakcije; poštujući pravo na slobodu izražavanja, objavićemo svaki argumentovani stav koji nije u suprotnosti sa osnovnim moralnim načelima – koji ne vređa i ne diskriminiše ni po jednoj osnovi (verskoj, polnoj, rasnoj…).