Da li priče o finskim šamanima i misterioznom svetu duhova pripadaju dalekoj prošlosti? Definitivno ne, jer čudesna isceljenja pa čak i nekromantija cvetaju na dalekom severu Evrope

Nema baš previše vesti iz Finske. U jednoj montipajtonovskoj pesmi, glumac Majkl Palin Finsku pominje kao zemlju koju „veoma često ignorišu“ i prilično je u pravu. Ova država na najdaljem severu evropskog kontinenta često izmiče sveopštoj pažnji. Putnike avanturiste u Finsku privuče njen duboki smisao za misteriju: prostrane šume i tiha jezera, neobični ljudi koji govore jezikom apsolutno različitim od svih svojih nordijskih suseda.

Finci nisu baš u potpunosti Skandinavci, niti su u potpunosti istočni Evropljani, niti su baš arktički narod, a ni „zapadnjaci“. A i serija misterioznih događanja je učinila da ovi ljudi odlučno ostanu vezani za Suomi (ime kojim oni nazivaju svoju zemlju)…

U Finskoj postoji duga tradicija hrišćanskog „buđenja“ u kome se isteruju demoni, ljudi bivaju čudesno isceljeni od raka, a tu su čak i pokušaji da se ožive mrtvi – što, kako kažu, ponekad i uspe. Istovremeno, Finska je oduvek bila zemlja šamana i ostala je šamansko društvo mnogo duže od svojih vikinških suseda.

Pobožniji od pobožnih

Zasnovan na pesmama koje su se u 19. veku još uvek pevale, nacionalni ep Finske, „Kalevala“, govori o vremenu šamanizma kada su Finci verovali da svi živi i neživi delovi prirodi poseduje sopstvene duhove i da reinkarnirani duhovi imena obitavaju među ljudima. Njih su mogli da kontrolišu jedino svemoćni šamani koji bi prelazili „axis mundi“ i spuštali se u Tuonelu, svet duhova, baš kao što šaman Vainomainen to čini u epu „Kalevala“ da bi od nesreće spasao svoje pleme. Finski šaman je bio tako moćan, da je mogao i da izleči i da ubije, ili da prizove obilje ili sveopštu glad ako namerno odluči da uvredi duhove životinja i biljaka. Mogao je da vaskrsava i mrtve. Sve do kraja 18. veka, nekromantija je bila uobičajena praksa na istoku Finske, a drugi oblici šamanizma su u ovoj zemlji opstali sve do današnjeg dana. Čak i sada, mnogi Finci ne otkrivaju ime svoje novorođene bebe nikome (osim luteranskom svešteniku koji predstavlja neku vrstu savremenog šamana), niti se obraćaju detetu imenom sve dok ga sveštenik zvanično ne krsti. Neki istočni Finci čak neće nipošto pominjati preminulu osobu po imenu. U Finskoj postoji nepisani „zakon o imenu“ koji diktira koja su imena dozvoljena, pa Finci druge ljude u direktnom razgovoru retko kada oslovljavaju njihovim imenima. Kao i na Grenlandu, „ime duše“ se mora zaštiti i sakriti od zlih duhova koji bi mogli pokušati da joj naude. U finskom ritualnom lovu na medveda, lovci često zahvaljuju duhu medveda što je dopustio da životinja bude ulovljena. Šumari su se takođe zahvaljivali duhu svakog drveta koje bi otsekli tako što bi nežno potapšali stablo. U novembru se odaje pošta precima. Tada se na groblja stavljaju sveće.

Čuvena finska sauna je još uvek opštenacionalna strast. U drevnoj Finskoj, sauna je predstavljala religiozni ritual. Bila je to prostorija ispunjena parom, podignuta na svetom mestu gde borave duhovi. Para koja se uzdiže se i danas smatra „Vainomainenovim znojem“, a sauna ostaje centralni ritual Jule koji se praktikuje sredinom leta kao finski obred prelaska. Iako su Šveđani hristijanizovali ovu zemlju oko 1100. godine, mnoga šamanska verovanja su opstala gotovo u izvornom obliku.

