Nije pitanje da li nas inteligentna bića iz svemira posećuju – nego zašto i kakve su im namere…

NLO fenomen nije tvorevina dvadesetog veka. Tri hiljade godina stare indijske Vede opisuju vimane – leteće mašine kojima upravljaju božanstva. Rimljani su pisali o letećim štitovima i vojskama na nebu. Šen Kuo, kineski naučnik iz 11. veka, zapisao je svedočenja o letećim objektima sa otvorima kroz koje bi, iz njihove unutrašnjosti, bleštala zaslepljujuća svetlost, i koji bi ogromnom brzinom nestajali u daljini. Čudne leteće naprave nalaze se i na srednjovekovnim slikama i freskama. Sačuvani su i brojni novinski izveštaji iz 19. veka o metalnim sferama i diskovima, a ubrzanim razvojem telekomunikacija i medija u prošlom veku, broj izveštaja postaje nepregledan.

Među svedocima se nalaze i naučnici, policajci i vojni i civilni piloti mnogih zemalja. NLO fenomen je danas deo popularne kulture i pojam iz opšteg obrazovanja – verovali u njih ili ne.

Ali – (ako) vanzemaljci dolaze – šta hoće od nas?

Živimo u zoo vrtu?

Etolozi (prirodnjaci – Zemljani – koji proučavaju životinje u njihovom okruženju) imaju za vrhovno pravilo – nemešanje. Nije stvar u tome da će i najmanja intervencija poremetiti osetljivu ravnotežu prirode, već u granici koju negde moramo postaviti, i u razumevanju prirode koje možemo postići samo ako nepristrasno posmatramo.

Ako vanzemaljci redovno dolaze kod nas na safari (bez elementa lova!), onda je svakako razumljivo da ne uspostavljaju direktan kontakt. Veliko je pitanje kakav bi uticaj takav kontakt imao na tehnološki, kulturno i verski veoma raznoliko čovečanstvo. Čak i ako bi došli da nam kažu kako su i oni božja stvorenja kao i mi, sa mnogih strana sveta prvo bi ih pitali – da, ali kog Boga?

Neki kažu i da nas povremeno love (otmice), ali i to neodoljivo podseća na naše hvatanje životinja, medicinske preglede i postavljanje uređaja za praćenje (implanta!), i puštanje posle manje ili više stresa. Iako se ne trude da budu nevidljivi, oni su u tom slučaju posmatrači – biolozi, sociolozi, turisti – koji nas proučavaju, čude nam se, dive i možda smeju, kao mi šimpanzama…

Deniken i drevni astronauti

Mnogi autori zagovaraju tezu o paleokontaktu – da su inteligentna vanzemaljska bića posećivala Zemlju u drevnim vremenima i izvršila ključan uticaj na ljudsku kulturu, religiju i početni razvoj tehnologije. Ideja potiče još od Čarlsa Forta, a najviše je na njenoj popularizaciji učinio kontroverzni autor Erih fon Deniken. Ovu tezu danas razrađuju i Robert K. G. Templ, Zeharije Sičin, Dejvid Ajk, Lojd Paj i drugi – svako na svoj način, a argumente uglavnom nalaze u pažljivom čitanju religijskih spisa i mitova sa svih krajeva sveta (slavna je Danikenova analiza opisa letelice proroka Jezekilja posle koje je jedan inženjer iz NASA napravio njen nacrt) i preistorijskim slikama figura koje neodoljivo podsećaju na astronaute, kao što su one u Val Kamoniki u Italiji (stare 12.000 godina), u pećinama planinskog venca Tasili u Sahari (stare 8.000 godina), u Australiji…

Jedan broj ovih autora čak veruje da su moderni ljudi upravo i nastali genetskim ukrštanjem vanzemaljaca i naših zemaljskih predaka. Slavni Karl Segan je na to rekao da bi biću sa druge planete jednako plodno bilo da se ukršta sa petunijom, kao i zemaljskim primatom.

Ali u doba genetskog inženjeringa i dirigovanog unapređenja osobina vrsta biljaka i životinja – ko može reći da je ideja o takvoj vrsti intervencije stvar za smejanje?

Na kraju krajeva, zamislite američku sondu koja pronalazi stvorenja jednostavne građe, recimo na Marsu. Zamislite onda da ta stvorenja kao metabolički proizvod mogu da nam ponude nešto korisno – za kozmetiku, farmaciju, vojsku?

