Arheolozi sa univerziteta u Lajkasteru otkrili su u gradu Dura-Evroposu (grčki Δούρα Ευρωπός) u današnjoj Siriji za sada najstarije ostatke hemijskog rata u istoriji.
Arheolog Sajmon Džejms objašnjava da je u tunelima ispod grada smrt pronašlo više od 20 rimskih vojnika, koji su ugušeni otrovnim isparenjima. Vojnici su se najpre onesvestili i, udahnuvši previše otrovnog dima, na kraju umrli.
Nihova smrt je bila posledica velike bitke koja se odigrala u Dura-Evroposu, a za koju su arheolozi saznali tek tokom iskopavanja na ovom lokalitetu. Ne postoje pisani izvori o tom događaju, jer je bila uobičajena praksa antičkog doba da pobednici izbrišu iz pisane istorije sve što se ikada odnosilo na pobeđene.
Džejms pretpostavlja da su najverovatnije Persijanci napali grad koji su branili Rimljani. Persijanci su pokušali da ispod masivnih gradskih zidina iskopaju tunele i tako iznenade branioce.
Rimljani su to otkrili i počeli da kopaju tunele iz pravca grada ka tunelima Persijanaca. Dve grupe su se zatim susrele duboko u podzemlju i strašna bitka je počela. Ipak, raspored tela 20 rimskih vojnika, otkrivenih još 1930. godine, naveo je istraživače da pomisle kako se iza ove priče krije još nešto što nije samo činjenica da su se dve grupe vojnika susrele i potukle u podzemnim tunelima.
Naučnici kažu da se u uskim tunelima tako masivna konfrontacija nikako nije mogla okončati brzo i bez žrtava sa persijske strane. Najverovatnije su, smatra Sajmon Džejms, napadači upotrebili bitumen i kristale sumpora od kojih su napravili zapaljive bombe. Kada su začuli Rimljane koji su kopali tunel ka njima, postavili su svuda duž tunela ovu otrovnu mešavinu i zapalili je. Tunel su ubrzo ispunila otrovna isparenja.
„Persijanci su sigurno čuli Rimljane i priredili im zaista grozno iznenađenje. Mislim da su postavili mangale sa plamenom i kovačke mehove duž galerija, pa kada su se Rimljani probili u njihov tunel, Persijanci su u mangale ubacili mešavinu sumpora i bitumena i kovačkim mehovima oduvali otrovna isparenja ka rimskom tunelu“, dodaje Džejms.
„Rimljani su se u trenutku onesvestili, a minut kasnije su već bili mrtvi. Primena takvih generatora dima u opsadnim tunelima pominje se u klasičnim tekstovima, a iz arheoloških dokaza u Duri jasno je da su Persijanci poznavali taktiku opsadnog ratovanja isto tako dobro koliko i Rimljani i, sasvim sigurno, iskoristili otrovna isparenja protiv svojih neprijatelja.“
Na kraju, Persijancima ipak nije uspelo da osvoje grad kroz tunele, ali uspelo im je da razbiju odbranu Rimljana, da osvoje grad, opljačkaju ga i pobiju gotovo sve živo u njemu. Ljude koji su nekim čudom izbegli pokolj odveli su kao robove u Persiju. Grad je napušten, a hronike o tome šta se dogodilo te 256. godine naše ere nestale su, ili jednostavno – nikada nisu napisane.
Detaljnije o iskopavanjima u Dura Evroposu možete pročitati na zvaničnom sajtu Univerziteta Jejl (Yale) – kliknite ovde.