Sve do 70-tih godina 20. veka, Finska je bila pretežno ruralno društvo čijim su životom dominirali pobožni luteranski propovednici, prenoseći svoje poruke o čistoti, skromnosti, poniznosti i prokletstvu koje će sustići nevernike. Poput šamana, ovi pastori putnici – neki od njih su bili nepismeni seljaci – često su uvažavani kao božji izaslanici koji su na neki način mogli da iscele društvo od njegovih bolesti. Luteranski sveštenik, prečasni Lars Lestadius (1800-1861.) koji je poticao iz naroda Sami (kao i Laponci na dalekom severu), ubedio je većinu Samija i sevrenih Finaca da prestanu da piju alkohol. Za mnoge je to bio dokaz postojanja čudesnih sila među populacijom koja još uvek ima velikih problema sa alkoholizmom (osim takozvanih Lestadijanaca koji danas čine trećinu severnih Finaca i koji odbijaju kontracepciju, pa njihove porodice u proseku imaju po desetoro dece.) Jednog drugog propovednika, nepismenog farmera po imenu Paavo Ruotsalainen (1777-1852.), vlasti su smatrale izuzetno opasnim zbog gotovo hipnotičke moći kojom je opčaravao seljake. Ruotsalainen je uhapšen i osuđen na zatvor 1839. a njegov najstariji sin je ubijen.

Iako Lestadius nije bio čudotvorac, očigledan je uticaj finske šamanističke istorije i pobožnih propovednika iz prošlosti na skorašnja daleko dramatičnija religiozna buđenja zasnovana na harizmatskim „čudotvorcima“ među religioznim likovima – gde je uključen i mali broj ljudi za koje njihova pobožna zajednica čvrsto veruje da poseduju moć vaskrsavanja mrtvih. Kako god sociolozi pokušali da objasne finsku vatrenost po ovom pitanju (obično da je reč o maloj, beznačajnoj koloniji koja se trudi da stekne neku vrstu religioznog statusa pobožnijih od pobožnih) poslednji zamah religioznog buđenja obelodanio je neke krajnje neobjašnjive i neshvatljive događaje koji su iz temelja uzdrmali celokupni religiozni establišment.

Čudotvorac!

Prečasni Marku Kovisto je 1990. bio samo još jedan luteranski sveštenik koji je živeo u mirnom gradiću Nokia (gde je stvoren danas dobro poznati telekomunikacioni gigant istog imena). Imao je tada 36 godina, a lekari su otkrili da boluje od limfoma, vrste raka koja neminovno donosi smrt. „Jedno veče, nekoliko dana pre nego što je trebalo da odem u bolnicu“, priseća se doktor Kovisto, „u kancelariju mi je ušao jedan čovek i rekao: došao sam da vam dam pomazanje“.

Stranac je upravo to i uradio, a Kovisto posle toga tri noći uopšte nije mogao da zaspi – osećao je kao da ga je „po čitavu noć neko opsedao“. Posle tri dana, stranac se vratio i rekao zapanjenom svešteniku: „Bog mi je rekao da će vas izlečiti. To je Bog uradio.“ Kada je Kovisto otišao u bolnicu, zaprepašćeni lekari su otkrili da je rak koji su mu dijagnostifikovali samo par nedelja ranije potpuno nestao, baš kao i oštećenje jetre koje su mu pronašli tokom prvih pregleda. Ovo čudo je potpuno uzdrmalo do tada krajnje konvencionalnog pastora.

„Osećao sam da Bog vodi računa o meni… Duboko sam osećao da se neko zaista bori za mene! To me je stalno teralo na plač! Osetio sam da je Bog stavio nešto u moje srce! Svakoga dana kažem Bogu: ’molim te, učini samnom šta god želiš’. I vidim čuda! Ne želim da ja budem taj koji ih čini. Samo želim da se predam Bogu“, rekao je Kovisto.

