Mapa iz Vinlanda koja potiče iz 15. veka je sasvim sigurno autentičan artefakt! Nedoumicu je izazivala činjenica da je mapa pronađena tek 1957. godine. Američki antikvar Lorns K. Viten II ju je kupio od antikvara špansko-italijanskog porekla po imenu Enco Ferajoli de Rej, pošto je pre toga Britanski muzej odbio da je otkupi. Konačno ju je za muzej na Jejlu kupio Pol Melon, bogati bivši student ovog univerziteta i uz veliku pompu njeno postojanje objavio svetu 1965.
„Svi testovi koje smo obavili tokom poslednjih pet godina – a testirali smo i materijal i sve druge aspekte, nisu pokazali ni najmanji trag falsifikata“, kaže Rene Larsen, rektor Konzervatorske škole pri danskoj Kraljevskoj akademiji lepih umetnosti. On je obelodanio nalaze svog tima na međunarodnoj kartografskoj konferenciji održanoj u Kopenhagenu.
Na mapi se vide i Grenland i zapadno atlantsko ostrvo Viniland Insula, čuveni Vinland iz islandskih saga koji je danas identifikovan kao Njufaundlend, gde se Lejf Erikson naselio oko 1000. godine nove ere. Grenland je prikazan kao ostrvo, iako današnji naučnici smatraju da ostrvo nije oplovljeno sve do posle 1896. godine.
Larsen kaže da su testirali mastilo, stil pisanja, crvotočine na materijalu i pergament, dodajući da se tvrdanja Voltera Mekkrona iz 70-tih godina da je mastilo skorijeg porekla (jer sadrži titanijum dioksid u okruglastoj kristalnoj formi koja je korišćena u bledim pigmentima od 1917.) može u potpunosti odbaciti pošto su već pronalažene srednjevekovne mape sa istom supstancom koja verovatno potiče od peska korišćenog za sušenje mokrog mastila.
Doktor Larsen objašnjava da je hipotetički izvor peska bio gnajs iz švajcarske oblasti Binental, ali dodaje da njegov tim još uvek nije ispitao kristale mikroskopski.
Radiougljenično datiranje obavljeno 1995. godine, ukazuje da mapa potiče iz perioda između 1423. i 1445. godine, što skeptici nikada nisu dovodili u pitanje, tvrdeći da je falsifikator koristio originalni srednjevekovni pergament.
Neki naučnici veruju da je mapa napravljena za crkveni koncil u Bazelu u Švajcarskoj.
Ukoliko je zaista autentična, mapa pokazuje da je Novi Svet bio poznat ne samo Skandinavcima već i drugim Evropljanima najmanje pola veka pre čuvenog Kolumbovog putovanja iz 1492. Međutim, kao kontraargument se ističe da Skandinavci nisu pravili mape i da su plovili radije na osnovu zvezda nego geografskih pomagala. Nemogućnost da se odredi poreklo mape je i rezultiralo kontroverzom i sumnjom. Otkuda je mapa došla i kako je dospela u Ferajolijeve ruke posle II svetskog rata i dalje je misterija. Ubrzo posle prodaje Vinlandske mape, Ferajoli je osuđen zbog krađe i umro je u zatvoru.