Ruski vidoviti monah, predobni Lavrentij Černigovski prorekao je raspad SSSR, govoreći da su svi koji su protiv te države – sluge đavola a da će Ukrajina teško patiti…

Lavrentij Černigovski, ruski monah čuven po svojim proročanstvima, živeo je u Ukrajini dovoljno dugo – od 1868. do 1950 – da vidi, shvati i prorekne sudbinu, kako je govorio, „Svete Trojice” – Rusije, Ukrajine i Belorusije. U pravoslavnom svetu posebno su našla odjeka njegova proročanstva o „poslednjim vremenima” : „Dolazi vreme kada će i hramovi koji nisu u funkciji biti obnavljani, ne samo iznutra već i spolja”.

„Kupole će se”, govorio je Lavrentij, „zlatiti, ali kada sve to završe, dolazi vreme antihrista i svi hramovi će biti veličanstveni po izgledu, ali u te hramove nećemo moći da uđemo…”

Lavrentij je u jednom trenutku rekao: „Privlači nas prosvećena Evropa…Tamo su prvi put iz mržnje izgnani mnogobošci, a oni su prešli odatle ka nama. Udahnuvši taj miris ada, mi se okrećemo kao sumanuti, ne sećajući se sami sebe…”.

Prorok je dodao: „Zapadom nas je kažnjavao i kažnjava Gospod, a mi uopšte ne razumemo. Uši su nam ogrezle u mulj Zapada. Imamo oči, a ne vidimo, imamo uši, ali ne čujemo, imamo srce – ali ne osećamo…”

Lavrentij je, besedeći sa svetiteljem Teofanom (1815-1894) u jednom trenutku rekao: „Kako je nemoguće razdvojiti Svetu Trojicu – Oca, Sina i Svetoga Duha, jer je to Jedinstven Gospod Bog, tako je nemoguće razdvojiti Rusiju, Ukrajinu i Belorusiju jer su one, zajedno, Sveta Rusija…”

Lavrentija Černogorskog Sabor ukrajinske pravoslavne crkve proglasio je 22. avgusta 1993. svecem i – prepodobnim.

Ostalo je zapisano da je Lavrentij, pričajući sa arhimandritima Teofanom i Nikiforom, ali i još nekim njemu bliskim, tvrdoglavo govorio, nastojao uz upozorenje: „Naše rodne reči su Rusija i ruski. Obavezno moramo da znamo, pamtimo i ne zaboravljamo da su pokrštavani Rusi, a ne Ukrajina. Kijev je, istina, drugi Jerusalim i majka svih ruskih gradova, ali Kijevska Rusija je bila zajedno sa velikom Rusijom. Kijev bez Velike Rusije ne može da ze zamisli…”

Černigovski je pričao i o istoriji Ukrajine i njenim vezama sa Poljskom. „Poljake su u jednom trenutku primorali da osvoje deo Rusije. Kada su osvojili, Poljaci su dali u najam sve – i pravoslavne manastire, crkve i sveštenstvo. Pravoslavni sveštenici i vernici bili su primorani da podržavaju Poljsku u njenom katoličanstvu i – unijaćenju. Reči Rusija i ruski bile su omražene, a zbog toga su Poljaci osvojene zemlje nazvali prvo Malorusija, a kasnije, kada su shvatili da u reči postoji i oznaka „Rus”, prozvali zemlje „Ukrajinom”… Reč ukrajina, što znači mesto na „kraju”, krajnje je uvredljiva. Jednostavno, reč je izmišljena da bi se zaboravilo ono „rusko” i zauvek ova zemlja otrgnula od svete i pravoslavne Rusije. A Kijev bez Velike Rusije, Rusije šta god to značilo, potpuno je nezamisliv…”

Lavrentij je u ono, svoje vreme upozoravao i na „bezakonje kijevskog mitropolita”, ocenjujući ga – „ zastrašivanjem”.

„Pun ljubavi Baćuška (Kijevski mitropolit) nam je govorio da će kada se pojavi mala sloboda, biti otvarane crkve, manastiri, da će ih popravljati, da će sva lažna učenja izaći na videlo zajedno sa đavoljim i bezbožničkim tajnama (misleći, pritom, na katolike, unijate i sve druge “jeresi”). Nije rekao da će se tada Ukrajina okrenuti protiv Pravoslavne ruske crkve, njenog jedinstva i sabornosti..

