Sa kontroverznog projekta „Zvezdana kapija“ („Stargate“), koji je bio zapravo zajednički šifrovani naziv za više podprojekata Američke federalne vlade, CIA, Američkog društva za psihička istraživanja i Stenfordskog istraživačkog instituta, tri decenije nakon njegovog (zvaničnog) obustavljanja polako se skida veo tajni. Ono što se smatralo da su samo glasine kako je jedan od ciljeva, ili čak glavni cilj programa, da „gospodari rata“ istraže mogućnost primene psihičkih fenomena u vojne svrhe, pogotovo sposobnost viđenja događaja, mesta ili informacija na daljinu (remote viewing), pokazuje se tačnim, a pojedini učesnici projekta o tome sada iznose svoja svedočanstva.

„Gledanje na daljinu“ imalo je oznaku najveće tajnosti, a detalji su bili prezentovani samo Senatu i Beloj kući. Koliko su bili uspešni u eksperimentima nisu smeli da znaju ni sami „gledači“, jer se strahovalo od „povratnog efekta“, odnosno mogućnosti da bi upoznavanje sa greškama koje su načinili rezultiralo njihovim gubljenjem vere u sopstvene sposobnosti i daljim povećavanjem procenta netačnosti!

„Vojska nikada nije bila istinski otvorena prema psihičkim istraživanjima“, tvrdi danas Džozef MekMonigl, koji je u eksperimente sa „viđenjem na daljinu“ bio uključen preko američke vojne obaveštajne službe i Stenford instituta. „Imali smo procenat tačnosti od 5 do 95 odsto, najviše između 65 i 75, i bili smo u stanju, na primer, da pomoću medijuma lociramo taoce ili spustimo avion. Međutim, mada su svi hteli to da koriste, niko nije želeo da rizikuje da stoji svojim autoritetom iza tako nečega. Jer, to je automatski izazivalo podsmehe i komentare: „Oh, da, vidovnjaci“, i svako za koga bi se otkrilo da je povezan sa eksperimentima mogao bi brzo da se oprosti od karijere!“, kaže MekMonigl, koji je od detinjstva imao vizije i nesvakidašnju sposobnost viđenja na daljinu.

U okviru „Američkog programa medijumske špijunaže“, koji je bio deo „Zvezdane kapije“ i čiji je kreator bio Pol. H. Smit, MekMonigl je uspeo da „sazna“ vreme porinuća podmornice jedne strane sile u vreme dok je ona još bila u fazi konstrukcije, četiri meseca ranije. Rekao je da će to biti „tokom januara 1980. godine“, i satelitski snimci pokazali su da je ekstrasens bio u pravu!

Dijagnoza na daljinu

Tokom poznate „krize talaca“ na Srednjem istoku, od novembra 1979. do januara 1981. godine, na isti način dobijena je informacija o zdravstvenim problemima koje je imao jedan od zatvorenika, Ričard Kvin, pre nego što će biti oslobođen.

Kada je do toga došlo i kada se ispostavilo da su dijagnoze postavljene na daljinu bile tačne, on se čak naljutio i nije verovao na koji način su to saznali, već je sumnjao da su imali nekog svog obaveštajca u ambasadi u kojoj su taoci bili zatvoreni!

„On, kako se čini, pati zbog mučnine. Jedna strana njegovog tela je povređena ili bolna. On će biti oslobođen i u avionu u toku narednih nekoliko dana“, rekao je parapsiholog Kit Harari, ne znajući o kojoj je osobi reč. To se i dogodilo, i nakon što je Kvin preuzet iz ruku iranskih militanata, utvrđeno je da pati od mišićne slabosti i niza drugih oboljenja, između ostalog i skleroze multipleks koja je pogodila nerve na jednoj strani njegovog tela! Harari je predvideo i da će predsednik Džimi Karter poslati avion po oslobođenog taoca da ga vrati kući.

Pol Smit postao je ubeđen u mogućnost viđenja ne samo na daljinu nego i budućih događaja, kada je 17. maja 1987. godine napadnut američki brod „U.S.S. Stark“. Tri dana ranije, naime, „saznao“ je putem prekognicije o predstojećem napadu na jedan američki brod, lokaciji, metodu i motivu. Opis američkog ratnog broda, uključujući i skice u celini i njegovih delova, sadrži trideset stranica pisanog materijala.

