Dolina reke Hadson u američkoj državi Njujork puna je kamenih građevina nepoznatog porekla, starih preko hiljadu godina; nazivaju ih „Američki Stounhendž“ i njih posećuju vanzemaljci i duhovi, a brojni svedoci tvrde da su videli – druidske sveštenike.

Oko pet stotina neobičnih kamenih građevina, takozvanih „skladišta“ ili „podruma“ za povrće, pokrivenih kamenim pločama, postoji na američkom severoistoku – u Novoj Engleskoj, Vermontu, Nju Hempširu i jedna u Mejnu, ali ih je najviše na području države Nujork, u dolini reke Hadson. Različite su veličine, od nekoliko kvadratnih metara do površine od stotinu i više kvadrata, ali su sve građene na isti način. Verovalo se da su ih gradili kolonijalni doseljenici za potrebe lagerovanja svojih proizvoda, ali i da su ih podizali Indijanci.

Robert E. Fank, glavni arheolog u Državnom muzeju Njujorka od 1971. do 1993. godine rekao je da ove konstrukcije „nikada nisu bile ozbiljno istraživane jer niko nije pružio bilo kakav dokaz da nisu kolonijalnog porekla“. Salvatore Majkl Trento, koji je istraživao za Arheološki istraživački centar Midltauna, još sredinom 70-ih godina bio je siguran da su graditelji ove vrste „američkog Stounhendža“ bili – Indijanci.

„To je prava misterija ispred samog nosa Njujorčanima“, rekao je Trento. „Začuđujuće je da imamo te neverovatne primerke arhitekture, a da se niko zbog toga ne uzbuđuje“. Ništa manje zagonetno nije ni „viseće kamenje“ koje ih okružuje – vertikalno naslagane ili ljudskom rukom uspravljene stene.

Novija ispitivanja su pokazala da je u konstrukciji komora korišćena merna jedinica „megalitska jarda“ koja je bila u upotrebi samo u bronzanom dobu“, tako da je samim tim njihovo poreklo dodatno pomereno dalje u prošlost.

Naravno, kada ljudi od struke i nauke nemaju odgovore, na scenu stupaju alternativci – istraživači veza sa vanzemaljskim bićima, medijumi, parapsiholozi i lovci na duhove. Svi imaju svoje argumente, a na ruku im najviše ide misterija koja obavija oko dve stotine kamenih komora razbacanih u dolini reke Hadson, naročito u oblasti oko grada Patnama. Toliko neverovatnih pojava na jednom području, otmica koje su izvršila vanzemaljska bića iz neidentifikovanih letećih objekata, sablasti, bezglavih konjanika, starih keltskih sveštenika koji šetaju po okolini, bizarnih iskustava sa pomeranjem vremena, svetlosnih i drugih fenomena, ne da je retko nego i praktično nemoguće naći još negde na istom mestu!

Otkud druidi u Kent Klifsu?

O tome ko je nastanjivao kamene komore i čemu su one služile ne postoji pravi odgovor, ali i dan-danas sledbenici vika religije u njima održavaju svoje rituale, naročito u vreme solsticijuma, a prema njihovom mišljenju, to su hramovi sagrađeni na mestima gde postoje izuzetna energetska zračenja i koristili su ih, ni manje ni više, nego drevni keltski sveštenici – druidi koji su se ko zna kako našli na američkom tlu! I to u oblasti Karmel, u blizini mesta Kent Klifs.

Da još uvek postoje ovde, ili se pojavljuju iz nekog paralelnog sveta, imao je priliku da se jedne noći uveri Dafrin Evoj, pošto je pokušao da skrati put prolaskom kroz šumu.

„Išao sam kući s predavanja i odlučio da prođem prečicom kroz šumu do moje spavaonice. Dok sam hodao, primetio sam dve figure obučene u odore sa kapuljačama kako nose svetleću loptu. Nikada to još nisam video. Ličili su na drevne druide. Kada sam hteo da bolje pogledam, shvatio sam da su me primetili. Sledio sam se od straha i uspaničio, ne znajući šta da radim. Samo sam stajao tamo, a oni su prilazili sve bliže. Lopta je bila sve svetlija i to me je gotovo hipnotisalo, kao kad u mraku osvetlite životinju. Odjednom sam se samo srušio. Trenutak kasnije su nestali bio sam sam. Izgubili su se, isparili. Ne znam šta se dogodilo njima, ali sigurno ih nije bilo nigde“.

Džejms Kriger imao je još neprijatnije iskustvo sa nevidljivim silama koje posedaju megalitske građevine.

