I Novak Đoković je samo čovek, može da izgubi, ali ono što smo videli u Melburnu u meču koji je naš teniser igrao protiv Janika Sinera – navodi na sumnju da je, pored sportske sreće, još neko umešao prste… Da igrač na tom nivou (svetski broj jedan) napravi toliko grešaka, da bude na taj način dekoncentrisan i da mu baš ništa ne ide od ruke, teško je shvatljivo. I to igrač koji servira u metu veličine novčića… I pogađa! Šta se dogodilo ovog 26. januara verovatno će ostati tajna… Ipak…

Odmah na početku da se ogradim. Nisam bio u Melburnu ovog jutra, ali sam od ranih jutarnjih sati pred TV ekranom. Gledajući Novakovu agoniju, pomislio sam da uzrok može biti samo jedan i o tome sam želeo da kažem koju reč. Znam da će me zbog mog stava napasti mnogi i da će svoje strele pune prezira uputiti i redakciji mog omiljenog lista (ako objavite ovaj tekst).

Antene koje utiču na mozak

Prvo, Novaka na Zapadu ne vole. Dolazi iz jedne male zemlje koja, zbog dugogodišnje propagande nosi stigmu svetskog negativca. Neću sada ulaziti u detalje po ovom pitanju. I taj i takav, Novak Đoković, pored svih otežavajućih okolnosti prkosi svima. Nema sumnje ko je GOAT, to je Novak… ali ne mire se svi sa time.

Kada se prošle godine vratio u Australiju posle golgote i zabrane igranja, pa još i osvojio turnir, pomislio sam da će sledeće godine (ove) neko već naći načina da ga zaustavi, naravno, nesportski i tako da sve izgleda normalno. Objasniću kasnije…

Za razliku od Monike Seleš na koju su nasrnuli nožem, jer je igrala za Srbiju (tada SR Jugoslaviju), ovoga puta trebalo je izabrati “nevidljivo” oružje, ali i postići isti cilj. Monika je tada bila naš ambasador, divna devojka koja je nezaustavljivo hrlila ka tituli najbolje igračice svih vremena. I to je moralo da se prekine… Tada su uspeli, sada ćemo videti. Novak prvo mora da se oporavi….

Zamislite sledeći scenario: usmerite antene ka sobi nekog sportiste i zračite ga mikrotalasima određene frekvencije. Najmanje što ćete postići je to da ćete uzburkati njegove moždane talase, a rezultat će biti nedovoljna koncentracija i manjak energije. Da li će neko primetiti nevidljiva zračenja tokom nekoliko minuta do sat-dva (nije potrebno duže)? Žrtva će funkcionisati naizgled normalno, ali joj ništa neće ići od ruke. A ako je u pitanju vrhunski sport, gde su i nijanse bitne, onda se po žrtvu sve može pretvoriti u neviđenu katastrofu.

Hajde kad sam (hipotetički) naveo moguće oružje da kažem i na koga sumnjam. Ko ima specijaliste za ovakva delovanja? SAD, Britanija, Rusija, Kina… I ta se oružja razvijaju već više od pola veka! Ustvari sve je počelo i mnogo ranije, kada je Čerčil osnovao “Ministarstvo nedžentlmenskog ratovanja”…

Evo malo istorije (iz Zapadnih sredstava informisanja), pa me onda kritikujte zato što sam pomislio to što sam pomislio:

“Moskovski signal” i odgovor CIA

Godine 1976. dogodio se čudan incident u ambasadi SAD-a u Moskvi. Ambasador Walter Stoessel patio je od neobične bolesti krvi slične leukemiji, uz stalne glavobolje i redovo krvarenje iz nosa. Drugi zaposleni imali su slične simptome.

CIA je sumnjala da su zdravstveni problemi njihovih sunarodnika uzrokovani emitovanjem elektromagnetnog zračenja prema ambasadi od strane agenata KGB-a. Logično bi bilo da, s obzirom na takvu pretpostavku, povuku Amerikance iz zemlje, ali američka obaveštajna služba odlučila je da angažuje dr. Milona Zareta da istraži takozvani “moskovski signal”.

“CIA me je pitala da li verujem da elektromagnetno zračenje emitovano prema mozgu s određene udaljenosti može uticati na ponašanje osobe i da li se mikrotalasi mogu koristiti za ispiranje mozga i mentalno slamanje pojedinca”, priznao je Zaret…

Sa podacima koje je dobila CIA, američko Ministarstvo odbrane pokrenulo je niz projekata kako bi proučilo upotrebu mikrotalasnog zračenja za kontrolu uma, iako se već nekoliko godina ranije počelo sa istraživanjima efekata elektromagnetnog zračenja na ljude. Na primer, 1972. godine, američka vojska je objavila izveštaj pod nazivom “Analiza mikrotalasa za barijerno ratovanje”, koji opisuje upotrebu takve tehnologije protiv ljudi…

Deset godina kasnije, 1982. godine, još jedan dokument američkog vazduhoplovstva objavio je rezultate nekoliko vojnih eksperimenata u vezi sa uticajem elektromagnetizma na pojedince. Navodi se: “Dostupni podaci omogućavaju projekciju da polja radiofrekvencijskog zračenja mogu predstavljati ozbiljne pretnje protivničkim vojnim snagama. Elektrošok terapija ukazuje na to da indukovana električna struja može potpuno prekinuti mentalno funkcionisanje tokom kratkih perioda, obezbeđujući spoznaju tokom dužih perioda i restrukturiranje emocionalnog odgovora u produženim intervalima.”

