Ako vam neko nepoznat priđe i zatraži vam novčanik, hoćete li mu ga dati? Gotovo svi će odbiti, ali ako se sretnete sa veštim mentalistom, teško ćete ga odbiti…
Mentalisti su posebna vrsta mađioničara. Oni koriste psihološke veštine i snažne nesvesne sugestije („lingvističko programiranje“) sa uticajem na pažnju. U pozorišnim salama, oni tako stvaraju iluzije telepatije, psihokineze, predviđanja budućnosti i slično. Ono što najviše zapanjuje kod mentalista je njihova sposobnost da svojim neprimetnim tehnikama, naizgled koristeći obične reči i rečenice, upravljaju svešću i ponašanjem ljudi, iako oni nisu hipnotisani u pravom smislu te reči.
Jedan od najpoznatijih mentalista današnjice je britanska TV zvezda, Deren Braun (Derren Brown) mađioničar i iluzionista. Njegovi televizijski šou-programi su veoma gledani, a običnom gledaocu je prosto teško da poveruje kako Deren nema paranormalne sposobnosti. Ili, ipak, ima?! Koristeći svoje veštine, on uspešno pogađa o čemu ljudi misle, koristeći manipulaciju svešću i čitanje govora tela.
Među njegove podvige se ubrajaju „zakivanje“ gledalaca u njihovim foteljama kod kuće (hiljade ljudi nisu mogle da ustanu dok su gledali šou), dovođenja potpuno treznog čoveka u tako pijano stanje da nije mogao da stoji (u roku od minut ili dva, samo rečima i dodirima), uspešno i šokantno uveravanje čoveka da je postao nevidljiv, itd. Nama su za ovaj tekst najzanimljivija dva posebna slučaja.
Deren je šetao Njujorkom, kamera je bila skrivena. Zaustavio je običnog Amerikanca da ga pita gde je određena ulica, sve vreme veoma uljudno pričajući o svojim burnim utiscima o Njujorku i prepričavajući šta mu je (izmišljeni) prijatelj rekao kako da se snađe. Paralalno je slušao objašnjenja nesuđene „žrtve“, prekidao ih dodatnim pitanjima, mahao rukama i bez prekida nastavljao svoju priču. Naravno, svaka reč je bila isprogramirana. U jednom trenutku je, usred svega toga, zamolio čoveka da mu da novčanik i sat. Čovek ga je poslušao, ne prekidajući svoja objašnjenja o pravcu kojim treba da ide. Deren se zahvalio i otišao.
Kamera je ostala na žrtvi. Čovek je neko vreme stajao, potpuno sluđen, a onda se trgao, pregledao džepove i krenuo za Derenom. Sustigao ga je i rekao: “Oprostite, ne mogu da objasnim, meni se čini da sam vam upravo dao svoj novčanik i sat.”
Deren je učtivo rekao da jeste, odmah mu ih vratio, i još jednom pitao za ulicu i pravac. Zatim se čitava scena ponovila, a Deren mu je ponovo zatražio sat i novčanik, i po drugi put u nekoliko minuta ih je dobio i otišao, zahvalivši se za objašnjenja.
Na kraju je savršeno sluđenom čoveku sve vratio i objasnio mu o čemu se radi…
U drugoj situaciji, Deren je ušao u zlatarsku radnju i kupio nakit vredan dve hiljade dolara. Platio ga je parčetom belog papira, a cela scena je podsećala na onu sa novčanikom i satom: lepo odeveni engleski džentlmen, vrlo pričljiv i prijatan, prosto galantan, odlazi zahvaljujući se. Pola minuta kasnije, prodavac nakita panično istrčava iz radnje, gledajući levo i desno.
Pažljivo gledanje snimka može da otkrije neke delove zagonetke mentalista. Baš u trenutku kad pruža beli papir, Deren prodavcu govori „U redu je, uzmi, savršeno je u redu, uzmi, dobro si“, ali ne govori o novcu, već prepričava kako mu je te reči izgovorio prijatelj, govoreći o liniji njujorškog metroa koju se Deren navodno plaši da „uzme“.
Ono što je posebno zanimljivo je to što je Deren tren kasnije pokušao belim papirom da plati hot-dog (oko dolar i po), a tamnoputi prodavac ga je samo pogledao i pitao: “Šta je, bre, ovo?” Prodavac hot-doga očigledno nije bio impresioniran govorljivim, lepo odevenim i učtivim engleskim gospodinom, i očigledno mu nije bilo dovoljno stalo da u papiru zaista vidi novac. Deren se nasmešio, pružio mu pravu novčanicu i izvinio se zbog zabune.
Ako smo videli kako lako to radi Deren, ako znamo o svim slučajevima kad prevaranti nisu uhapšeni ili su pušteni, moramo da se zapitamo – koliko li je opljačkanih koji od sramote i zbunjenosti nisu otišli u policiju? Koliko prevarenih nije shvatilo šta se zaista desilo? Koliko ljudi, koji se sećaju da su svojim rukama nepoznatoj osobi dali novac iz kase ili novčanika, uopšte sme to nekome da kaže?
A tek, šta nam onda radi televizija, koju svakoga dana nekritički i ćutke gledamo i upijamo? Političari koji se ne skidaju sa tv ekrana…
Koliko vremena dnevno gledamo reklame? Dodajte tu i postere, oglase na koje naiđemo u magazinima i novinama koje čitamo, reklame na odeći i obući, bilborde, postere, džinglove? Marketinški praktičari se rukovode istim veštinama. Onda odjednom primetite da vam nema novca. Poznato? Ko zna koliko vremena provodimo u transu?! Ako razmislite o svemu ovome, počećete da prepozajete manipulaciju i – možda se probudite!