Program „Zvezdana kapija“ pokušali su da koriste u to vreme i za rešavanje teških kriminalističkih slučajeva. Sredinom 70-tih godina, istražnim organima pruženi su podaci o serijskom ubici za kojim se tragalo, ali je uprkos tome uhapšen drugi osumnjičeni od onog na kojeg su „gledači“ ukazivali. Nekih dvadeset godina kasnije, pravi zločinac priznao je nedela zbog kojih je drugi robijao, i to se u detalje poklopilo sa davno predočenim „viđenjem“. Međutim, dan pre nego što je trebalo slučaj da bude ponovo otvoren, FBI je stopirao čitavu stvar i zahtevao da predmet bude odložen ad akta na neodređeno vreme. Nije teško pretpostaviti da nisu želeli da imaju posla sa vidovnjacima i ni da im daju prostora. O tome je 2004. godine snimljen izvanredan film pod nazivom „Nulti osumnjičeni“ („Suspect Zero“) sa Benom Kingslijem u glavnoj ulozi.

Najvatreniji zastupnik eksperimenata koji su sprovođeni u Fort Midu, u Merilendu, general Albert Stablbajn, bio je ubeđen u realnost širokog spektra psihičkih fenomena, i zahtevao je da kompletna komanda bataljona nauči da savija kašike na način na koji je to činio Uri Geler. On sam je pokušao da savlada neke paranormalne veštine, između ostalih i prolazak kroz zid! Početkom 80-tih, vojska mu je poverila ispitivanje „gledanja na daljinu“, i radio je pod pokroviteljstvom INSCOM-a (Američka vojna obaveštajna i bezbednosna komanda), ali je Stablbajn, zbog umešanosti nekih medijuma tokom tih eksperimenata u vojna pitanja, ubrzo penzionisan. Na njegovo mesto postavljen je general Hari Sojster, koji je bio mnogo konzervativniji u odnosu na angažovanje vidovnjaka, pa je program u Fort Midu uskoro obustavljen.

Pravi Dosije iks

Melvin S. Rajli, jedan od učesnika projekta „Zvezdana kapija“, danas živi povučeno, bez svoje veb-stranice, držanja kurseva ili izdavanja knjiga, mada o eksperimentima u kojima je učestvovao od 1978. do 1991. godine, kada je penzionisan, može mnogo toga da kaže.

Prvi i jedini put se pojavio u javnosti 2002. godine, na poziv svog kolege po „gledanju na daljinu“ Lina Bjukenena, učestvujući na skupu posvećenom ovom fenomenu.

Mel Rajli, poreklom Indijanac, bio je u Fort Midu, kao aktivno vojno lice, jedini odabran između tri hiljade ispitanih, zahvaljujući tome što poseduje izražene medijumske sposobnosti.

Od detinjstva je naučio da preživi u šumi zahvaljujući razvijenim instiktima, koje je nasledio od svojih predaka. Još kao dečak, odlazio je sam u šume Viskonsina i provodio u njima po nekoliko nedelja. Imao je običaj da gleda u nebo i nešto mrmlja, a kada ga je majka pitala šta radi, odgovorio je: „Razgovaram sa momcima u avionu!“

„Radili smo dva programa viđenja na daljinu“, rekao je Mel Rajli. „Jedan je bio prošireno, a drugi koordinisano gledanje. U prvom, reč je o vrsti meditacije sa ciljem da se dođe u opušteno stanje svesti i da na komandu upućenu preko monitora izađete putem „mentalnog kanala“, pronađete zahtevanu informaciju i donesete je sa sobom. Kod koordinisanog viđenja, kada znate tačnu lokaciju koja je u pitanju, nije vam potrebna promena stanja svesti. Informacije dolaze same od sebe, i mnogo su upotrebljivije, jer ne predstavljaju samo impresije koje ste doneli. Naravno, to je samo moje mišljenje, jer sve vrste „gledanja“ su samo različita vrata na istoj kući“.

Melvin Rajli dao je značajan doprinos rezultatima eksperimenata, naročito od 1986. godine, kada je bio aktivno bio uključen u „medijumsko špijuniranje“.

Po njegovim rečima, CIA je sve vreme ljubomorno držala pod okom ovaj pionirski program američke armije i njeni vodeći psiholozi prisustvovali su eksperimentima. Od medijuma se najviše tražilo da ispituju sovjetsku tehnologiju i otkriju da li i na koji način Sovjeti koriste bioenergiju i vidovnjake.

