Baba Vanga je poznata širom sveta po svojim proročanstvima, ali malo ljudi zna da je ukazala na mesto gde se nalazi sakriveno blago drevne civilizacije...
Pre više od 40 godina, u Bugarskoj je sprovedena jedna od najtajanstvenijih ekspedicija. Ljudmila Živkova, ministarka kulture i ćerka bugarskog vođe Todora Živkova, lično je odobrila tajnu arheološku ekspediciju koja je imala za cilj pronalazak enigmatičnog mesta skrivenog na planini Strandža. Priča se da ovo mesto krije neviđeno blago povezano sa moćnom drevnom civilizacijom i da je ova ekspedicija je bila vođena vizijama čuvene Baba Vange.
U januaru 1981. godine, jedan čovek dolazi do Babe Vange u bugarskom gradu Rupite sa veoma starom mapom. Prema rečima ovog čoveka, mapa pokazuje lokaciju ogromnog blaga.
Pošto nije mogao da dešifruje dokument, lovac na blago se obraća čuvenoj vidovnjakinji u nadi da će dobiti pomoć. Iako Baba Vanga nije cenila pohlepne ljude, odlučuje da ga primi jer dolazi iz daleka. Nakon što je ispipala mapu, Vanga tvrdi da je ona lažna i da ne vodi do bilo kakvog blaga. Čovek je bio veoma razočaran. Pre nego što ode, Vanga mu predlaže da ode da se opusti blizu termalnih izvora i ostavi svoje stvari kod nje (u Rupitama se nalaze poznati termalni izvori, odmah pored kuće u kojoj je tada živela Baba Vanga).
U međuvremenu, Vanga traži od nećake Krasimire da kopira mapu. Na kraju dana, nakon što je čovek otišao, Vanga ponovo razgovara o ovoj poseti sa svojom nećakom i otkriva joj da “Niko ne može da pročita ovu mapu”, da ona ne sadrži blago, već veoma drevno nepoznato pismo koje sadrži zaboravljeno znanje čovečanstva.
Tada je progovorila: “Pre mnogo vremena, ljudi iz Egipta došli su morem u zemlje koje su danas deo Bugarske. Iskopali su duboko da zakopaju i sakriju sarkofag koji sadrži drevno znanje napisano na nepoznatom jeziku.
Na ovom sarkofagu je bila ispisana istorija koja seže 2.000 godina pre naše ere i 2.000 godina posle naše ere. Nakon toga, svi članovi ove ekspedicije su ubijeni kako bi sačuvali tajnu zapečaćenu zauvek. Puno krvi je proliveno.”
Nekoliko trenutaka kasnije, u transu, Vanga je opisala izgubljeno mesto u planinama Strandža. Delovalo je kao da je lično bila tamo: “Blizu Malog Trnova postoji mala planina, vrlo blizu granice sa Turskom. Uvojita staza vodi do proplanka prekrivenog divljim rastinjem. Ispod ovog proplanka nalazi se impozantna stena, koja je otprilike 4 metra široka i 5 metara visoka.”
Dodala je: “Ako ikada budete morali ići tamo, to treba da bude 5. maja, jer uz pomoć zvezda, moći ćete da posmatrate prve zrake sunca, a zatim prve zrake meseca. Moći ćete da posmatrate nešto!”
I tada nije rekla ništa više! Treba napomenuti da je Baba Vanga slepa i nije mogla da poznaje mesto koje je nekoliko stotina kilometara udaljeno od njenog doma.
Oduševljena, Krasimira deli ovu priču sa visokim bugarskim zvaničnikom Krastiju Mutafčijevim. On je ispunjen entuzijazmom i predlaže organizovanje ekspedicije za pronalazak mesta koje je opisala Vanga.
Važno je napomenuti da je 1981. godine Bugarska bila deo Istočnog bloka, čija je politika bila usklađena sa Moskvom. Ići 3-4 kilometra od granice sa Turskom nije bio lak zadatak. Ovo područje je bilo strogo čuvano i potrebne su bile dozvole. Mutafčijev, kao blizak saradnik Ljudmile Živkove, uspeo je da dobije sve potrebne dozvole za ovu ekspediciju mimo uobičajenih protokola.