Ako i jesmo proizvod eksperimenta – onda nas svakako prate i drže na oku. A ako eksperiment pođe po zlu, uvek mogu početi ispočetka, pošto odvoje kvalitetne primerke i naprave, na primer – potop. Poznato? Upravo o tome govori ne samo priča o Nojevoj barci, već i mitovi naroda širom sveta, od Sumera, preko drevne Kine, do Maja i Asteka. I upravo o tome govore ovi autori.

Sad – ako smo proizvod eksperimenta, onda je taj eksperiment već odmakao. U tom slučaju, valja ga održavati, zar ne?

NLO vernici se svakako sećaju Vasilija Aleksejeva, general-majora ruskih vazduhoplovnih snaga, jednog od retkih ruskih visokih zvaničnika koji su „progovorili“. U intervjuu iz 1997, on je naglasio da se NLO po pravilu pojavljuju kod objekata od strateškog značaja – raketni kompleksi, zone testiranja i sl, gde je visoka koncentracija napredne nauke, a u nekoj meri i – opasnosti. Objasnio je da zna mesta (vojne baze) na kojima su zaposleni već naučili šta treba da urade (na primer, na tastaturi lansirne konzole) ako žele da se pojavi NLO. Aleksejev je potvrdio postojanje obimne naučne dokumentacije u Rusiji po tom pitanju, i dodao da slična saznanja i dosijee imaju i druge zemlje. Ruski general je izrazio i lično uverenje da je u pitanju civilizacija sposobna da prelazi velike razdaljine u svemiru, i da ih, na njihovom stepenu razvoja, verovatno interesuju obične stvari: odnosi među bićima, napredak i opstanak inteligentnog života.

Ako pogledamo na Zemlju iz te perspektive, kaže on, naša istorija je istorija ratova i samouništenja, više nego stvaranja – istorija ubistava i nestanaka čitavih naroda. Nijedan normalan čovek ne može ravnodušno da prođe pored deteta koje se davi, jer ono predstavlja i njegovu budućnost. Tako ruski general vidi posete vanzemaljaca, i mi se iskreno nadamo da je u pravu.

Motaju se oko vojnih baza

I zaista, ako se pogledaju mape, najveća frekvencija incidenata sa NLO nalazi se kod vojnih (čitaj: nuklearnih) baza svetskih sila. Nije baš isključivo pravilo, a možda ima i veze i sa stepenom razvitka i pažnjom javnosti u tom zemljama (ko može znati da li su urođenici u Amazonu nešto videli?), ali neki od najpoznatijih incidenata odigrali su se na takvim mestima. U stvari, samo brojni slučajevi koji datiraju pre 40-tih godina prošlog veka održavaju uverenje da NLO nisu zemaljske letelice američke ili ruske vojske.

Mirotvorac?

Poslednjih godina, jedan slučaj iz 1967. dobija posebnu pažnju poklonika. Marta te godine, NLO je izazvao privremenu disfunkciju „Minuteman“ interkontinentalnih balističkih raketa u Malmstrom vazduhoplovnoj bazi (Malmstrom Air Force Base – AFB, Montana, SAD). Prema Robertu Salasu, tada zameniku komandanta jedinice koja je nadzirala rakete, i koji je tog jutra bio na dužnosti, njegove konzole su poludele, a rakete otkazale poslušnost, pošto je pred brojnim svedocima NLO u silose ispalio zrak tanak kao olovka. Robert Salas je o tome progovorio tek 1995. i – prekršio zakletvu. Od tada, Salas tu zakletvu krši svakom prilikom.

I od svega – ništa!

Danas je Robert Salas jedan od stotina bivših vojnih i vladinih zvaničnika koji su poslednjih godina u SAD shvatili da je zakletva manje važna od tako velike istine, i progovorili o svojim iskustvima i saznanjima o NLO. U julu 2008. godine, u emisiji kod Lerija Kinga, sreli su se pomenuti Robert Salas, Bob Džejmison, bivši oficir koji je takođe bio na smeni u Malmstrom bazi tokom incidenta, autor i istraživač Robert Hejstings i Bob Džejkobs, bivši oficir USAF službe zadužen za fotografsku opremu. Posle podsećanja na događaje iz 1967, Džejkobs je ispričao kako je 1954. u bazi Vandenberg lično snimio NLO dok visoko u atmosferi obleće oko test raketa u punoj brzini, i jednu po jednu onesposobljava spuštajući na njih svetlosni zrak. Film mu je kasnije oduzet, a on je kod Larija Kinga, kao i ostali gosti, vrlo uverljivo ispričao svoju priču i tražio od američke vlade da otvori sve dosijee i obelodani istinu. King je, naravno, bio oduševljen, gledaoci takođe. Emisija je bila vrlo gledana. I naravno – ništa nije promenila.