U toku vežbi, Rajli je imao zadatak da otvori „mentalni kanal“ kroz koji će primati informacije koje mu se dostavljaju, i on bi to činio ležeći na kauču u zamračenoj prostoriji.

Posle penzionisanja, 1991. godine, Mel Rajli posvetio se radu na očuvanju kulturne i duhovne baštine američkih Indijanaca, koji su, po njemu, u svojoj tradiciji dugoj više stotina godina imali veštinu viđenja na daljinu. Kada je 1995. godine televizijski kanal „Diskaveri“ odlučio da snimi dokumentarnu seriju pod nazivom „Pravi Dosije iks“, prva epizoda bila je posvećena Melvinu Rajliju.

Novi dokazi

Da li su američke i druge obaveštajne službe i naučnici koji rade za njih posle 1995. godine odustali od pokušaja da paranormalne sposobnosti pojedinaca stave u svoju službu, ostaje da se nagađa. Tek, poznat je podatak da su tokom programa „Zvezdana kapija“ čak 22 ekstrasensa bila angažovana na njegovom sprovođenju i da je Fort Mid, koji su nazivali „domom medijumskih špijuna“, imao poslednje godine zavidan godišnji budžet od pola miliona dolara namenjen istraživanju paranormalnog.

Nastavljajući ono što su na Stenford institutu i Fort Midu 70-tih i 80-tih godina započeli doktor Rasel Targ i doktor Harlod Pathof, poznati istraživač na polju paranormalnih fenomena sa Filipina, Haime Likauko, ovih dana objavio je da ima validne naučne dokaze kako je „viđenje na daljinu“ moguće i realno! Za razliku od Targa i Pathofa, koji su ovaj fenomen definisali kao „sposobnost da se vidi, oseti ili opiše nešto na daljinu“, Likauko kaže da je reč o „psihičkoj sposobnosti da se svest ili pažnja projektuje na udaljeno mesto koje ta osoba nikada ranije nije videla i da se ono tačno opiše“.

Filipinski istraživač izjavio je da je modifikovao i pojednostavio metod koji su razvili američki naučnici i koji se sastojao u tome da jedna osoba ode na nepoznatu lokaciju, a njegov partner u laboratoriji prima njegove misli i opisuje mesto gde se on nalazi. Likauko traži od učesnika prosto da odaberu partnera kojeg nikada pre nisu sreli i da sednu pored njega.

„Posle kratkog objašnjenja, dovodim ih u relaksirano stanje uma i tela i kada dostignu „alfa tačku“ u svojim moždanim talasima, tražim da projektuju svoju svest, ili zamisle kuću svog partnera i opišu je spolja i iznutra sa što više detalja“, kaže Haime Likauko. „Sve što oni u tom trenutku znaju jeste puno ime partnera, njegovo lice ispred njih i ništa drugo! Posle desetak minutra tražim da otvore oči i kažu šta su videli, čuli, omirisali ili čak probali u toj kući“.

Tokom kontrolisanog eksperimenta, Lia, 30-godišnja domaćica, imala je ispred sebe dvostruko starijeg Romija, sveštenika. Lia je priznala da nije želela da učestvuje u ovom pokušaju, ali je pristala na nagovor svog muža. Ona je videla tri zgrade na farmi. Rekla je da se ispred kuće nalazi veliko kokosovo drvo. Videla je kupatilo blizu kuhinje. Jedna starica se u to vreme kupala u njemu. Ono što ju je iznenadilo bilo je da kupatilo nije imalo vrata, već samo jednu zavesu koju je vetar povremeno podizao. Rekla je takođe da je videla vodene talase pred kućom koje nije mogla da razume.

Njen partner potvrdio je da kupatilo nema vrata i da u toj kući živi njegova majka. Što se tiče vode pred kućom, objasnio je Romi, reč je o tome da je ona okrenuta – prema moru! Sa svoje strane, sveštenik je rekao da pred kućom svoje partnerke vidi stabla jabuka, telefonske žice i da je krov u obliku slova „A“, što se pokazalo tačnim.

Haime Likauko u izjavi „Filipinskom dejli inkvajreru“ kaže da smatra da je naučno dokazao „viđenje na daljinu“, i da je ubeđen da vežbe za sticanje ove sposobnosti CIA i danas koristi kao deo treninga svojih agenata.