Život se bukvalno pretvorio u osmeh onoga trenutka kada je Eni Stivens operativnim putem uklonjen tumor na mozgu. Zahvaljujući bizarnom sporednom efektu ove operacije, sedmogodišnja Ena se nekontrolisano kikotala čitavih mesec dana, i uz svu pretprljenu muku pomogla svojim roditeljima da se lakše uhvate u koštac sa njenom bolešću.
– Sve se tako brzo dogodilo, da smo moj suprug i ja ostali bez teksta – kaže gospođa Vana Stivens, Enina mama. – Posle operacije smo otišli da posetimo Enu u bolnici, trudeći se da budemo hrabri i ne dozvolimo da primeti našu zabrinutost. Ali čim smo ušli u sobu ona je počela da se kikoće, pa smo joj se i mi pridružili. Njen smeh je bio tako zarazan, da nam je mnogo pomogao da se suočimo sa sopstvenim osećanjima.
Gospođa Stivens je policijski administrator iz Klivlenda. Kaže da su im lekari pre operacije pažljivo saopštili da se kod većine pacijenata kojima je operisan tumor na mozgu nakon operacije javljaju depresija ili bezrazložna ljutnja.
– Ali Ena se smejala. Sve vreme se smejala, šta god da kažemo. Obično je smeh trajao i po 15 minuta. Najviše se smejala prve tri nedelje posle operacije, a i sada se dosta kikoće. Kad bi počela, nije mogla da stane. Najdraža šala joj je bila kada je njena baka držala bananu kao telefonsku slušalicu. Definitivno se valjala od smeha.
Lekari misle da će Enino kikotanje postepeno da se smanjuje. Dijagnostifikovan joj je tumor na mozgu nakon što je očni lekar u junu primetio otok iza levog oka. Devojčica je operisana već sledećeg meseca, a sada ide na zračenje. Lekari su uvereni da su odstranili kancerogeni tumor i da Ena ima 80 procenata šansi da se bolest neće vratiti.
Njeno kikotanje se u međuvremenu smanjilo toliko, da se sada smeje samo onome što ona smatra smešnim. Uprkos činjenici da je očekuje 16 meseci radioterapije i hemoterapije, malena balerina je ponovo obukla svoje baletske cipelice i krenula na ples.
– Moramo ostati pozitivni – kaže njen otac Dagi. – Ena je sigurno najpozitivnija od svih nas. Ona je jedno veoma hrabro dete. Doktori su bili zapanjeni sa koliko je snage i samopouzdanja prošla kroz sve ovo i oporavila se. Njen smeh je bio dar koji nam je pomogao da lakše podnesemo takvo iskušenje i prevladamo onaj prvi, najgori strah. Uprkos svemu što nas je snašlo, postoji nada i pozitivni stav. Srećom, Ena je ta koja nam uliva pozitivnu energiju i ne posustaje. Siguran sam da će naša devojčica uspeti!