„Koračao sam jedne noći Putem 301 i primetio tu komoru“, ispričao je. „Neko svetlo je izbijalo iz nje. Prišao sam bliže. Začuo sam čudan i neprirodan zvuk, poput motora ili nekog mehaničkog brujanja. Pomislio sam kako je unutra neko ili nešto, pa sam ušao. Dok sam hodao, obuzeo me je veliki strah. I u tom trenutku me je neka nevidljiva sila udarila u lice i tresnula o kameni zid. Borio sam se da se oslobodim, ali nisam mogao. Bio sam prilepljen uza zid, a ta nevidljiva sila me je udarala. Što sam se više otimao, bilo je sve teže. Jednostavno me nije puštalo sve dok samo nije prestalo. Potrčao sam prema izlazu i baš kada sam se okrenuo da prođem kroz njega, video sam prikazu. Bio je to prastari duh koji je nosio gadan tamni kaput. Ponovo sam se sledio umesto da pobegnem. Tada je jednostavno nestao, ispario u nekom beličastom svetlu. Onda sam konačno izašao. Šta god da je bilo, sigurno nije htelo da zabadam nos u njegove poslove. Kunem se da se više nikada neću vratiti u komore doline Hadson“, zaključio je Džejms Kriger.

Druide je imao priliku da susretne i Mark Rukmen, čija se kuća nalazi u Barstinu.

„Kupio sam zemljište u Barstinu“, rekao je Rukmen. „Zaista lepa kuća. Svidela mi se i uselio sam se. Lokalno stanovništvo mi je pričalo o kamenoj komori koja se nalazi na mom zemljištu. Čini mi se da ih ima nekoliko u čitavom području. Zovu ih Korenasti podrumi jer veruju da su služili za čuvanje povrća. Jednog dana sam šetao i kako sam prilazio kamenoj komori, ugledao sam tu stenu. Na njoj su bili čudni natpisi koje nisam odgonetnuo. Bili su zaista neobični. Odjednom su se na brdu iznad mene stvorile dve figure. Nosile su crne ogrtače i silazile su prema meni. Priznajem da sam se prestrašio. Prilazili su sve bliže i bliže. Odjednom su stali, kao da su razgovarali. Onda su nastavili prema meni. Bojao sam se više nego ikada u životu. A onda, kada su mi skoro prišli, odjednom su nestali. To je bilo najčudnije što sam doživeo“.

Presreli ih vanzemaljci

Marljivi istraživači neobjašnjivih fenomena u dolini reke Hadson, među kojima je i Filip Imbronjo, autor knjige „Keltske tajne Nove Engleske“, zabeležili su da je proteklih godina bilo preko pet hiljada viđenja NLO-a, a prijavljeno je rekordno mnogo „bliskih susreta treće vrste“, kao i više otmica koje su, kako se veruje, izvela bića iz svemira.

Čarls Dvejer doživeo je ono što se mnogima dešava kada se približe neidentifikovani leteći objekti – da motor automobila jednostavno otkaže!

„Vozio sam se kući noću i auto mi je jednostavno stao“, rekao je Dvejer. „Nikada pre se to nije dogodilo. Izašao sam, otvorio haubu i video tu formaciju svetala. Nastavio sam da gledam. Bila je to džinovska letelica. Nikakav zvuk nisam čuo i nisam znao šta je to. Bilo je veoma čudno. Kada sam se vratio kući, na vestima sam video da je još tri hiljade ljudi videlo isto. To nije slučajnost“.

Neosvetljenim seoskim putem koja prolazi Okrugom Patnam vozio se bračni par, vraćajući se kući nakon pozorišne predstave. Žena nije htela da skrene na taj put, ali muškarac je rekao da ga čudno privlači da prođu tuda. I dok se auto drmusao na neravnom drumu, odjednom je stao. Motor se naprosto ugasio.

– Da li si videla? – pitao je suprugu. – Nešto je tamo!

Dok se udaljavao od kola, žena se pitala šta se događa. Ali, uskoro je sa izrazom straha na licu čovek potrčao nazad prema vozilu i sumanuto pokušavao da upali motor. Sav uspaničen, objašnjavao joj je da je video sjajne oči u mraku i rekao da su to stvorenja iz svemira. Njegova žena je pomislila da je sve to šala i nasmejala se. Zaćutala je kad je mlaz belog svetla obasjao njihov automobil. Svetlo je odjednom nestalo, a sa njim i nekoliko sati njihovog života. Iako se oboje slažu da im je do kuće potrebno najviše pola sata, u sećanju im je nastala praznina od dva do tri sata. Nakon ovog doživljaja, bračni par ne želi da otkrije svoja imena, a ne usuđuje se ni da razmišlja šta im se dogodilo u tom izgubljenom vremenu.

