U 18. veku Evropa je doživela čudan talas samoubistava. Veliki broj mladih ljudi pronađen je mrtav naizgled bez ikakvog razloga. Ubrzo je otkriveno da ti ljudi nemaju ništa zajedničko. Međutim, svi su bili obučeni u istu odeću i svi su izvršili samoubistvo pucajući u sebe iz kubure.
Pažljivije istraživanje otkrilo je šokantno otkriće: svi muškarci su pročitali određenu knjigu koja je i danas popularna.
Mogu li pisane reči da imaju tako snažan efekat na ljude da hiljade odlučuju da sebi oduzmu život?
Godine 1774. Johan Volfgang Gete (1749-1832), jedan od najvećih nemačkih pisaca, objavio je svoj roman “Jadi mladog Vertera”. Trebale su mu samo četiri nedelje da završi posao, ali su posledice njegove knjige bile dugotrajne i pogubne.
Geteov uticaj se brzo proširio širom Evrope, a tokom sledećeg veka njegova dela su bila značajan izvor inspiracije u muzici, drami, poeziji i filozofiji. Nažalost, jedno od njegovih dela bilo je povezano i sa mnogim smrtnim slučajevima.
Ova knjiga je bila o Verteru, mladom umetniku iz srednje klase, koji se zaljubio u ženu koju nije mogao imati. Lota, koju je Verter veoma voleo, već je bila verena za drugog muškarca. Iako je Lota volela Vertera, ostala je verna Albertu, svom vereniku. Verter ne može da kontroliše svoje emocije i prihvati situaciju. Pošto ne može da bude sa Loti, odlučuje da izvrši samoubistvo i puca sebi u glavu.
Geteova knjiga je brzo postala bestseler. Verterova snažna osećanja zaokupila su mnoga srca. Evropska omladina je cenila ovu tužnu priču, jer je odražavala mnogo toga što su mnogi mladi ljudi osećali. Čak je i Napoleon Bonaparta uvek nosio primerak ove knjige sa sobom kada je išao u rat.
Nažalost, Gete nije očekivao da će toliko mladih krenuti Verterovim stopama. Iznenada je prijavljeno nekoliko samoubistava iz različitih evropskih zemalja.
Mladi ljudi obučeni u plave jakne i žute pantalone, istu odeću koju je nosio Verter, pronađeni su mrtvi na ulicama, kod kuće i na drugim mestima. Svi su pročitali Geteovu knjigu “Jadi mladog Vertera”.
Uticaj Geteove knjige na mlade postao je ozbiljan društveni problem. Crkva je bila daleko od oduševljenja i osudila je knjigu. Crkvene vođe nisu cenile to što je samoubistvo, koje se smatra jednim od najvećih grehova hrišćanstva, predstavljeno kao rešenje zajedničkog problema sa kojim se svi suočavamo.
U strahu od mogućeg talasa masovnih samoubistava, nekoliko evropskih zemalja, poput Norveške, Austrije, Danske i nekih država u Nemačkoj, zabranilo je knjigu.
Čak je i Gete morao da prizna da je nešto pošlo naopako. Kada je štampano drugo izdanje, Gete je bio primoran da uključi upozorenje svim čitaocima. Na naslovnoj strani je napisao: „Budi muško, ne idi mojim stopama“.
Bilo je potrebno nekoliko godina da se Verterova groznica završi. Vremenom se broj samoubistava smanjio. Norveška je bila poslednja evropska država koja je ukinula zabranu Geteove knjige 1820. godine.
Danas se Geteova knjiga smatra jednim od najpoznatijih književnih dela.
Istoričari procenjuju da je oko 2.000 ljudi izvršilo samoubistvo nakon čitanja mladog Vertera, ali se tačan broj nikada neće saznati.
Vredi razmisliti da li se naše društvo promenilo. Da li smo danas jači kao pojedinci? Možemo li bolje da kontrolišemo svoja osećanja? Da li je moguće da se u našem vremenu suočimo sa sličnom situacijom ili naše društvo ima drugačije poglede i vrednosti? Naravno, knjiga nije „ubila“ sve ove ljude u doslovnom smislu, ali ih je svojim sadržajem podsetila na njihovu nezavidnu situaciju…