Nestašni kućni ljubimac pretvorio se u ozloglašenog lopova od koga zazire čitav komšiluk. Postao je poznat pod imenom Denis Napast, jer je ukrao više od stotinu delova odeće iz okolnih kuća i vrtova.

Ovaj simpatični dvogodišnji mačak je sklon kleptomaniji, pa ne bira šta će ukrasti i dodatno osramotiti svoju vlasnicu Lesli Njuman (49). Za samo 18 meseci svog pljačkaškog pohoda, Denis je komšijama pokrao male i velike peškire, tanga gaćice, bokserice, pet četaka za farbanje, par papuča, jednu dizajnersku majicu, lutku, rukavice, par cipela, džemper, pseću igračku, desetine pari čarapa, pletnene podmetače za čaj, sunđere, prostirku od kozije dlake, sandale…

Kad god im nešto nestane, žrtve crno-belog lopova se pojave na vratima Lesli Njuman, koja crveni, propada u zemlju od sramote i prekopava po kutijama sa ukradenim stvarima ne bi li našla baš ono što je komšiji nestalo.

Svoju prvu krađu Denis je obavio iste nedelje kada su ga, kao mače, pustili da se prošeta van kuće. Iz nedelje u nedelju, količina ukradenih stvari je rasla, dok je Denis revnosno dovlačio kući majice, čarape, gaće, peškire i sve što bi mu se učinilo zanimljivim. Pri tom je, sa plenom u zubima vešto preskakao ograde i uspešno uvlačio svoj plen kroz mačija vratanca u svoj dom. Najveći plen mu je ogromni peškir za kupanje koji je dovukao preko čitave ulice i dve baštenske ograde, a najskuplji je – polo majica sa dizajnerskim potpisom Freda Perija. Jednom je ukrao komšinici iz dvorišta sandalu, a sledeće nedelje se vratio i ukrao drugu sandalu.

Većina ukradenih stvari na sebi još ima štipaljke, jer je Denisova omiljena zabava skidanje veša sa konopaca za sušenje.

Lesli Numan, po zanimanju knjigovođa, do sada je prikupila dve velike kutije pune Denisovog plena i čuva sve, u slučaju da neko dođe i zatraži svoje vlasništvo.

– Denisa smo uzeli iz azila za životinje kada je imao šest meseci – priča gospođa Njuman. – Kada se privikao, pustila sam ga zajedno sa Edijem, mojim drugim mačorom, da izlazi napolje. Već posle nedelju dana doneo je prvu ukradenu stvar. Počelo je sa čarapom i nekim starim papirom, ali je opseg krađa veoma brzo eskalirao. Nije donosio samo stvari lake za nošenje, poput para pantalona na primer, već je doneo i Barbiku i veliki peškir za kupanje.

Ukrao je toliko stvari, da sam nabavila i treću kutiju. Pronašla sam gospođu kojoj je ukrao sandale i vratila ih, a Denis ih je posle nekoliko dana ponovo ukrao preskačući ograde visoke 2 metra. Do sada je ukrao više od 100 stvari, pa sam prisiljena da komšijama ispričam o čemu se radi i da, ako čuju da je nekome nešto nestalo, žrtvu pošalju na moju adresu. Nisam ni pokušavala da ga odviknem od krađe, jer je ipak bolje da mi u kuću dovlači predmete i odeću nego mrtve miševe i ptice. Ukradene stvari ostavlja obično ispred vrata, osim kada mu se neka posebno dopadne pa na sve načine pokuša da je uvuče u kuću kroz vratanca za mačke. Zatim uredno donese u moj krevet dok spavam. Verovatno misli da je to plen kojim pokušava da me obraduje.

Viki Holis, stručnjak za ponašanje mačaka, kaže da postoji i previše teorija o tome zbog čega mačke vole da kradu.

– Mislim da je u pitanju njihov urođeni lovački nagon. Videla sam da mačke kradu sve i svašta i zatim to donose kući kao da je u pitanju lovački plen. Možda je u pitanju igra, ili ih privuče tekstura određene stvari. Bilo šta od toga se može razviti u naviku, a Denisa bismo mogli nazvati mačorom opsednutim lovom.