Nesvakidašnji događaj zabeležen je u jednom rumunskom selu…
Petre Toma (76) sahranjen je na groblju sela Marotinul de Sus u januaru 2006. godine. Tokom sledećih nedelja njegov nećak Kostel, Kostelova supruga Mirela i njihova mala kći oboleli su od bolesti za koju nije postavljena dijagnoza. Nekoliko dana ranije, jedan od seljaka je ispričao da je lično video kako Toma napušta kuću svog nećaka pre svitanja, dok mu je jata vrana letelo iznad glave. “Petre je isisao život iz nas da bi on mogao da živi”, rekla je Mirela Marinesku. “Svi smo bili na samrti – ja, moj muž i naša kći i svi smo ga u istom snu videli kako nam dolazi svake noći.”
“Vekovima smo primorani da se štitimo od ovakvih stvorenja. Otkopamo grob živog mrtvaca i rizikujemo sopstveni život u trenutku kada mu iščupamo srce”, kaže meštanin Tita Muska (68).
George Marinesku pokazuje mesto na kome su upokojili vampira
Naoružani čekićima i dletima i dodatno ohrabreni domaćom rakijom, četvorica muškaraca koje predvodi George Marinesku, šurak vampira, uputili su se na groblje do mesta gde je sahranjen Petre Toma.
“Kada smo izvadili kovčeg i podigli poklopac, videli smo da mu ruke nisu bile skrštene na grudima kako smo ih namestili pre sahrane, već su bile spuštene pored tela”, priča Marinesku. “Glava mu je bila okrenuta u stranu a usne prekrivene mrljama krvi. Otvorili smo mu grudni koš drvenim kocem i iščupali srce. Bilo je puno sveže krvi. Telo mu se opustilo i onda smo začuli da je uzdahnuo”.
Srce Petre Tome je bačeno u vatru lomače zapaljene na raskršću puteva. Očevici tvrde da je srce najpre zacičalo, a onda počelo da poskakuje u vatri pre nego što je potpuno izgorelo. Pepeo je sipan u bocu sa vodom iz seoskog bunara, za poseban napitak. Žrtve vampira Tome su ozdravile čim su popili ovaj “lek”. Kostel je smesta ustao iz postelje i prošetao. Bolovi u glavi, stomaku i grudima su nestali. Međutim, nije se sve na tome završilo jer je Tomina kćer pozvala policiju.
Flora Marinesku, sestra pokojnika i supruga čoveka optuženog za skrnavljenje groba, našla se u čudu. “Šta smo učinili?” pita se ona. “Ako su policajci u pravu, Petre je već bio mrtav. Ako smo mi u pravu, onda smo ubili vampira i spasli tri života. Zar je to toliko loše?” Ipak, po rumunskom zakonu za skrnavljenje grobova može se dobiti trogodišnja kazna zatvora.
Istražitelji su pronašli dokaze da je najmanje 20 “vampira” ubijeno u tom regionu za poslednjih nekoliko godina. Zatiranje vampira je vekovni običaj koji se na jugu Rumunije prenosi s kolena na koleno. Danju su ovi ljudi vredni domaćini i hrišćani. Noći, pak, oni provode u neprekidnom strahu od vampira. Veruju da su vampiri uvek preminuli ljudi – nekrštene bebe ili oni koji su imali tu nesreću da im preko mrtvačkog kovčega skoči crna mačka. Pojavljuju se svugde, jedino ih u velikim gradovima niko ne primećuje.
Sredstva protiv vampira slična onima koja su se koristila u Rumuniji, bila su poznata i ljudima Nove Engleske u 19. veku. Zabeleženo je najmanje 16 ovakvih slučajeva. Verovalo se da se ljudi koji umru od tuberkuloze vraćaju iz mrtvih i hrane krvlju svojih srodnika, zbog čega ovi polako umiru. Preminuli od tuberkuloze su ponekad ekshumirani, njihova srca su spaljivana a pepeo korišćen u isceliteljske svrhe.
Ima mnogo priča o leševima koji su svojom pojavom mogli da zavaraju nevično a sujeverno oko, nateravši ga da poveruje kako su na delu natprirodne sile. Ipak, sa medicinskog aspekta, vampirske osobenosti “živih mrtvaca” izgledaju malo drugačije.
Pošto delovi kože otpadaju, može izgledati kao da lešu na tim mestima raste mlada koža. Slično se događa i kada otpadnu nokti na rukama i nogama – stiče se utisak da rastu novi nokti.
Tela u raspadanju često poprimaju rumenu boju, što može navesti na zaključak da su pili krv. Pritisak gasova u telu koje se raspada potiskuje krv iz pluća ka ustima, zbog čega se stvara iluzija da je leš još nedavno “isisao” nekome krv.
Ako se takvo telo pomeri ili se u njega zabije drveni kolac, oslobođeni gas će proizvesti zvuk koji će sujevernim ljudima zvučati kao jecaj “vampira”. Takođe, telo može povratiti opuštenost jer je rigor mortis (mrtvačka ukočenost) samo privremeno stanje. Kako nije slučaj da se sva krv zgrušava posle smrti, otkriće tečne krvi u lešu nije ništa neobično.
Tako za zvaničnu medicinu priča o vampirskim sklonostima preminulog Petre Tome nije ništa drugo do puko sujeverje neupućenih ljudi. Ali za seljane Marotinul de Susa, vampiri su vekovna činjenica a Petre Toma još jedna potvrda da oni postoje. Nikad se ne zna…