Sredinom 1980-ih, Eldon Bird (Byrd), inženjer u Centru za oružje mornarice, izjavio je: “Između 1981. i 1982. godine, mornarica me angažovala da istražim razvoj elektromagnetnih uređaja koje bi se mogli koristiti kao oružje za “nenasilnu” kontrolu nereda, oslobađanje talaca, obezbeđivanje ambasada i brodova i u tajnim operacijama delovanja na pojedince.”

Bird je eksperimentisao na životinjama, otkrivajući da ozračene životinje “pokazuju dugotrajnu degradaciju njihove inteligencije, čineći ih nesposobnim da izvrše jednostavne zadatke (…) “

Elektronska kontrola građana

Postoje značajni dokazi koji pokazuju da su mikrotalasno oružje korišćene protiv grupa pojedinaca od sredine i kraja 1980-ih, posebno tokom demonstracija blizu vojnih instalacija. Na primer, 1985. članovi grupe za mir okupili su se ispred britanske kraljevske vazduhoplovne baze u Greenham Commonu (Velika Britanija) kako bi protestovali protiv vojne okupacije javnog prostora. Čim su čuvari objekta napustili svoja radna mesta i zamenjeni elektronskim nadzornim uređajima, protestanti su počeli patiti od teških glavobolja, depresije, dezorijentacije, gubitka pamćenja i vrtoglavice, itd. Inženjer radara Kim Besly i dr. Rosalie Bertell merili su elektromagnetne nivoe na tom području i otkrili stopu sto puta veću od okolnih mesta.

Sada, ono što mnogi od nas pitaju jeste da li je moguće “napasti” mentalnu stabilnost velikih populacionih grupa ili nekog pojedinca koristeći ovu tehnologiju. Pa, ako treba obratiti pažnju na ono što su otkrili neki istraživači, odgovor je potvrdan. Zapravo, već početkom 1970-ih, fizičar Robert C. Beck, savetnik američke mornarice, izjavio je da su vojni projekti na kojima je sarađivao pokazali da “džepni predajnik s nivoima ispod 100 milivata može dramatično promeniti raspoloženje ljudi koji nisu svesni napada.” Stoga je moguće tajno manipulisati raspoloženjem ljudi putem nevidljivih i daljinskih prenosa elektromagnetne energije.”

Trenutno, vojno istraživanje SAD-a o ovom tipu oružja obavlja se u najstrožoj tajnosti…

Stanje na terenu

Da se vratim na moju osnovnu tezu: Krah Novaka Đokovića nije posledica njegove nespremnosti za turnir koji je osvajao 10 puta! Iz onoga što smo videli u TV prenosu , nisu tu bila čista posla. Siner je posle meča izjavio: „Prva dva seta sam video da ne udara lopticu onako kako zna. Nije se ni kretao onako kako zna, nije mu fokus bio na nivou. Znate da prvi teniser uvek može da se oporavi, on je verovatno najbolji riterner u tenisu, ali nije imao ni brejk loptu….”

Šta kažete na simptome? Liče opisu koje su CIA stručnjaci dali o elektromagnetnim oružjima… Da, sada već vidim one koji će me proglasiti za teoretičara zavere, antivaksera i ravnozemljaša… I ko zna šta će mi još prišiti… Naravno, veoma ostrašćeno… Sa druge strane, ja samo iznosim hipotezu i nisam nimalo ostrašćen… Jednostavno, činjenica je da tajne službe poseduju tehnologiju kojim se može uticati na svakoga od nas – magnetima, strujama, elektrostatičkim i elektromagnetnim poljima… Da li su to primenili u Melburnu, teško je reći, dokaza nema i neće ih biti, osim ako neko nekada ne progovori…

Evo šta je meni simptomatično. Engleska škola ujdurmi (“Ministarstvo nedžentlmenskog ratovanja”) uvek je pravila nekakve linkove sa istorijskim datumima. Kao da se poigravaju i namerno ostavljaju “lični potpis” na akcijama koje sprovode. Setimo se isporučivanja Miloševića Hagu. Moglo je da bude bilo kada, ali je odlučeno da to bude baš na Vidovdan…. 28. juna. “Lepo” poklapanje, slučajno nije.

Evo “čudne slučajnosti” (koja je možda zaista samo slučajnost). Prošle godine Novak je bio neporažen na Vimbldonu 2.195 dana. Onda je taj niz prekinut porazom od Alkaraza. Na Australijen openu Novak je bio neporažen do jutros, pogađate – 2.195 dana! Slučajnost? Moguće, ali je verovatnoća za tako nešto veoma mala…

Napominjem, na kraju, da je sve ovo moje razmišljanje. Ne tvrdim da se baš tako dogodilo, ali da je moguće – moguće je. Da je Novak ispoljio simptome kao da je na njega delovano elektromagnetnim oružjem – jeste, veoma liči na to. A šta je bilo, ko zna…

Tomislav Ivanović

Napomena: Stavovi autora ne odražavaju nužno i uređivačku politiku redakcije; poštujući pravo na slobodu izražavanja, objavićemo svaki argumentovani stav koji nije u suprotnosti sa osnovnim moralnim načelima, koji ne vređa i ne diskriminiše ni po jednoj osnovi (verskoj, polnoj, rasnoj…).

Vaša razmišljanja, tekstove i pisma možete nam poslati na adresu: redakcija@trece-oko.rs