Na kraju je istupio iz zvanične državne luteranske crkve i osnovao Nokia Missio, harizmatičnu religioznu misiju u kojoj izvodi svoja čuda. Nije prošlo mnogo a broj njegovih sledbenika je toliko porastao, da je crkva koju je osnovao morala da se preseli u sportsku arenu u obližnjem gradu Tampere. Ovih dana u njoj jedva ima mesta za stajanje, a za one koji ne mogu da sebi obezbede mesto, službe se prenose preko Interneta. Kovisto neprestano iritira zvanični crkveni establišment Finske, posebno otkako je na vratima katedrale u Tampereu 2006. istakao „95 teza“, kandidovao se za biskupa Temperea i podstakao sopstveno suđenje za jeres 2007. posle koga je oslobođen optužbi. Od avgusta 2008. Nokia Missio je priznata kao posebna crkva u Finskoj.

Ali te 2004. Kovistov rak se ponovo vratio. Ovoga puta je, prema dijagnozi lekara, napredovao mnogo više. Objasnili su mu da je u četvrtoj fazi i da se proširio na čitavo telo. I ponovo je smrtonosni limfom čudesno nestao bez ikakvog podvrgavanja sveštenika konvencionalnim metodama lečenja. Jedan od lekara je tada rekao Kovistu: „Nikako ne mogu da objasnim šta se ovo dogodilo!“ Što se Kovista i njegove crkve tiče, objašnjenje je jednostavno: Bog ga je pozvao u specijalnu misiju i definitivno porazio đavolov rak. Kovisto se seća brojnih „malih čuda“ koja su se dogodila u njegovoj crkvi. Neka je lakše objasniti od drugih. Ove priče obuhvataju ljude koji su u agoniji doneti u crkvu a izlečile su ih Kovistove ruke, devedestogodišnjaka koji je poslušao Kovistov zahtev da dotakne radio aparat tokom prenosa njegove službe isceljenja i čiji su problemi sa srcem potpuno nestali, ali i najobičnije čitanje misli.

„Stavio sam ruke na rame jedne mlade žene i iznenada mi je nešto palo na um. Upitao sam je: Hej, šta ti se dogodilo kada si imala dve godine? A ona se iznenada setila da je dan ranije isto pitanje uputila svom dvogodišnjem sinu.“

Kovistove propovedi i govornička veština su zaista moćni. Pogotovo kada je reč o obično krajnje rezervisanim Fincima. Njegova služba se obično završava dok on viče „Tule!Tule!“ (Dođite, dođite!) onima koji još uvek nisu spaseni na njegov način, ili padanjem u nesvest njegovih sledbenika. Ali Kovisto nije zbog toga postao parija luteranskog establišmenta Finske. U pitanju je nešto daleko ozbiljnije: njegovi pokušaji – od kojih je bar jedan bio uspešan – da vaskrsne mrtve.

U leto 1996. godine, dok je bio na odmoru u Parizu, Kovista su pozvali telefonom i rekli mu da je umrlo jedno dete. Takođe mu je rečeno da nekolicina ljudi misli da je Božija volja da pokuša detetovo vaskrsnuće. Pavel, četvorogodišnji Rus čiji su roditelji bili pastori novog pokreta u Finskoj, udavio se u jezeru. Kola hitne pomoći koja su krenula ka jezeru su sletela u jarak, a helikopter poslat neposredno posle toga je sleteo na pogrešno jezero (što nije čudo jer je Finska poznata i kao zemlja hiljadu jezera).