Dženet Lajton, još jedan svedok čudnih zbivanja, ima svoju uzbudljivu priču.

„Moj suprug Patrik i ja odlučili smo da vikend provedemo u kolibi u Bruvsteru. U njenoj blizini se nalazi neobična kamena komora. Jedne noći smo ležali u krevetu i odjednom čuli čudno zujanje spolja. Izašli smo da pogledamo, a iz komore je izbijalo neko svetlo. Zujanje je prestalo. Sledeće smo videli svetla veličine košarkaške lopte koja su ispaljena iz komore i otišla prema nebu. Išla su s jedne strane na drugu. Tada su se odjednom raspala. Utrčala sam i pokušala da telefoniram, ali se čulo samo krčanje. Nije bilo signala. Tada su se svetiljke u kući palile i gasile i potom se potpuno ugasile. Iz svetala na nebu kao da je izbijao vatromet. I onda su potpuno nestala. Bilo je veoma čudno. Raspitali smo se sledećeg dana u lokalnom muzeju o kamenim komorama i jedan starac nam je rekao da ih se ovde ljudi već generacijama boje. Njegovi baka i deda su verovali da imaju veze s mističnim ritualima starih Kelta. Verovali su da su svetla uhvaćene duše Indijanaca koje su pre mnogo vekova žrtvovali druidi“, ispričala je Dženet Lajton.

Jedan drugi par, koji se vozio noću putem prema Bruvsteru, doživeo je da vidi siluete sa velikim sivim glavama i svetlećim očima kako promiču ivicom šume. Sve se događalo u blizini jedne kamene komore.

„Video sam te jezive oči i velike sive glave“, rekao je čovek. „Nisam uočio tela ispod. Možda su lebdeli. Pozvao sam prijateljicu da dođe i vidi. Rekla je: `O, Bože!` Tada su prestali da se pomeraju i ugledao sam psa koji je dolazio putem. Agresivno je lajao. Ušli smo u auto jer se pas približavao i to me je plašilo. Kao i ono što je bilo u šumi. Čudno smo se osećali: moja prijateljica je zaspala, a ja sam ostao budan. Nakon sat vremena smo otišli. Mesec-dva kasnije u Njujorku je održana konvencija o NLO-ima, na kojoj je govorio Filip Imbronjo. Rekli smo šta smo doživeli i na karti pokazali gde se to dogodilo. Pitao je znam li da su na tom mestu godinu ranije bile NLO otmice.“

Zemljin magnetizam?

Filip Imbronjo, fizičar i geolog, posvetio je život istraživanju kamenih komora i ubeđen je da su njihovi konstruktori veoma dobro znali mesta gde postoje anomalije u Zemljinom magnetizmu, što je uzrok mnogih paranormalnih pojava, a zagovornik je teorije da su ih gradili keltski druidi koji su stigli do Amerike davno pre Kolumba!

„Država Njujork ih je nekada smatrala kolonijalnim skladištima, ali sada u vodiču piše da su možda druidski“, kaže Imbronjo. „Komore, one koje sam proučavao, nisu postavljene slučajno. Sagrađene su na mestima magnetnih anomalija“, tvrdi on.

Ali, kako su drevni graditelji, pa čak i da su u pitanju druidi, znali gde treba podići komoru?

„Znamo da životinje osećaju elektromagnetna polja. Otkrio sam i da vidoviti ljudi sa osetljivim nervnim sistemom takođe registruju magnetna polja. Možda su i druidi bili vidoviti pa su išli tim područjem i govorili gde treba graditi jer su to mesta na kojima se susreću razni svetovi? Postoji definitivna veza između lokacije kamenih komora i izveštaja o paranormalnim fenomenima. A u to spada sve, od NLO-a do duhova. Neki istraživači paranormalnog veruju da te komore označavaju portale u druge dimenzije, u paralelnu stvarnost, mesto gde se susreću prošlost, sadašnjost i budućnost“, odgovara Filip Imbronjo.

Uprkos priznanju da nemaju rešenje ove misterije, naučnici ne žele da čuju ništa o Keltima i druidima, a osim hipoteze – u koju ni sami ne veruju – da je u pitanju „domorodačka arhitektura“, neku drugu teoriju za sada ne nude.

„Profesori sa Harvarda neće ići da proučavaju mesta na kojima svi ti uvrnuti ljudi nude svoje maštovite arheološke teorije“, zaključuje Majkl Trento.