Uprkos neprestanom poricanju zvaničnika američkog Ministarstva odbrane, ne mogu se zanemariti tvrdnje pojedinih naučnika da AIDS izaziva virus stvoren genetskim inženjeringom, namerno pušten iz laboratorija da zbriše homoseksualce i/ili sve druge rase osim belaca u SAD i smanji gladnu populaciju u zemljama Trećeg Sveta. Posredni dokazi nagoveštavaju da je epidemija AIDS-a započela otprilike u isto vreme kada i zvanični programi vakcinacija SAD i Svetske zdravstvene organizacije i verovatnom kontaminacijom banaka krvi. Da li je reč o internacionalnoj paranoji, ili u svim tim pričama postoji zrnce istine?

Dr D.M. Mekartur, tada zamenik direktora za istraživanje i tehnologiju pri Ministarstvu odbrane SAD, pojavio se 6. juna 1969. na saslušanju pred kongresnim potkomitetom, zahtevajući od Kongresa da finansira projekat stvaranja sintetičkog biološkog agensa protiv kojeg ljudi još uvek nisu razvili prirodni imunitet. U Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu, javnosti je dostupan kompletan tekst zahteva “dobrog doktora”. U obrazloženju svog zahteva, Makartur kaže: “Molekularna biologija je oblast koja se razvija izuzetno brzo i eminentni biolozi veruju da će za 5 do 10 godina biti moguće da se stvori sinetetički biološki agens, agens koji ne postoji prirodno i protiv kojeg čovek nije razvio prirodni imunitet – novi inefektivni mikroorganizam koji se može u određenim važnim aspektima razlikovati od bilo kojeg drugog poznatog organizma – izazivača bolesti. Najvažnije je da će takav virus biti otporan na imunološke i terapijske procese od kojih zavisimo i na kojima zasnivamo svoju relativnu slobodu od infektivnih bolesti. Istraživački program koji će se pozabaviti mogućnošću kreiranja takvog mikroorganizma može biti završen za približno 5 do 10 godina. Za kompletno istraživanje potrebno je 10 miliona dolara”. Novčana sredstva su odobrena, a AIDS se prvi put pojavila deset godina kasnije sa identičnim karakteristikama koje su spomenute u zahtevu.

Svetska zdravstvena organizacija 1972. godine u svom Biltenu br 47. iznosi sličan predlog: “Treba pokušati da se utvrdi mogu li virusi zapravo da selektivnim efektima deluju na imunološke funkcije organizma uticajem na funkcije T ćelija kao suprotnost funkcijama B ćelija. Treba tragati i za mogućnošću da imunološki odgovor na virus po sebi može biti oslabljen ukoliko infektivni virus napadne, manje ili više selektivno, ćelije koje reaguju na viralne antigene”. Ovo je klinički opis funkcije AIDS virusa.

Opseg AIDS infekcije u Africi poklapa se tačno sa lokacijama gde je Svetska zdravstvena organizacija sprovela program vakcinacije protiv malih boginja sredinom 70-tih godina. Oko 14.000 Haićana je takođe vakcinisano tokom ove kampanje.

AIDS se pre svega razlikuje po etno-selektivnom virusu. Postotak infekcije dva puta je veći među Crncima, Latino-Amerikancima i američkim domorocima nego među belcima, sa smrtnošću koja dolazi dva, tri puta brže. Preko 80 odsto dece sa AIDS-om i 90 posto novorođenčadi pripada toj manjini. “Etničko oružje” koje će direktno pogađati određene rasne grupacije, bilo je dugoročni cilj programa biološkog oružja armije SAD – tvrdili su još 1982. Robert Haris i Džeremi Paksmen, autori knjige “Viša forma ubistva: Tajna priča o hemijskom i biološkom oružju”. Prema nekim izvorima, troškovi trenutne američke administracije za istraživanje biološkog oružja uvećani su 500 odsto, prvenstveno u oblasti genetskog inženjeringa mikroorganizama – izazivača novih bolesti.

“Otkriće” AIDS virusa (HTLV-3) najavio je 1984. dr Robert Galo sa Nacionalnog instituta za rak utemeljenom u Fort Detriku u Merilendu, centru vojnih istraživanja i proizvodnje biološkog oružja. Dr Robert Galo je pokupio sva priznanja za otkriće AIDS virusa, tvrdeći da virus najverovatnije potiče od sličnog virusa otkrivenog kod afričkih majmuna koji je spontano mutirao i prirodno preskočio vrste.

