Priča da je ova Šekspirova drama ukleta proširila se odmah posle premijere 1606. godine. Glumac koji je igrao Ledi Magbet (tada su muškarci igrali i ženske uloge) misteriozno se razboleo, pa je lično Šekspir morao da uskoči u njegovu ulogu. Magbet je napisan po narudžbini kralja Džejmsa I, koji je te večeri i prisustvovao prvom izvođenju. Premijera je bila prava kraljevska propast, pa je moralo da prođe pedeset godina do sledećeg izvođenja ove predstave.

Magbet govori o opasnosti koju sobom nosi žudnja za vlašću i o izdaji prijatelja. Usred gromova i munja, tri veštice proročanstvima pozdravljaju škotskog generala Magbeta i njegovog prijatelja Banka. One proriču da će postati kralj i da će Banko biti rodonačelnik nove krvne loze kraljeva. U Magbetu se smesta budi žudnja da postane kralj Škotske. Šalje pismo o proročanstvu svojoj supruzi, pa kada kralj Dankan odluči da odsedne u Magbetovom zamku u Invernesu, Ledi Magbet kuje plan o njegovom ubistvu. Magbet ubija svog kralja, ali ga taj čin psihički gotovo potpuno uništi. Sada Ledi Magbet preuzima ulogu vođe. Da bi obezbedili tron, biće prisiljeni da ubijaju ponovo, i ponovo, i ponovo…

Od 1606. na ovamo, za Magbeta je vezan čitav niz nesreća i smrti. Godine 1667, ova mračna tragedija je prepravljena u frivolni mjuzikl sa plesačima i letećim baletom. Ta verzija sa tri raspevane veštice, ponovo je izvedena 1703. tokom kampanje puritanaca za zatvaranje pozorišta. Dok je predstava igrana, na Englesku se sručila najužasnija oluja u njenoj istoriji: 500 mornara se udavilo, Bristol je potpuno uništen, a London teško oštećen. Puritanci su imali jednostavno objašnjenje ove strašne nesreće: Božiji bes se obrušio na bezbožnički pozorišni svet.

Originalni Šekspirov tekst je ponovo postavljen na pozornicu teatra Druri Lejn 1794. godine. Jedne večeri je, usred predstave, glumac u ulozi Magbeta zadobio ubodnu ranu koja ga je gotovo koštala života. Tada su žestoke mačevalačke scene igrane sa pravim oružjem. Ostalo je zapisano da su glumcu koji je igrao Mekdafa otsečeni palčevi tokom scene mačevanja sa žestokim Magbetom koji se malo previše uneo u ulogu. U operskoj kući Astor Plejs je 1849. izbio nered za vreme izvođenja „Predstave Čije Se Ime Ne Pominje“. Život je izgubilo više od 30 ljudi, pre nego što je policija konačno smirila strasti publike.

Produkciju Magbeta iz 1937. u teatru Old Vik u Londonu, takođe su pratile misteriozne nesreće. Reditelj predstave je zamalo poginuo u saobraćajnoj nesreći. Vera Lindsi koja je igrala Ledi Magbet, zadobila je nagnječenja i masnice po čitavom telu. Zvezda ove predstave, famozni Lorens Olivije u ulozi Magbeta, naprasno je izgubio glas i zamalo je poginuo na pozornici kada su se na njega sručili tegovi od rasvete. Posle tog incidenta, žena koja je osnovala Old Vik, Lilijan Bejlis, doživela je infarkt i umrla samo sat pre premijere. Kasnije se usred predstave slomio Olivijeov mač, pa je odlomljeni komad odleteo u publiku i pogodio u glavu jednog gledaoca koji je odmah zatim umro od srčanog udara.

Možda je rekorder po broju nesreća produkcija postavljena tokom II svetskog rata, u kojoj je Džon Gilgud tumačio Magbeta. Treća Veštica se razbolela i umrla od srčanog udara tokom generalne probe. Glumac koji je igrao kralja Dankana je takođe umro, ali od angine. Druga veštica je uporno igrala oko kotla, ali nikako nije uspevala da prati ritam muzike. Na kraju je kolabirala i umrla na sceni. A scenograf je izvršio samoubistvo.

Uloga Magbeta je 1947. dodeljena Haroldu Normanu, mladom glumcu koji je mnogo obećavao. U finalnoj sceni, Norman je pao ali – umesto da umre nasred scene kako je reditelj odredio – oteturao se na desnu stranu pozornice i srušio se. „Uboden sam“, uspeo je da došapne ljudima iza zavese. Glumca su smesta prebacili u bolnicu, gde je mesec dana kasnije umro. Uzrok smrti je i za lekare bio misterija. Kasnije se ispostavilo da je Norman, u garderobi koju je delio sa još jednim glumcem, uporno glasno izgovarao delove svoje uloge iz „Predstave Čije Se Ime Ne Pominje“, i nije prestajao iako ga je kolega upozoravao da ućuti jer će ga stići kletva.