„Pre nego što je umro, Pavel je bio mali evanđelist, čitao je Bibliju i prepričavao jevanđelja“, seća se Kovisto. „Vratio sam se iz Pariza i noću, kada nije bilo nikoga, odneli smo njegovo telo u crkvu u Nokiji i molili se za njegovo vaskrsenje. Osetio sam da se toliko toga događa istovremeno, Osetio sam prisustvo Boga!“ , insistira sveštenik. „Ali ovoga puta se čudo nije dogodilo. Sahranili smo malog Pavela.“

U novembru 1998, biskup Tamperea, prečasni Juha Pihkala posetio je Nokiu. „Kada je biskup došao u moju parohiju, gledao me je u tišini, a onda je rekao: Molim te, nemoj više nikada da radiš takve stvari!“, seća se Kovisto.

Biskup je za kaznu javno prekoreo Kovista, a veoma brzo nakon toga je pokušaj neposlušnog sveštenika da vaskrsava mrtve postao nacionalna senzacija zahvaljujući tekstu u popularnom finskom tabloidu „Iltalehti“.

Ali Kovisto tvrdi da je pre samo tri godine (dugo nakon izlaska iz luteranske crkve), uspeo da iz mrtvih vrati jednog mladića. Riku Markinen koji danas radi za Nokia Missio, bio je jedan iz grupe šesnaestogodišnjaka koji su poginuli u saobraćajnoj nesreći. Markinenovim roditeljima je rečeno da je mladićev mozak mrtav.

„Lekari su bili sigurni da mu je mozak mrtav. Mašina nije pokazivala nikakve znake bilo kakve moždane aktivnosti, a lekar je rekao: Moraćemo da isključimo mašinu koja ga održava u životu“, priča Kovisto. On je počeo da se moli nad Merkinenovim telom sve dok, nekoliko dana kasnije, nije došao trenutak da isključe mašinu. „Iznenada smo primetili tek majušni skok na ekranu. Mozak je bio živ. Posle nekoliko meseci, Riku je mogao da govori, da čuje, da vidi, a sada radi kod nas kao volonter. Lekari su rekli da je to nemoguće i da ne znaju kako da objasne ono što se dogodilo. Mesecima kasnije, pitao sam mladića da li je znao da sam se molio kraj njegovog kreveta, a on mi je odgovorio da je osetio kao da ga je nešto podiglo.“

Nedoumice

Naravno, treba biti izuzetno oprezan povodom bilo kakvih priča o čudesima. Ali je, bar sa stanovišta parapsihologije, teško u potpunosti odbaciti sve mogućnosti. U slučaju Riku Markinena, lekari su bili stopostotno sigurni da mu nema spasa, da su odlučili da isključe i mašinu koja ga je održavala u životu. Zabeleženi su i drugi slučajevi oporavka pacijenata kod kojih je dijagnostifikovana moždana smrt, a koji su bili posledica ljudske greške ili pogrešne dijagnoze. To svakako treba uzeti u obzir. Tu je i tvrdnja da pacijent nije mogao da bude u stanju moždane smrti ako se kasnije oporavio. Pretpostavljajući da su lekari koji su ga lečili bili kompetentni, Markinenov oporavak nije lako objasniti, baš kao i iščeznuće limfoma kod samog Marku Kovista.

Finska ima mnogo toga da ponudi istraživačima paranormalnog. Ona je bila jedno od poslednjih uporišta šamanizma u Evropi, a ostaci tih verovanja žive i danas. To i dominacija pokreta luteranskog buđenja, navelo je finskog stručnjaka Mida da ovu zemlju opiše kao „izuzeno mesto za istraživanje socijalnih psihologa“. U svetlu onoga što se događalo u nekim luteranskim i pentakostnim crkvama u Finskoj, to je istovremeno i izuzetno mesto za istraživanje neobjašnjivog. Kovistov pokušaj da vaskrsne Pavela i njegova razna neobjašnjiva „čuda“, jesu nešto što treba dodatno istražiti. Marku Kovisto je ubeđen da su ova „čuda“ znak „da se nešto posebno događa u Finskoj“. A i mnogi Lestadijanaci su ubeđeni da i Bibliji kaže kako će na kraju sveta Božija ruka blagonaklono zaštititi nordijske zemlje.