Najveći avanturista i putopisac svih vremena, po najnovijinm proverama – nikada nije bio na Dalekom istoku…
Putovanje u Kinu i na Daleki istok, svrstalo je Marka Pola u red najvećih svetskih istraživača, ali arheolozi počinju da osporavaju njegove zasluge i sumnjaju da je sve baš bilo onako kako je čuveni venecijanski trgovac opisao u svom putopisu.
Naučnici veruju da je Marko Polo najverovatnije čuo priču o Kini, Japanu i Mongolskoj imperiji od persijskih trgovaca sa kojima se susretao na obalama Crnog mora, hiljadama kilometara udaljenim od, za većinu Evropljana, krajnje tajanstvenog Orijenta.
Prikupivši deliće priča iz različitih izvora, Polo ih je jednostavno pretvorio u kompliaciju i objavio za to vreme pravi bestseler – „Opis sveta“, jedan od prvih putopisa u svetskoj istoriji.
Arheolozi posebno ističu nedoslednosti i greške u opisu Kublaj Kanovih pokušaja da osvoji Japan 1274. i 1281. godine. „On je pobrkao detalje iz prve invazije sa detaljima iz druge. U opisu prvog osvajačkog pohoda, Marko Polo beleži da je flota napustila Koreju i da se našla na udaru tajfuna pre nego što je dospela do obala Japana“, kaže dr Daniele Petrela sa napuljskog univerziteta, vođa tima arheologa koji istražuju u Japanu. „Ali to se dogodilo 1281. Da li je zaista moguće da će navodni očevidac pobrkati događaje koji su se dogodili u razmaku od sedam godina?“
Opis mongolske flote se razlikuje od fragmenata brodova koje je Petrelin tim iskopao u Japanu. Venecijanski avanturista piše da su Mongoli plovili na brodovima sa pet jarbola, dok su u relanosti ti brodovi imali samo tri jarbola, napominje Petrela.
„Kako su iskopavanja odmicala, počeli smo da sumnjamo da je ono što je Marko Polo zapisao zaista istina. Kada opisuje flotu Kublaj Kana, pominje nagib zahvaljujući kome trup mongolskog broda nije propuštao vodu. Pominje ga kao „kunam“, a to je reč koja ni u kineskom ni u mongolskom jeziku nema apsolutno nikakvo značenje. Zapravo, to je persijska reč za nagib. Zanimljivo je, takođe, što umesto da koristi lokalna imena i nazive na kineskom ili mongolskom – kako to čini u većni drugih slučajeva, u opisu mongolske flote koristi persijske nazive mongolskih i kineskih mesta.“
Marko Polo tvrdi da je radio kao emisar na dvoru Kublaj Kana, ali se ni u jednom sačuvanom mongolskom dokumentu iz tog vremena ne pominje njegovo ime. Skepticizam italijanskih arheologa o verodostojnosti njegovih putovanja, samo ide u prilog teoriji britanske naučnice Frensis Vud, upravnice Kineskog odeljenja Britanske biblioteke. U knjizi „Da li je Marko Polo bio u Kini“, Vudova tvrdi da Venecijanac najverovatnije nije otišao dalje od Crnog mora. Uprkos činjenici da je gotovo opsesivno beležio svakodnevni život i običaje, u poglavljima posvećenim Kini Marko Polo ne pominje ni reč o tradiciji vezivanja ženskih stopala, o upotrebi štapića za jelo, ceremoniji čaja. Ne pominje čak ni veliki Kineski zid!
„U venecijanskim arhivama ne postoje podaci da je porodica Polo imala bilo kakve kontakte sa Kinom“, piše dr Frensis Vud. „U njihovoj ostavštini takođe nema ni jednog predmeta niti bilo čega drugog što potiče iz Kine. Po jednoj teoriji, Marko Polo je zapravo prepisao neku vrstu vodiča o Kini koji je napisao neimenovani persijski trgovac. Samo 18 rečenica u čitavom rukopisu je inače napisano u prvom licu. Izuzetno retko se može pročitati rečenica „to sam video sopstvenim očima“. Dr Vud smatra da je putopis Marka Pola zapravo neka vrsta srednjovekovne baze podataka Evropljana o svemu onome što su saznali o Dalekom Istoku, koju je snalažljivi Venecijanac objavio pod svojim imenom i tako stekao svoje mesto i slavu u istoriji.