Mina Krendon, ostaće upamćena ne samo po svojim spiritističkim seansama, nego i kao jedina osoba koja je žestoko uzdrmala najslavnijeg mađioničara svih vremena.

Iako je Hari Hudini umro 1929. godine, njegovo ime još uvek je sinonim za mađioničarske veštine. Spiritistički medijumi, međutim, čuvenog mađioničara pamte kao beskrupuloznog Velikog Inkvizitora. Hudini nije krio svoju antipatiju prema spiritistima. Razlog za to bio je neuspeh medijuma da na njegov zahtev stupi u kontakt sa duhom Hudinijeve preminule majke. Ogorčen i razočaran, mađioničar je poveo bespoštednu kampanju protiv medijuma i spiritista, sa ciljem da ih raskrinka kao šarlatane i prevarante. Jedan medijum je, međutim, ovu kampanju preokrenuo u svoju korist i uspeo da razotkrije Hudinija kao majstora trikova- što je on zapravo i bio.

Pred istražnim komitetom

Mina „Mardžeri“ Krendon (1888-1941.) bila je jedan od najčuvenijih i najdetaljnije istraživanih medijuma dvadesetog veka. Rođena u Kanadi, Mina Stinson se u ranom detinjstvu preselila u Boston. Posle prvog neuspelog braka, 1918. se udala za postarijeg bostonskog hirurga, dr Le Rua Godara Krendona, cenjenog predavača na medicinskom fakultetu na Harvardu. Doktor Krendon je 1923. počeo intenzivno da se interesuje za psihička istraživanja, pa je ubedio Minu i jedan broj svojih prijatelja da istražuju mogućnosti kontaktiranja duhova preminulih. Bio je istinski zapanjen otkrićem da je upravo njegova supruga izuzetno moćan medijum.

Posle nekoliko seansi, Minin brat Volter koji je poginuo u železničkoj nesreći 1911, objavio je svoje prisustvo kao njen duhovni kontrolor. Volter je, govoreći krajnje ovozemaljskim rečnikom često protkanim vulgarnostima, tvrdio da je njegov cilj dokazivanje dominacije uma nad materijom, a ne prenošenje bljutavih poruka sa onog sveta.

Nekoliko meseci od trenutka kada su Krendonovi počeli sa privatnim seansama, stigao je i prvi formalni zahtev da se istraže Minine sposobnosti medijuma. Na Harvardu je formiran istražni komitet, kojim je predsedavao profesor Vilijem Mekdugal, šef harvardskog odseka za psihologiju.

U novembru 1923. je Malkolm Berd, urednik časopisa „Sajentifik Ameriken“, prisustvovao jednoj seansi Krendonovih i ostao bez reči posmatrajući spiritističke manifestacije koje je proizvodila Mina. Časopis je inače nudio nagradu od 2.500 dolara svakome ko ubedljivo dokaže da psihički fenomeni zaista postoje, pa je Berd zatražio od Mine da se podvrgne seriji veoma ozbiljnih testova. U istraživačkom komitetu koji je redakcija oformila, bili su Hari Hudini, Hervard Karington, dr Volter F. Prins, dr D.F. Komstok, dr Vilijem Mekdugal i Malkolm Berd. Da bi zaštitio Minin identitet i status supruge uglednog bostonskog hirurga i harvardskog profesora, Berd joj je dao pseudonim Mardžeri, po kome će ona ostati upamćena u analima istorije psihičkih istraživanja. Testiranje je počelo u januaru 1924. u strogo kontrolisanim uslovima. Od samog početka, Hudini je objavio da će raskrinkati Mardžeri kao prevarantkinju.

Razotkriveni trikovi

Istraživački komitet „Sajentifik Amerikena“ je imao veoma maštovito osmišljenu podugačku listu testova namenjenih Mini Krendon. Tokom jednog eksperimenta, medijum je zatvoren u drveni sanduk na kome su postojali jedino otvori za ruke i noge. Iako je svaki njen ud držao po jedan član komiteta, Mardžeri je uspela da natera zvono da zazvoni, da ugasi sveću i da zaljulja stolicu za ljuljanje na suprotnom kraju prostorije.

Kako bi bolje istražili glasove duhova koji su bili pod kontrolom gospođe Krendon, članovi komiteta su pažljivo odmerili količinu obojene vode kojima su joj napunili usta. Uprkos ustima medijuma punih obojene vode, glasovi Voltera i drugih duhovnih entiteta su se jasno čuli i, šta više, ljubazno odgovarali na postavljena pitanja. Kada je eksperiment okončan, ponovo je izmerena količina vode u Mininim ustima. Utvrđeno je da je boja ostala ista i da nedostaje nešto manje od kašičice vode.

Međutim, test sa vodom nije podjednako impresionirao sve istražitelje, pa su smislili da, dok je seansa u toku, u usta medijuma stave balon i naduvaju ga. I ponovo su se začuli glasovi duhova koji su razgovarali i odgovarali na pitanja, iako je larinks Mine Krendon bio potpuno blokiran.