Prema jednoj teoriji AIDS virus izgleda i deluje kao hibrid virusa goveđe leukemije i virusa koji kod ovaca izaziva truljenje mozga, razmnoženih u kulturi ljudskih ćelija. Da je bilo moguće da se takav monstruozni virus pojavi prirodno, to bi se dogodilo vekovima ranije i desetkovalo bi čovečanstvo još u dalekoj prošlosti.

Studija o vakcini protiv hepatitisa B iz 1978. je izgleda bila inicijalno sredstvo za ubacivanje infekcije u Njujork. Test protokol je specifično zahtevao vakcinaciju samo poligamnih muškaraca. Homoseksualci su dobili jednu vrstu vakcina, a heteroseksualci drugu. Najmanje 25 – 50 posto prvih prijavljenih slučajeva AIDS-a u Njujorku 1981. godine primilo je test vakcinu protiv hepatitisa B 1978. Do 1984. godine, kod 64 odsto muškaraca koji su primili ovu vakcinu pojavili su se simptomi AIDS-a.

Prema zvaničnim podacima, epidemimiološki “dokazi” ukazuju da se HTLV-3 virus, lokalizovan u centralnoj Africi, proširio na Haitiju krajem 70-tih. Početkom 80-tih godina, virus je stigao u SAD i Evropu. Zvanično, Centar za kontrolu bolesti u Atlanti identifikovao je prvi slučaj AIDS-a 1981. godine.

Međutim, epidemija AIDS-a je bukvalno eksplodirala u tri američka grada poznata po “organizovanim homoseksualnim komunama”, pre nego što je bolest prijavljena bilo gde drugde, uključujući Haiti i Afriku, tako da je epidemiološki nemoguće za bilo koju od ovih zemalja da budu mesto postanka i polazna tačka širenja infekcije u Americi.

Pre nego što se u potpunosti odbaci mogućnost da bi proizvodni pogoni američke armije bili uključena u genocid, treba imati na umu da je stotine nacističkih naučnika dobilo ključne pozicije u vojnoj istraživačkoj službi i establišmentu posle II svetskog rata, kada je SAD odlučila da komunizam baci na kolena po bilo koju cenu i ojačala vojnu kontrolu nad ekonomskom i spoljnom politikom. Nema validnih dokaza da su se nacisti odrekli svojih genocidnih ciljeva o čistoj rasi samo zato što su promenili domovinu.

Prva javna optužba da je AIDS biološko oružje objavljena je u indijskom časopisu “Patriot”, 4. jula 1984. Pitanje je kako bi se završila istraga ovog lista i kojim bi pravcem krenula da se nisu dogodile dve velike kastrofe koje su pažnju javnosti usmerile na sasvim drugu stranu: ubistvo Indire Gandi 31. oktobra i eksplozija u Bopalu, “akcident” u kome je 3. decembra poginulo nekoliko hiljada i ranjeno preko 200.000 ljudi.

Sovjetska štampa je prenela priču iz Patriota u oktobru 1985, olakšavajući autoritetima Ministarstva odbrane SAD da odbace optužbe kao “sovjetsku propagandu”. Varijacija na teoriju o AIDS-u kao biološkom oružju popularna je i u krajnje desničarskim publikacijama, ali u kontekstu da su AIDS razvili sovjetski naučnici kao sredstvo borbe protiv Amerikanaca. Očigledan problem ove teorije je činjnica da bi žrtve sovjetskog biološkog napada verovatno bili antikomunisti, a ne manjine i homoseksualci koji su generalno levičarski orijentisani.

Očigledno, homoseksualci su bili inicijalna meta u SAD, ne samo jer bi njihove seksualne navike pomogle rapidnom širenju bolesti, već i zbog toga što se pravilno pretpostavljalo da će mali broj heteroseksualaca posvetiti veću pažnju tom problemu. Takođe, žig i ljaga o “bolesti homoseksualaca” će se sukobiti i umešati u racionalne diskusije o poreklu AIDS-a. Intrigantan je i način sintetizovanja virusa AIDS-a, masovne proizvodnje, širenja i ubacivanja u program vakcinacije. Međutim, poznata je činjenica da su još početkom 60-tih godina američki naučnici započeli obiman projekat u Indiji, čiji je krajnji cilj bio stvaranje genetske mape naroda. Mape, po kojoj bi veoma lako bilo ustanoviti genetske sličnosti i razlike etničkih grupa.

Zanimljivo da je knjigu “Zbog čega nikada nećemo dobiti rat protiv AIDS-a” Brajana Elisona i Pitera Dusberga zabranio federalni sud pre svega zato što ona otkriva istinu koja se krije iza čitavog niza prevara vezanih za HIV virus i epidemiju AIDS-a i ogromne industrije koja je izrasla oko toga.

