Svi smo potencijalne žrtve, ma gde i u kojoj zemlji živimo – tajne službe i korporacije koriste tehnike masovne mentalne manipulacije kako bi usmerile razmišljanje najšire populacije. Što reče neko: “Ako ne čitaš novine, nećeš biti informisan; ako ih čitaš, bićeš – dezinformisan…” Krenimo redom…

Moćni bankar Dejvid Rokfeler (David Rockefeller; 1915-2017) bio je najveći zagovornik političke i ekonomske globalizacije, a ova tema bila je jedan od glavnih ciljeva kako njega, tako i drugih članova porodičnog klana Rokfeler. Ovaj globalni cilj, koji je težio ukidanju nacija i stvaranju političkih superstruktura koje nisu pod kontrolom građana, već velikih transnacionalnih korporacija – kao što se dešava danas – od samog početka imao je saradnju sa drugim moćnim bankarskim porodicama poput Morgana, Rothschilda i Warburga.

Ovaj bankarski klan stoji iza stvaranja Bilderberg Kluba 1954. godine. Od tada, politički lideri, menadžeri i vlasnici najvažnijih multinacionalnih kompanija na planeti i “intelektualci sistema – analitičari” sastaju se jednom godišnje na različitim mestima širom sveta kako bi postigli sporazume i doneli zajedničke odluke o određenim pitanjima od međunarodnog značaja. Međutim, i pored neospornog uticaja Bilderberg Kluba na svetsku politiku, on predstavlja samo jednu komponentu svetske elite u nametanju političko-ekonomskog sistema pod kontrolom niza transnacionalnih korporacija i finansijskih entiteta, u kojem demokratija, onako kako je mi danas razumemo, više ne bi imala razlog za postojanje.

Nevidljiva elita kao gospodar

Godine 1923, Dejvidov otac, John D. Rockefeller, angažovao je tim savetnika sa zadatkom da regrutuje uticajne pojedince u različitim oblastima zapadnog sveta kako bi ih uključili u svoju kompaniju. U tu svrhu, osnovao je Rockefeller Fondaciju, koja je od svog osnivanja bila izvor finansiranja za najvažnije think-tankove (laboratorije ideja) na planeti.

Ove organizacije imaju kapitalni uticaj na vlade i medijske kuće širom sveta. Štaviše, novine, radio stanice, televizijske stanice, političke stranke, univerziteti i druge institucije, kako javne tako i privatne, primaju pomoć i finansiranje od najmoćnijih think-tankova, koji bi bili nešto poput kreatora iz senke tzv. javnog mnjenja i vladajuće kapitalističke ideologije danas.

Godine 1973. David Rockefeller odlučio je da stvori najveću “ideološku multinacionalnu kompaniju” na planeti. U tu svrhu, organizovao je dvodnevni sastanak – 23. i 24. juna 1972. godine – u svojoj vili u Pocantico Hillsu, udaljenoj oko četrdeset kilometara od Njujorka, na kojem su prisustvovale osobe veoma bliske bankaru, poput McGeorgea Bundya, sekretara Nacionalne bezbednosti tokom predsedništva Kenedija i predsednika uticajne Ford Fondacije, ili Karla Karstensa, koji će godinama kasnije postati predsednik Savezne Republike Nemačke, pored drugih istaknutih političara i finansijera.

Cilj ove “ideološke multinacionale”, nazvane Trilateralna komisija – kako je sam Rockfeller izjavio u iskrenosti godinama nakon njene kreacije – jeste “zameniti suverenitet naroda elitom tehničara i finansijera koji vladaju u senci.”

Tehnologija protiv naroda

Ranih 1970-ih, Rokfeler je otkrio čoveka koji je od tada postao ideolog Trilaterale: poljskog politikologa koji je emigrirao u Sjedinjene Američke Države – Zbignjeva Bžežinskog (Zbigniew Brzezinski). Već tada je bio žestoki navijač nadolazećeg pada Sovjetskog Saveza i zagovornik budućeg vremena u kojem će tehnološki razvoj omogućiti eliti finansijera i “mislilaca” da upravljaju planetom u nekoj vrsti prikrivene diktature. Zapravo, Bžežinski – koji je godinama kasnije obavljao značajne funkcije u Državnom sekretarijatu Sjedinjenih Američkih Država i u Nacionalnom savetu za bezbednost zemlje – bio je čak i tada žestoki zagovornik smanjenja moći vlada i demokratskih institucija u korist multinacionalnih kompanija.

Bžežinski je osmislio neke od najuspešnijih operacija tajnih službi SAD, a mnogi autori tvrde da je isplanirao pad SSSR-a i gurnuo američku političku elitu u kaubojštinu – tako što su izigrali sve dogovore sa Gorbačovim i postali suvereni svetski policajac.

Poznato je da je osmislio “Avganistansku zamku”, koja je izazvala invaziju Sovjetske vojske na Avganistan. Takođe je stvorio pokret mudžahedina, predvođenog Bin Ladenom koji je finansiran od strane CIA preko ISI – pakistanske obaveštajne službe. Ostalo je istorija. Trupe Bin Ladena su oterale Sovjete iz zemlje, označavajući početak kraja sovjetskog bloka…. Onda je došlo do preokreta koji nije mogao da predvidi ni genije kakav je bio Bžežinski – “neko” je sličnim metodama uvukao SAD u rat u Avganistanu… Znamo kako se to završilo po Amerikance…

U svom delu “Tehnotronički doba”, objavljenom daleke 1970. godine, Bžežinski je napisao: “Tehnološki razvoj postepeno oblikuje kontrolisanije društvo. To društvo će biti dominirano elitom slobodnih ljudi, neograničenih tradicionalnim vrednostima, koji neće oklevati da postignu svoje ciljeve putem korišćenja najnovijih tehničkih dostignuća u manipulaciji ljudskog ponašanja. Kontrolisaće i nadziraće društvo u svakom detalju, do te mere da će postati moguće uspostaviti gotovo stalni nadzor nad svakim građaninom planete.”