Glumac Čarlton Heston je igrao Magbeta nekoliko puta. Godine 1953. je prihvatio ovu ulogu u predstavi koja se izvodila na otvorenom u tvrđavi Svete Katarine na Bermudima. Dok su trajale probe, doživeo je saobraćajnu nesreću na motoru. Na premijeri je trebalo da već u prvoj sceni uzjaše konja. Iznenada, Heston se sjurio sa scene lica izobličenog od bola i, pokazujući na svoje pantalone, počeo da viče: „Skidajte ih sa mene, brzo, brzo!“ Ispostavilo se da su pantalone koje su bile deo kostima, bile natopljene kerozinom. Konjski znoj i toplota su izazvali pojavu ozbiljnih opekotina na Hestonovim nogama i preponama. U nastavku predstave, kako je i planirano, zapaljen je Magbetov dvorac, ali je niotkuda iznenada dunuo vetar i zapaljene delove konstrukcije oduvao pravo u publiku što je izazvalo pravi stampedo. Srećom, niko nije umro ni tokom predstave ni posle toga.

Trupa pozorišta Old Vik je 1954. krenula na turneju upravo sa „škotskom dramom“. Menadžer trupe je slomio obe noge u saobraćajnoj nesreći, električar je zadobio teške opekotine, zabeležen je jedan pokušaj samoubistva, a dve glumice su doživele spontane abortuse. Godinu dana kasnije, Lorens Olivije je ponovo igrao Magbeta. Ledi Magbet je igrala Vivijen Li. Pregovarano je i o filmskoj verziji, ali su producenti odustali, ubeđeni da Lorens Olivije i Vivijen Li neće privući dovoljno gledalaca ni novca u bioskopske blagajne. Bila je to pogrešna odluka, jer su neposredno posle toga Vivijen Li u filmu Prohujalo s vihorom i Olivije u filmskim verzijama Henrija V, Hamleta i Ričarda III, doživeli svetsku slavu i postali međunarodne zvezde.

Dok se 1961. održavao Šekspirov festival u Stratfordu u Konektikatu, jednog glumca je udario auto dok je vozio bicikl. Ubrzo mu se u bolnici pridužila treća veštica iz predstave, koja je pala sa pozornice i povredila se. Poslednjeg meseca pozorišne sezone, Frenk Klover je igrao Magbeta u Beloj Kući pred tadašnjim predsednikom SAD Džonom Kenedijem. Klover se povredio, zatim mu se razvila cista ispod pazuha, operisan je, ali je nastavio da igra. Njegov mlađi kolega iz predstave je izboden na smrt, a ubica nikada nije pronađen. Menadžer kompanije je takođe ubijen u svom apartmanu u Bostonu.

Glumac koji je 1970. igrao Magbeta u liverpulskom teatru je ostao bez oka, naletevši na oštricu scenskog mača; Ledi Magbet je dobila težak oblik gripa i skoro umrla; grip se proširio i na ostatak trupe pa je uprava pozorišta morala da unajmi čak pet zamena, i tako dalje….

„Ako pogledate bilo koju drugu predstavu popularnu onoliko koliko je to Magbet, otkrićete čitav katalog nesreća i incidenata“, tvrdi Majkl Bogdanov, član Šekspirove trupe. On je proveo šest meseci na turneji igrajući Magbeta bez i jednog incidenta. Skeptici ukazuju da ova drama obuhvata toliko mnogo borbe, dvoboja i ubistava a odvija se mahom noću (znači pod prigušenim svetlom), da je prosto suđeno da se dogodi kakva nesreća. Magbet je i emocionalno i fizički iscrpljujuća predstava, sve se odvija u nekoj jurnjavi, a čak i sa tupim mačevima se mogu očekivati povrede.

Sa druge strane, oni koji veruju u kletvu su dokazali da je Šekspir preterao u svojoj želji za autentičnošću, koristeći prave recepture crne magije. Grozomorni sastojci veštičjeg napitka u trećoj sceni prvog čina – krljušt zmaja, zub vuka… – nisu samo proizvod Šekspirove mašte. U knjizi Natprirodno na sceni, Ričard Haget tvrdi da postoji obilje dokaza da tri veštice u Magbetu koriste autentične bajalice i čarolije crne magije, čime je Šekspir na svoju dramu navukao fatalnu i neopozivu kletvu.

Kralj Džejms je lično objavio knjigu o vešticama i kako ih otkriti. U želji da polaska kralju, Šekspir je u početnoj sceni četvrtog čina verno prikazao sveti ritual crne magije. Grupa veštica igra oko crnog kotla, bacajući u njega tajanstvene sastojke i izgovarajući bajalice. Ima i onih koji misle da ljudi koji su se u to vreme bavili crnom magijom nisu bili preterano oduševljeni javnim prikazivanjem svojih tajni, pa su zbog toga bacili sopstvenu kletvu na Šekspirovu dramu. Šta god bilo, nesreće se i dalje redovno događaju, bar kada je u pitanju Magbet…