Stari mitovi, legende i sage uglavnom se tretiraju kao živopisne izmišljotine. Ako, pak, pažljivije istražimo kulturno nasleđe svih ljudi na ovoj planeti, doći ćemo do veoma zanimljivih činjenica. Na primer, legende o ljudima koji su živeli daleko jedni od drugih često opisuju iste događaje. Uprkos manjim razlikima, to su zaista isti događaji. Vladimir Šemšuk, biolog iz ruskog grad Perma, proučavao je osobenosti folklornog nasleđa čovečanstva, poredeći ga sa istorijom naše planete.
Sudeći po Bibliji, Zlatno Doba planete ustupilo je mesto Srebrnom Dobu, a zatim Bronzanom Dobu koje se okončalo današnjim, Gvozednim Dobom. Potpuno ista informacja je zapisana i u Vedama. Legende američkih Indijanaca, domorodaca Afrike i Australije govore da su polubogovi (Titani) nekada davno naseljavali Zemlju; zatim su njihovo mesto zauzeli Atlanti. Kada su Atlanti (bili su niži od Titana) umrli, stvorena je civilizacija džinova, a posle nje civilizacija ljudi.
Mi tradicionalno smatramo da su drevne civilizacije bile primitivne i nerazvijene. Međutim, sve je više otkrića i dokaza da to ni u kom slučaju nije tačno. Naši preci su, između ostalog, kopali ugalj, koristili elektricitet i letelice, čak pravili plastiku.
Ljudi te drevne biosfere imali su divovski rast. Svi pisani izvori iz davnina koji su nam danas dostupni govore o divovima, pružajući nam svaki mogući razlog da verujemo da su na našoj planeti u drevna vremena zaista živeli divovi. Ta bi činjenica objasnila i zbog čega se ogromne konstrukcije (džinovski dolmeni, zidovi utvrđenja visoki po 20 metara i druge džinovske građevine) pojavljuju svuda na planeti.
U jednom selu nedaleko od Kabula (Avganistan), otrkiveno je pet kamenih skulptura. Bile su visoke 2, 6, 18, 38 i 54 metra! Lokalno stanovništvo nije moglo da objasni kako su se te skulpture pojavile baš na tom mestu. Ljudi su verovali da su kamene figure čuvari zaštitnici sela. Vladimir Šemšuk je ubeđen da visina svake statue odgovara prirodnoj visini ljudi koji su živeli u prethodnim civilizacijama i u moderno doba.
Životni vek ljudi iz davnina je zaista bio impresivan. Helena Blavatska, pisac i teozof, tvrdila je da ljudi civilizacije Asur žive 50.000 do 100.000 godina! Šemšukovi proračuni govore da su ljudi izgubljenih civilizacija bili visoki 50 metara i da su mogli da žive desetinama hiljada godina. Civilizacija Asura je postojala tokom čitavih 10 miliona godina. Drugim rečima, trajala je 100 do 200 generacija. Dugovečni ljudi nisu skloni čestim „progresivnim“ promenama u životu i društvenom uređenju, zbog čega su stare civilizacije i bile tako stabilne u dugotrajne. Asuri nisu bili i jedini dugovečni džinovi. Njihove psihofizičke sposobnosti su bile toliko razvijene, da su im omogućavale da kontrolišu procese koji se događaju u univerzumu.
Solarna plazma i plazma ljudskih misli istovetne su prirode, što je i razlog da su živa bića koja naseljavaju planete u blizini Sunca (Zemlja je prva od svih) glavni izvor plazme u solarnom sistemu. Aura koju su isijavali Asuri je bila ljubičasta čak i ultraljubičasta, pa tako i Sunce mora biti ljubičasto ili ultraljubičasto jer su mnogi Asuri bili na čak višem nivou i od bogova. Zbilja, ultraljubičasta komponenta Sunca je značajna u njegovom spektru. Razlog zbog čega je današnji životni vek tako jadno kratak, objašnjava se činjenicom da su naši preci želeli da uspostave red u univerzumu (da okončaju ropstvo, na primer). Umesto da u tome uspeju, bili su pregaženi i pretvoreni u roblje. Neke od manje razvijenih civilizacija ne mogu postojati bez ropstva. Upravo su zbog toga učinile sve da poraze i iskorene naše pretke.
Italijanski naučnik Kolosimo je 1965. prikupio infomacije o svim arheološkim ekspedicijama za koje ljudi znaju. Došao je do zaključka da je planeta Zemlja u jednom trenutku bila pretvorena u borbenu arenu, gde su se odigravale bitke u kojima je korišćeno i nuklearno oružje.
Mnogi drevni pisani izvori pominju oružje koje podseća na savremene nuklearne projektile. Kamen istopljen oružjem pronađen je u pustinji Gobi, na Bliskom Istoku, u Evropi, Africi, Aziji, Severnoj i Južnoj Americi.
Vladimir Šemšuk veruje da je Zemlju u prošlosti zadesila nuklearna katastrofa. Usledile su mutacije (setimo se jednookog Kiklopa i sličnih čudovišta iz grčke mitologije) i poliploida (arheolozi su otkrili džinovske skelete sa dva reda zuba). Još jednu prateću radioaktivnu mutaciju predstavlja rasa mongoloida, koja je i danas rasprostranjena.
Brojne nuklearne eksplozije izazvale su padavine koje su zatim pokrenule famozni Potop – događaj opisan u svim drevnim kulturama i svim drevnim tradicijama planete Zemlje. Posle potopa usledila je nuklearna zima, ona koju naučnici nazivaju globalnim smrzavanjem. Čovečanstvo je tako ponovo vraćno u kameno doba.