U istoj knjizi predvideo je dolazak “trajne društvene krize, pojavu harizmatične ličnosti (influensere) i eksploataciju masovnih medija za dobijanje podrške javnog mnjenja, što će činiti osnovne korake u postepenoj transformaciji Sjedinjenih Američkih Država.” u visoko kontrolisano društvo (…) Čak bi bilo moguće – čak primamljivo – iskoristiti plodove tehničkog istraživanja mozga i ljudskog ponašanja u određene političko-strateške svrhe (elita).”

Mediji dezinformacija

U januaru 1919. godine počeli su pregovori u Parizu radi uspostavljanja uslova za poraz Nemačke u Prvom svetskom ratu (1914-1918). Sporazumi pobedničkih sila doveli su do osnivanja Lige naroda. Međutim, istorijske knjige često prenebregavaju činjenicu da su neki politički predstavnici prisutni na tim pregovorima iskoristili priliku da oblikuju Kraljevski institut za međunarodne odnose (RIIA), ‘think-thank’ koji je oblikovao zapadno društvo 20. veka i nastavlja to činiti i u 21. veku.

Osivači RIIA, poznatijeg kao Chatam House, polazili su od pretpostavke da budućnost sveta zavisi isključivo od opstanka globalnog kapitalističkog sistema, vođenog elitom finansijera i “mudrim” akademicima. Takav cilj mogao bi se ostvariti samo kroz “večni savez” između američke i britanske elite, iznad vlada i političkih okolnosti…

Među osnivačima RIIA s američke strane bili su braća Allen i Foster Dulles – koji će obavljati funkcije direktora CIA i sekretara Državnog sekretarijata, zatim predstavnici dve najvažnije finansijske porodice na svetu: Morgan i Rockefeller. Robert Lansing, državni sekretar SAD, i Tasker Bliss, načelnik američke mornarice, takođe su bili istaknuti. Na britanskoj strani istaknuti su Robert Cecil, pomoćnik državnog sekretara Ujedinjenog Kraljevstva, i Edward Grigg, vojni savetnik princa od Velsa.

Godine 1921. rođen je američki ogranak RIIA, nazvan Savet za spoljne odnose (CFR).

Upravo je jedan od osnivača CFR-a bio Walter Lippman, intelektualac, pisac i dvostruki dobitnik prestižne Pulicerove nagrade. Lippman je bio opsednut pronalaženjem načina na koji bi bilo moguće kontrolisati određeno stanovništvo putem masovnih medija. U svojm delu “Javno mnenje” (1922) povezuje mase s “velikim zverima” i “zbunjenim stadom” koje treba da vodi vladajuća elita. Članovi ovog vladajućeg kluba, tvrdi Lippman, moraju naučiti da koriste medije i propagandu da bi dominirali masama bez upotrebe fizičke prinude.

“Superentitet” koji manipuliše vašim mislima

Još jedan od mislilaca “vlasnika sveta” bio je Edvard Brnejz (Edward Bernays), nećak Sigmunda Frojda. Njegova polazna teza bila je da populaciju treba upravljati nevidljivom vladom kao jedinim načinom da zapadni politički sistem preživi.

“Svesno i inteligentno manipulisanje navikama i mišljenjem masa – napisao je Bernays – važan je element u demokratskom društvu. Oni koji manipulišu ovim nevidljivim mehanizmom društva čine entitet koji je prava vladajuća sila u našoj zemlji. Mi smo vođeni, naši umovi oblikovani, naši ukusi formirani i naše ideje sugerisane, uglavnom od strane ljudi za koje nikada nismo čuli.

“Marketing” kampanje koje je osmislio Bernays kreirale su kapitalistički model potrošača, u kojem kupovina proizvoda nema veze sa potrebom, već sa zadovoljstvom, budući da je određeno dobro povezano sa našim nesvesnim pozitivnim konceptom – uspeh, mir, seks, spokojstvo, itd. – pod uticajem oglašavanja.

U poslednjih nekoliko decenija, spajanje velikih medijskih konglomerata olakšalo je kulturnu uniformnost u gotovo celom svetu, uglavnom na Zapadu. Ako vas zanima da istražite koje multinacionalne kompanije poseduju najvažnije medijske kuće, bićete iznenađeni kada otkrijete da čak i velike novine ili televizijske kuće koje su navodno konkurenti i brane dijametralno suprotstavljene uređivačke politike, zapravo imaju iste vlasnike. Danas pet kompanija poseduje većinu najvažnijih medijskih kuća na planeti. A ove kompanije, zauzvrat, poseduju određene multinacionalne kompanije koje dele akcije sa drugima, što takođe zavisi od određenih korporacija, i tako dalje, dok se ne izgubimo u “moru” kompanija i različitih interesa koje je nemoguće “dekodirati” ako nemate odgovarajuće znanje… I onda se čudimo kako najmoćnija nacija na svetu izabere dementnog predsednika, čiji su mentalni kapaciteti na nivou retardirane osobe… Ali, mediji su uverili glasače da je baš ON dobitna kombinacija za njih…

S. Prokić

Napomena: Stavovi autora ne odražavaju nužno i uređivačku politiku redakcije; poštujući pravo na slobodu izražavanja, objavićemo svaki argumentovani stav koji nije u suprotnosti sa osnovnim moralnim načelima – koji ne vređa i ne diskriminiše ni po jednoj osnovi (verskoj, polnoj, rasnoj…).