Preplavljena zahtevima za egzorcizmom, katolička crkva SAD je organizovala sredinom novembra poseban trening za sveštenike koji žele da se bave – isterivanjem đavola iz Amerikanaca!
Kako prenosi agencija Rojters, crkva je primila 56 biskupa i 66 sveštenika na dvodnevni seminar. U crkvenim knjigama je do tada bilo upisano samo 6 egzorcista, koji nikako nisu uspevali da se uhvate u koštac sa sve većim brojem zahteva za ritualnim isterivanjem demona.
„Iako se ritual isterivanja đavola iz posednutog retko kada obavlja, ta mala grupa sveštenika kaže da zahtevi za egzorcizmom svakodnevno stižu iz svih krajeva SAD“, kaže biskup Tomas Paprocki iz Springfilda u državi Ilinois. „Zapravo, svaka katolička dijeceza bi morala da ima svog egzorcistu“, dodaje biskup.
Paprocki ne objašanjava zbog čega je naprasno povećan broj zahetava za isterivanjem đavola i demona. U prethodnom veku je ta praksa bila prilično retka u Americi.
„Nije teško naučiti liturgijski ritual“, objašnjava nadbiskup Teksasa kardinal Danijel Di Nardo, koji je držao i predavanje na seminaru u Baltimoru. „Problem je da li egzorcista poseduje neophodnu pronicljivost da bi se uopšte upustio u takav ritual.“
U vikend kampu budući isterivači đavola su slušali predavanja o osnovama zla, o proceni da li je neka osoba zaista posednuta ili ne, o odgovarajućim molitvama i ritualnim pokretima bez kojih je nemoguće obaviti egzorcizam, bar prema učenju katoličke crkve.
Organizatori smatraju da sve veći broj zahteva parohijana za egzorcizmom može biti posledica povećanog interesovanja Amerikanaca za istraživanje duhovnosti koje nisu u skladu sa organizovanom religijom. Zapravo, sklonost ljudi da se upuštaju u okultno…
Uprkos velikom ineteresovanju sveštenika i biskupa prijavljenih za ovaj seminar, skepticizam vezan za ritual je itekako prisutan u američkoj katoličkoj crkvi. Čak i organizatori pominju da su bili svesni podsmeha koji je neprestano bio prisutan tokom diskusije na temu isterivanja đavola.
Američki egzorcisti se trude da budu nevidljivi. Godine 1999. crkva je dopunila zvanični ritual egzorcizma, upozorivši da „se sve mora učiniti kako bi se izbegla percepcija egzorcizma kao magije i sujeverja“.
Holivudska filmska industrija je iskoristila rituale katoličke crkve i snimila legendarni horor film „Isterivač đavola“ sa Lindom Bler u ulozi posednute tinejdžerke. Zatim je usledilo još bezbroj filmskih varijacija na istu temu, čime je priča o egzorcizmu postala veoma poznata a đavole su isterivali i sveštenici i laici.
Katolička crkva, međutim, insistira da samo pravilno uvežbani sveštenici mogu da izvode ovaj ritual – a i oni isključivo sa dozvolom svog biskupa. Pri tom se insistira na konsultovanju psihijatara i lekara koji će odbaciti mogućnost postojanja fizičke ili mentalne bolesti kao uzroka izmenjenog ponašanja osobe.
Među mogućim znacima demonske posednutosti, prema priručniku crkve, jesu grebanje, sečenje i griženje sopstvene kože, ispoljavanje neverovatne snage i izuzetno jaka i nasilna reakcija na prskanje posednutog svetom vodicom, izražavanje na jeziku koji posednuta osoba nije učila i td.
Ritual se izvodi u privatnosti doma posednutog. Uključuje prskanje svetom vodicom, glasno čitanje psalama, jevanđelja i molitve Oče Naš, uz još nekoliko rituala koji su „poslovna tajna“. Dozvoljene su i određene varijacije, zavisno od okolnosti. Egzorcista može prizvati Sveti Duh i zatim ga oduvati u lice posednute osobe, staviti znak krsta na njeno čelo i narediti đavolu da napusti ljudsko telo.
Ova praksa je daleko rasprostranjenija među katolicima u Evropi. Kardinal Stanislav Divic, dugogodišnji sekretar pape Jovana Pavla II, otkrio je nekoliko godina posle papine smrti da je Jovan Pavle II obavio egzorcizam nad ženom koju su doneli u Vatikan dok je vrištala i „zavijala opscenosti“ i da je to bio istinit slučaj đavolske posednutosti…