Zemlja kraj Morave je veoma plodna. Govorilo se “i kada naopako poseješ, mora da rodi!” Njiva od dva hektara Mićuna vodeničara bila je najbolja duž Morave. Nakon Mićunove smrti njegovi sinovi, Lazar i Janićije podeliše je bratski – na pola. Ustvari, na predlog geometra, da bi bila prava linija, Lazar prihvati da njegova parcela bude za dva ara manja od Janićijeve.

Braća bejahu zadovoljna i nastaviše da obrađuju svako svoj deo, do kraja života. Međutim, ta dva ara moravske zemlje postaće “kamen spoticanja njihovih potomaka”.

Lazar je imao sina Čedomira, a Janićije, Radenka. Svako je nasledio imovinu svoga oca. Po ovozemaljskim i nebeskim zakonima bilo je pravično. Ali ne i po Čedomirovom sudu. Ta dva ara manje, što je nakon oca Lazara, nasledio u deda Mićunovoj njivi, razdirala su mu dušu. Činilo mu se da će njegov brat od strica, Radenko, nasledivši za toliko više, steći ogromno bogatstvo.

Govorio je: “Deda Mićun je lepo podelio, ali je stric Janićije oteo mom ocu Lazaru dva ara”. U tom besu počeo je da preorava udut (međa). Čim se skine letina, Čedomir požuri sa oranjem. I dve tri brazde pređe u Radenkov deo imanja.

Naredne godine, Radenko ugrabi sa oranjem kako bi povratio svoj deo. I tako iz godine u godinu. Nakon svađe prestali su međusobno da govore, a plug je postao jedino sredstvo njihove komunikacije. Pakosni ljudi su još više podsticali mržnju, iako su svi znali na čijoj je strani pravda.

Bila je pozna jesen. Toga dana je sipela ona dosadna jesenja kiša. Tek posle dužeg vremena primetiš da ti je garderoba natopljena. Radenko je dan proveo u varoši. Negde pred sumrak, sav pokisao stigao je u selo. Idući prema svojoj kući pažljivo je izbegavao barice koje su se formirale na blatnjavom putu. Iz guste vrzine, koja je ograđivala njivu kraj puta, začuo se pucanj.

Radenko je pao smrtno pogođen iz vatrenog oružja. Niko nije čuo pucanj, jer je ubica izabrao mesto udaljeno od kuća. Te večeri i noći niko putem nije prošao. Radenku je to bilo poslednje putovanje. Tek sutradan, kada se razdanilo, njegovo telo primetili su prvi prolaznici. Selo je zanemelo. Ko je ubio Radenka? Nikome se nije zamerio, niti bilo šta dugovao. Bio je divan čovek! Jedino nije bio u dobrim odnosima sa Čedomirom, bratom od strica. Zbog tri brazde. Da li su dva reda kukuruza vredniji od ljudskog života? Zapitaše se mnogi.

Čedomir je nakon ubistva otišao u čobansku kolibu ispod planine. Tu je proveo tri dana dok ne prođe Radenkova sahrana. Pravo iz kolibe uputio se Milutinovoj kući koji mu je kao i Čedomiru bio brat iz šire familije. Imao je puno poverenje u njega, pa mu je sve ispričao šta je učinio. A Milutin je imao rešenje za sve. Pristao je da će, ako dođe do suda, svedočiti u korist Čedomira.

Milutin je trgovao i često odlazio u Bosnu. Pogodilo se da je baš ta tri dana bio na putu. Nosio je rakiju i pasulj da proda. Sa sobom je vodio i jednog siromaha iz varoši koji mu je pomagao. Milutin je plaćao sve troškove. U džepu su mu ostale karte za prevoz, svoje i njegovog pomoćnika. Reći će na sudu da je sa njim putovao Čedomir, a dve karte će biti dokaz za to.

Kao što se i sumnjalo, za Radenkovo ubistvo optužen je Čedomir. Milutin se pojavio kao glavni svedok. Priložio je putne karte i tvrdio da je Čedomir u vreme Radenkovog ubistva, bio sa njim na putu u Bosni. Pored toga, sud je tražio njegovu zakletvu. I Milutin se zakune. Time je stavljena tačka na Radenkovo ubistvo. Ovozemaljsko suđenje je završeno. Nastavljeno je nebesko i ne zna se kada će se završiti.

Milutin je imao tri sina i kćerku. Kćerka Mileva od rođenja nije mogla da stane na noge. Sva tri sina su mu stradala. Najmlađi sin Uroš je umro u logoru u Norveškoj. Srednji sin Živadin je poginuo od poslednjeg nemačkog metka na Sremskom frontu. Imao je jednog sina koji je kasnije kada se oženio dobio kćerku. Najstariji Milutinov sin Desimir je streljan kao dezerter u toku Drugog svetskog rata. Kasnije se ispostavilo da je ubijen greškom, jer su ga zamenili sa drugim mladićem.

Desimir je, kao i Živadin, bio oženjen i imao je četvoro dece, tri kćerke i sina.

Najstarija Desimirova kćerka Cana rođena je bez jednog oka. Udala se i izrodila dvoje dece, kćerku i sina. Kćerka joj je nervni bolesnik i već petnaest godina se nalazi u socijalnoj ustanovi zatvorenog tipa. Sin joj je postao narkoman.

Druga Desimirova kćerka Nada je mlada poludela i umrla. Treća njegova kćerka Cveta je rodila sina i kćerku i oni kroz život nisu imali većih problema. Takođe, i Desimirov sin Mitar ima jednog sina koji je živeo normalnim životom.

Radenkov ubica, Čedomir, imao je dva sina, Aranđela i Andreju. Aranđel se nikada nije ženio i dočekao je starost živeći u samoći. Andreja je dobio sina kome su po dedi dali ime Čedomir. Kada se oženio dobio je kćerku i od nje unuka i unuku. Čedomirova unuka je nastradala kao beba. Ispala je iz kolevke pored šporeta i izgorela. Unuk mu je umro u desetoj godini nakon operacije.

Ovim poslednjim događajem potomstvo ubice Čedomira i zvanično se ugasilo.

Milutinovo krivokletstvo ostavilo je posledice na naredne generacije. Dokle će njegovo rodoslovno drvo, umesto u visinu, u dubinu rasti? Možda, dok i poslednja kap nevino prolivene Radenkove krvi, ne iskapi. Svesni su toga i Milutinovi potomci. Kada se pomene ova tema njegov praunuk Srđan zavapi: “Neka mi Bog oprosti! Ona kerina, moj pradeda Milutin, krivo se zakle, i uništi nam celu familiju.”

Njihov predak, Mićun vodeničar “posadio je rodno drvo”, ali je jedna grana, zbog pohlepe “zbacila sav rod”. Vodeničar koga su poštovali pomeljari i s leve i desne obale Morave. Sve do Senjskog rudnika. Koliko je puta njegov vodenički kamen mleo bez ušura. Sirotinji koja je iz vodenice nosila crno brašno, a Mićun bi, pri polasku, otvorio vreću i u nju nasuo nekoliko merica belog brašna. I potapšao siromaha po ramenu.

Toma Todorović

Ova istinita priča je deo knjige “Srpska prokletstva – zakasnele priče” autora Tome Todorovića.

Knjigu možete poručiti putem telefona 064 834 23 36