Grupa se sastojala od pet ljudi: Mutafčijev, organizator ekspedicije, Krasimira Stojanova, nećaka Babe Vange, Ilija Prokopov i dvoje drugih ljudi čija imena nisu sačuvana.
Dana 4. maja 1981. godine, grupa od pet istraživača započela je svoju potragu u skladu sa uputstvima Babe Vange, ali su katastrofalni vremenski uslovi otežali njihov zadatak. Padala je jaka kiša. Iako su delovali izgubljeno, na kraju dana, grupa je konačno otkrila mesto opisano od strane vidovnjaka. Nije bilo sumnje, opis je bio tačan! Usprkos katastrofalnim vremenskim uslovima, odlučili su da prenoće tamo umesto da se vrate u Malo Trnovo. Primetili su prisustvo simbola urezanih na vrhu stene: tri mala kruga raspoređena u jednakojakom trouglu sa tačkom okrenutom prema dole.
Ovi urezani znakovi delovali su veoma staro. Nažalost, ovi simboli su nestali, verovatno uništeni tokom miniranja na kraju ekspedicije.
Sledećeg jutra, dok su prvi zraci sunca počeli da probijaju kroz oblake, grupa je svedočila o neverovatnom svetlosnom fenomenu. Sunčevi zraci su se činili kao da igraju na površini stene, ocrtavajući trougao formiran od tri kruga. Zrak je savršeno opisivao konture trougla, praveći pokrete s leva na desno, zatim od gore ka dnu, i tako dalje, postepeno formirajući svetlosni trougao. Ova pojava trajala je oko 20 minuta. Grupa je bila bez reči! Nisu razumeli kako je ovaj neobjašnjiv svetlosni fenomen mogao nastati. Nije bilo ničega oko njih…
Zaintrigirani ovim fenomenom, grupa je ostala tamo ceo dan da posmatra drugi fenomen koji je trebao da se dogodi s prvim zracima Meseca. Proveli su dan na tom mestu pod beskrajnim kišama, pitajući se šta je to što su videli ujutro.
U sumraku, dok je vreme počelo da se razvedrava, prvi zraci mesečeve svetlosti udarili su površinu stene. Isti svetlosni fenomen se ponovo dogodio kao i ujutro, trajao je oko 20 minuta, a zatim je prestao! Grupa se pripremala da napusti mesto kada su iznenada pojavile dve velike, hologramske svetlosne siluete iznutra stene. Delovalo je kao da svetlost emanuje iznutra stene i da je vidljiva kroz nju. Efekat je bio sličan onom kod starih televizora sa katodnom cevi kada su uključeni. Svi članovi grupe su percipirali isto.
Evo opisa koji je dala Krasimira u knjizi “Istina” (Истината): “Na levoj strani, u prvom planu, stajao je starac u dugoj haljini. U desnoj ruci je držao objekat koji se sastojao od sfere. Njegova leva ruka je bila uz telo. U pozadini, iznad i malo desno, nalazila se druga silueta. To je bio mladić. Sedeo je na nekakvom tronu, ruke su mu bile uz telo. Podsećao je na faraona. Nosio je koničnu krunu na glavi, iznad ušiju. Na kruni su bile dve izbočine s obe strane koje su ličile na antene.” (Krasimira je potvrdila ove komentare u TV emisiji “Ničija Zemlja” 2018. godine.)
Siluete su delovale realno. Fenomen je trajao oko dvadeset minuta, a zatim je stena postala tamna. Više nije bilo svetlosti, sve je postalo crno. Bili su zaprepašćeni onim što su upravo svedočili. Vratili su se u Malo Trnovo bez reči.
Sledećeg dana, Krasimira je detaljno ispričala celu priču svojoj tetki Vangi, koja je ostala čudno tiha. Paralelno, Mutafčijev je ispričao ovu priču Ljudmili Živkov, koja je predložila organizovanje prave ekspedicije.