Jedne večeri, Hudini je na seansu doneo električno zvono i zatražio da ga duhovi aktiviraju. Kada je Mardžeri pala u trans, Volterov glas je počeo da gunđa zbog mađioničarevog prisustva, rekavši: „Još uvek pokušavaš da se dočepaš dodatnog publiciteta pohodeći seanse, zar ne?“

Zatom je Volterov glas zatražio da Malkolm Berd iznese Hudinijevo zvono van prostorije u kojoj se održava seansa, da ga ispita i ustanovi kakav je trik mađioničar pipremio. Berd je na trenutak oklevao, a zatim je uzeo zvono i napustio prostoriju. Kada se posle nekoliko minuta vratio, namrgođeni Berd je optužio Hudinija da je na kontakte u zvonu stavio komadiće gume, tako da ni pod kojim uslovima zvono ne bi moglo da zazvoni. Pošto Hudini nije uspeo da opravda svoju prevaru, komitet ga je ukorio jer njegov čin ide na štetu ozbiljnosti sa kojom je pristupljeno testiranju medijuma. Guma je uklonjena, a kada je zvono počelo da zvoni, podrugljivi Volterov glas je upitao: „Kako vam se ovo dopada gospodine Hudini?“

Nije to bio i jedini Hudinijev pokušaj da zbuni Minu Krendon. Svevideći Volter, njen duh vodič, metodično je razotkrivao njegove trikove, sve dok mađioničar nije počeo da sve češće izostaje sa seansi. Kada je komitet zatražio od njega da dokaže svoju tvrdnju kako je u stanju da ponovi svaki efekat koji je testirani medijum manifestovao na seansama, Hudini se naprasno izvinio, tvrdeći da nije u mogućnosti da im izađe u susret jer ima neodložne poslove.

Otisak prsta

Uprkos grubim postupcima nekih od članova komiteta i uprkos iscrpljujućim testovima, Mardžeri Krendon je zadržala apsolutni mir i bez oklevanja se podvrgavala testiranju, prikazujući zapanjujuće rezultate. Fenomeni koje je uspela da proizvede su se kretali od stvaranja povetarca u sobi sa kontrolisanim uslovima, preko lakih udaraca nevidljivih ruku po ramenu, automatskog pisanja na nekoliko stranih jezika, manifestacija raznih glasova, do utiskivanja prstiju duhova u parafin. Mnogi članovi harvardskog istražnog komiteta su javno izjavili da Mina Krendon kontroliše sile koje su van granica poimanja nauke dvadesetog veka.

Posle šest nedelja testiranja, komitet i dalje nije bio načisto da li da fenomene koje je proizvodila Mardžeri Krendon proglasi autentičnim, ali je preduzimljivi Malkolm Berd počeo da piše pozitivne prikaze sposobnosti neobičnog medijuma. Hudini je pobesneo, strahujući da će časopis isplatiti 2.500 dolara nagrade Krendonovima.

Osećao je da je njegova reputacija vrhunskog čarobnjaka ugrožena, pa je napisao sopstveni izveštaj i objavio brošuru pod naslovom „Hudini razotkriva trikove koje koristi bostonski medijum Mardžeri“. U brošuri on opisuje na koji se način, trikovima, mogu proizvesti isti efekti koje je stvarala Mardžeri. Ljutiti mađioničar je otišao čak tako daleko, da je optužio dvojicu članova komiteta, Hervarda Karingtona i Malkolma Berda da su pomogli Mardžeri da izvede svoje „prevarantske trikove“.

Hervard Karington je javno objavio da je, posle više od četrdeset seansi testiranja Mardžeri „definitivno zaključio da je prisustvovao manifestacijama istinskih paranormalnih fenomena. Mnoge od tih manifestacija je moguće stvoriti trikovima, međutim, tu je i značajan broj određenih fenomena posmatranih u veoma specifičnim, kontrolisanim uslovima koji apsolutno nisu trikovi“.

Nažalost po Mardžeri i mnoge njene pristalice, otkriveno je da otisak prsta koji je, navodno, u parafinu ostavio Volterov duh, pripada bostonskom zubaru koji je priznao da je Mini Krendon dao komad voska sa otiskom svog prsta. Iako ovo ne znači da su svi fenomeni koje je Mardžeri stvorila proizvod vešto osmišljene prevare, većina istražitelja koji su je testirali je zbog tog otiska prsta zaključila da je fenomen Mardžeri možda suviše dobar da bi bio istinit.

Mina Mardžeri Krendon, čija je specijalnost bilo prizivanje ektoplazmičnih ruku koje su u mekom vosku ostavljale udubljene otiske šaka, u očima spiritista je postala mučenica i hrabra žena koja je pristala na veliki broj testiranja kako bi dokazala istinu da čovekov duh živi i posle njegove fizičke smrti. Istraživači psihičkih fenomena je smatraju klasičnim slučajem talentovanog medijuma koji je, premda sposoban da stvori istinske paranormalne fenomene, s vremena na vreme posezao za trikovima. Za skeptike, Mina Krendon je samo još jedan pametni prevarant koji je profitirao na lakovernosti naivnih, sve dok se nije okliznula tokom stroge naučne provere. Oni koji u nju još uvek veruju, smatraju je najpoznatijim i najvećim medijumom na svetu…