Mnoga svetska vrhunska umetnička dela donose nesreću ili, u najboljem slučaju, razne neprijatnosti trenutnim vlasnicima ili njihovim posmatračima! To nije nikakvo praznoverje, već je dokazano nebrojeno puta kroz decenije i vekove posle njihovog nastanka.

Čuvena „Đokonda” ili „Mona Liza” Leonarda da Vinčija izaziva kod posmatrača neobjašnjivu malaksalost, „Venera sa ogledalom” španskog slikara Dijega Velaskeza na razne načine uništava svoje vlasnike, „Poklonjenje mudraca” Pitera Brojgela starijeg uzrokuje neplodnost kod žena njenog vlasnika, „Lokvanji” impresioniste Kloda Monea izazivaju požare…

Najslavnija od svih kobnih i sudbonosnih slika – „Mona Liza”, izazvala je čuvenom francuskom piscu Stendalu prema njegovom sopstvenom svedočenju, posle izvesnog vremena divljenja njenim čarima, nesnosnu glavobolju. I današnji čuvari pariskog muzeja Luvr, gde se čuva ovo platno, pričaju da je uobičajena pojava da se i dan-danas svakodnevno bar nekoliko posetilaca onesvesti pred čuvenom slikom… Pored toga, oni kažu da su odavno primetili da posle zatvaranja muzeja, kada u sali nema više posetilaca, golim okom može da se primeti da slika kao da tamni, gasi se. Čim se sledećeg jutra u sali pojavi prvi posetilac, Đokonda kao da se ozari, boje postaju jarkije, a njen čuveni zagonetni osmeh postaje još izraženiji…

„Venera sa ogledalom” španskog slikara Dijega Velaskeza postala je čuvena po tome što je izazivala finansijsku propast svojih vlasnika. Čim je njen prvi vlasnik, bogati trgovac iz Madrida, preuzeo sliku od Velaskeza, veći deo njegove pomorske trgovačke flote sa dragocenim tovarom je potonuo, a ostatak su zarobili gusari. Trgovac je, da bi nadoknadio gubitak, rasprodao svu preostalu imovinu, investirao u propale poduhvate i završio kao puki siromah.

Sledećem vlasniku, takođe madridskom trgovcu, koji je kupio sliku na rasprodaji imovine svog uništenog kolege, tek što je doneo sliku kući a da je nije još ni platio, javili su da je u njegovo skladište robe u luci udario grom. Magacin i sva roba su izgoreli i odveli ga u bankrot. „Venera” je ponovo dospela na aukciju. Kupio ju je poznati i prebogati madridski zelenaš. Samo tri dana pošto je sliku uneo u svoj dom, u kuću su mu se noću uvukli lopovi koji su ga, bezuspešno ubeđujući da im kaže gde su sanduci sa zlatom, na kraju zaklali.

Posle ovog slučaja Madridom su se raširile priče o lošem „glasu” ove slike. Naslednici zeleneša nikako nisu mogli da se otarase slike koju niko nije hteo da kupi i na kraju su je poklonili jednom muzeju.

„Venera” je potom „putovala” po Evropi. Bila je u privatnim kolekcijama i muzejima, a završila je u Nacionalnoj britanskoj galeriji Tejt. Pogubnoj reputaciji portreta „presudila” je 1914. godine jedna posetiteljka: iznenada se bacila na platno i isekla ga nožem!

Čuvenu sliku Pitera Brojgela starijeg „Poklonjenje mudraca” „bije” glas da izaziva kod žena koje su bile u bilo kojoj vezi sa njom neplodnost. A sve je počelo kada je Brojgelu za tu sliku za Hristovu majku, Devicu Mariju, pozirala njegova sestra od tetke. Posle toga, ostalo je zapisano, ona nikako nije mogla da zatrudni. Ali ni sve supruge potonja četiri vlasnika slike! Prokletstvo je, kažu, prestalo 1637. godine, kada je sliku kupio holandski arhitekta Jakob van Kampen koji je već imao troje dece…

„Lokvanji” francuskog impresioniste Kloda Monea smatraju se izuzetno opasnim izazivačem požara. Pošto je završio pomenutu sliku, Mone je u svom ateljeu organizovao žurku za prijatelje. Odjednom je usred slavlja izbio požar. Na svu sreću, plamen nije progutao sva dela čuvenog slikara jer su se prisutni dobro snašli i ugasili vatru jedinom tečnošću koju su imali – vinom ! Sliku je ubrzo otkupio jedan kabare na Monmartru. Samo mesec dana kasnije lokal je do temelja izgoreo, a slika je bez ikakvih oštećenja spasena.

„Lokvanje” je posle toga kupio čuveni pariski mecena Oskar Šmic. Godinu dana pošto je slika dospela u njegov dom, cela kuća je izgorela do temelja. Policijski izveštaj kaže da je požar počeo iz Šmicovog kabineta gde je na počasnom mestu visilo platno Monea. Slika je, opet neobjašnjivo, ostala neoštećena!

Kobno platno je 1958. godine postalo vlasništvo Njujorškog muzeja savremene umetnosti. I opet, posle samo četiri meseca, i ovde je izbio požar. Ovoga puta slika je bila veoma oštećena, ali je potom restaurirana i do dan danas više ne izaziva požare.

I Rusija ima svoja ukleta umetnička dela. Jedno od najpogubnijih je, kažu stručnjaci, portret Marije Lopuhine, ćerke dvorjanina Ivana na ruskom dvoru, koja je odmah po portretisanju, veoma mlada, umrla od groznice. Portret je naslikao krajem 18. veka u to vreme veoma traženi portretista Vladimir Borovikovski.

U Rusiji su u to vreme, vreme zenita Puškina, kružile glasine da će „svaka devica koja pogleda portret uskoro umreti”. I to se, kažu, zaista događalo! Prokletstvo je, izgleda, prestalo kada je portret 1880. kupio poznati mecena Tretjakov i izložio ga u svojoj i danas čuvenoj galeriji u Moskvi.