Priča se da je u prošlosti, Ljudmila imala kontakte sa stranim obaveštajnim službama, moguće MI6, i oni su je obavestili o prisustvu arheoloških anomalija u području Strandže, primećenih nekoliko godina ranije zahvaljujući penetrantnim radarima. Ludmila je neko vreme živela u Ujedinjenom Kraljevstvu tokom studija i veoma se interesovala za ezoteriju. Kaže se da su ove dve informacije ubedile ministarku Živkovu da organizuje pravu tajnu ekspediciju koja se sastojala od deset ljudi.
Vanga je navodno upozorila da ne treba da kopaju tamo jer, prema njenim rečima, “njihovo vreme još nije došlo, prerano je za kopanje.”
Uprkos upozorenjima, ekspedicija je organizovana. Ljudmila je iznenada umrla 21. jula 1981. godine, samo nekoliko nedelja nakon početka arheoloških iskopavanja, pod vrlo čudnim okolnostima. I pored drugog neuspešnog pokušaja da se ponovo pokrene ekspedicija, smrt ministarke je zauvek zaustavila ekspediciju. Nakon toga, nekoliko ljudi povezanih s organizacijom doživelo je tragične krajeve. Mutafčijev je osuđen na 10 godina zatvora. Danas, samo su dvoje ljudi ostali iz organizacije ekspedicije: Krasimira Stojanova, koja je ispričala ovu priču u svojoj knjizi objavljenoj 1996. i ponovo 2018. u TV emisiji “Ničija zemlja”, i Ilija Prokopov.
Do danas, njih dvoje radije izbegavaju određena pitanja vezana za ovu priču. Svi dosijei povezani s ovom ekspedicijom su nestali…
Svojevremeno, Mutafčijev je postavio hipotezu da bi ovo mesto mogla biti grobnica egipatske boginje Bastet. Važno je napomenuti da Baba Vanga nikada nije spomenula prisustvo ove egipatske boginje. Ovo je bila hipoteza Mutafčijeva. Objavio je tri knjige u kojima je izložio svoje teorije na ovu temu. Nedavno je njegova bivša supruga Gergana Bakalova otkrila da ima u posedu neobjavljene dokumente koji bi mogli otkriti nove informacije o ovoj ekspediciji.
Godine 2018, arheolog Daniel Pantov, direktor Primorskog muzeja, sproveo je analize koristeći geo-radar u ovom području. Otkrio je anomaliju smeštenu na dubini od oko 18 metara. Daniel Pantov je detektovao savršeno simetričan objekat, veličine oko 50×50 cm, koji nije bio ni metalan ni kristalan i delovao je neprirodno, smešten u šupljini. Pored toga, primetio je prisustvo podzemnih komora i hodnika koji su delovali kao veštački sagrađeni. Ipak, tačna priroda ovih podzemnih struktura ostaje neodređena. Ove informacije je javno objavio tokom 2018. godine.
Danas ostaju neodgovorena pitanja o svetlosnim siluetama koje su se pojavile u steni 5. maja 1981. Zapanjujuće je napomenuti da one nisu podvrgnute opsežnijim naučnim analizama. Kopija mape nikada nije dešifrovana. Pored toga što je ovo verovatno jedini slučaj u svetu u kojem je medij precizno predvideo datum i lokaciju paranormalnih fenomena, iznenađuje da Vanga nikada više nije govorila o ovoj priči…
Čini se da su i druge zemlje osim Bugarske pokazale interesovanje za ovo mesto. Ilija Prokopov, koji će kasnije postati nacionalni direktor muzeja u Bugarskoj, rekao je u intervjuu da je primio brojne strane ponude za finansiranje ponovnog pokretanja istraživanja.
Danas je ovo mesto u Bugarskoj poznato kao “Pećina Bastet“. Turisti je obilaze u velikom broju, ali se ne sprovode nikakva istraživanja. Bar koliko je javnost upoznata…