„Tu jeretsku vlast”, govorio je Lavrentije, „podržaće bezbožnička vlast koja će oduzimati od pravoslavnih crkve, a vernike utamničiti”.

„Kijevski mitropolit će tada”, govorio je Lavrentij, „ zajedno sa svojim arhijerejima, istomišljenicima na trenutrak pokolebati Rusku crkvu, ali će ceo svet biti iznenađen njegovim bezakonjem i uplašiće se”. „Otići će, na kraju, u večnu pogibelj kao što je otišao i Juda a ostaće Jedinstvena ruska pravoslavna crkva”.

U ovim predskazanjima pominje se i „ekumenizam” – pokatoličavanje pravoslavaca u Ukrajini. „Neka prevara će biti smišljena”, rekao je Černigovski,” tako da će u Tuli ostati samo dva-tri istinska sveštenika”. „Doći će vreme”, govorio je, „da ćete se opet kriti u katakombama i za to treba pripremiti brašno i naforu, jer više neće biti ni jedne ruske crkve – katoilici će silom terati narod u svoje crkve, a ko ne bude slušao, biće progonjen…”

U jednom trenutku zapitali su Lavrentija šta će se dogoditi sa Ukrajinom i Belorusijom. „Sve je u božijim rukama”, rekao je, „ali svi narodi koji su protiv saveza sa SSSR, pa čak i ako se smatraju vernicima, postaju sluge đavola. Slovenski narodi imaju jednu sudbinu i oni će ponovo izmoliti novi savez triju bratskih naroda”…

”U Ukrajini sada u sred tmine bezbožja i bezverja gore plamičci istine. Biće mnogo proganjanih duhovnika, biće podvrgavani iskušenjima i huljenjima, ali neće biti sluge đavola i zaustaviti se pred ubistvima ako Bog dozvoli da pravednik bude krunisan mučeničkim vencem…”

„Čvrsto se držite Ruske pravoslavne crkve”, poručio je, „kao i patrijarha moskovskog i sve Rusije”. „U slučaju „razdvajanja” Ukrajine od Rusije, kakvo god bilo objašnjenje – zakonita ili nezakonita autokefalnost – treba odmah prekinuti veze sa Kijevskom mitropolijom”, govorio je, „i ne priznavati nikakve pretnje i prokletstva jer su ona kanonski nezakonita „.

„Sve zemlje na obodima Rusije (Gruzija, Ukrajina…) će otići, ali će zbog toga žaliti”, prorekao je Lavrentij,”a Jermenija se neće odvojiti ali će propasti bez Rusije”. „Biće vremena svakojaka, biće progona, ali biće ipak – normalno. Zato što nad Rusijom bdi Majka božija. Nad Rusijom je – Carica Nebeska. Ona se moli i drži pod svojim okriljem. Zbog toga Rusija neće biti ni pred kim na kolenima i pravoslavlje će biti sačuvano iako će biti stešnjeno. Među konfesijama će biti velika borba”, rekao je Lavrentij.

Dalekovideći monah je govorio da će u Rusiji biti ovakav rat: „Sa zapada Nemci, a sa istoka Kinezi, ali će južni deo Kine potopiti vode Indijskog okeana i tada će Kinezi doći do grada Čeljabinska. Tada će se Rusi ujediniti sa Mongolima i oterati Kineze. Kinezi će ipak osvojiti Čeljabinsk, ali će ih tada Gospod preobratiti u pravoslavce!”

„Rat Rusije sa Nemačkom počeće opet preko Srbije, tačnije iz Beograda”, prorekao je Lavrentij, „i sve će biti u vatri, ali Rusija neće propasti u ognju, Belorusija će teško nastradati i tek tada će se opet ujediniti sa Rusijom”. „Ukrajina, međutim, ni tada se neće ujediniti sa nama i zato će teško plakati”, govorio je on. „Turci će opet ratovati sa Grcima, Rusija će pomagati Grcima, a Avganistan očekuje beskonačan rat…”

Arkadij Popovič

Napomena: Stavovi autora ne odražavaju nužno i uređivačku politiku redakcije; poštujući pravo na slobodu izražavanja, objavićemo svaki argumentovani stav koji nije u suprotnosti sa osnovnim moralnim načelima, koji ne vređa i ne diskriminiše ni po jednoj osnovi (verskoj, polnoj, rasnoj…).