Krajem 1986. Evropom, a naročito Nemačkom, kruže uznemiravajuće priče da je AIDS virus (HIV) rezultat kombinacije “višna virusa”, koji izaziva fatalnu bolest ovaca ali ne utiče na ljude, i HTLV-1, virusa ljudske leukemije koja inficira ljudske ćelije ali retko sa fatalnim ishodom. Profesor Jakob Segal, autor ove teorije (objavljene 1987. u knjizi “AIDS, virus iz genetske laboratorije?”), strukturalnom analizom uz korišćenje genetskih mapa dokazuje da je HIV sličniji višna virusu nego ostalim retrovirusima. Oko tri odsto HIV genoma koji strukturalno ne odgovaraju višna virusu, tačno odgovaraju delu HTLV-1 genoma.

“Ova sličnost”, tvrdi Segal, “ne meže se objasniti prirodnim procesom mutacije i evolucije. To jedino može biti rezultat kombinacije dva virusa”. On napominje da su simptomi AIDS-a konzistentni komplementarnim efektima druga dva virusa. Kod pacijenata sa AIDS-om koji ne umru od posledica imunodeficijencije javljaju se istovetna oštećenja mozga, pluća, creva i bubrega, kao i kod ovce zaražene višna virusom. Kombinovanje višna virusa i HTLV-1 dozvolilo bi novom virusu da uđe ne samo u makrofage (krupne ćelije koje mogu da gutaju čestice) unutrašnjih organa čoveka, već i u T4 limfocite i tako izazove imunodeficijenciju – što se tačno manifestuje prilikom AIDS infekcije.

Tako je AIDS, prema Segalu, esencijalni varijetet višna virusa. Teoriju o poreklu virusa iz Afrike koje se razvila najpre kod majmuna a zatim je preneta na ljude odbacio je veći deo istraživača. Čak i da je takav razvoj prirodne mutacije bio moguć, to ne objašnjava iznenadnu epidemiju početkom 80-tih, s obzirom na činjenicu da majmuni i ljudi žive zajedno u Africi od praskozorja civilizacije.

“Ne postoje čvrsti dokazi o postojanju AIDS-a u Africi pre 1983. godine”, kaže Segal. “Najraniji slučaj bolesti zabeležen je 1979, ali u Njujorku”. Njegovi teoriju objavili su “Stern” i “der Spiegel”, ali su naučni časopisi odbili da je štampaju.

Segal tvrdi da je virus bilo moguće stvoriti još 1977. godine zahvaljujući tadašnjoj tehnologiji genetske manipulacije, iako je to bio dugotrajan proces koji je trajao šest meseci. Kako je višna virus bio već poznat, problem se sastojao u pronalaženju ljudskog retrovirusa, koji će biti osposobljen da inficira ljude. Dr Robert Galo je, po Segalu, uspeo da izoluje takav virus (HTLV-1) do 1975 godine.

Te iste godine, odeljenje za viruse u Fort Detriku u Merilendu preimenovano je u ”Istraživački centar za rak Frederik” i stavljeno pod superviziju Nacionalnog instituta za rak – poslodavca dr Roberta Galoa. U laboratoriji P4 Fort Detrika, stvoren je virus AIDS-a između jeseni 1977. i proleća 1978. godine. Šest meseci je upravo period neophodan da se od višna virusa i HTLV-1, sa tadašnjom tehnikom i tehnologijom, stvori novi virus.

Novi virus je zatim testiran na osuđenicima-dobrovoljcima, kojima je posle eksperimenta obećano ukidanje zatvorske kazne. Kako se posle šest meseci nisu ispoljili simptomi, zatvorenici su pušteni na slobodu. Neki od njih bili su homoseksualci, koji su otišli u Njujork, gde je bolest prvi put atestirana 1979. godine.

Međutim, istraživači nisu računali da će stvoriti bolest sa tako dugim periodom inkubacije. Da su svoje zamorce zadržali na posmatranju malo duže, otkrili bi bolest i bili u stanju da je drže pod kontrolom. Drugim rečima, profesor Segal tvrdi da je do epidemije u Njujorku došlo slučajno i da je AIDS rezultat istraživanja biološkog programa koji je izmakao kontroli.

U intervjuu jednim nemačkim novinama 18. aprila 1987, dr Galo opisuje Segalovu teoriju kao propagandu KGB-a. Segal, inače ruskog porekla (litvanski Jevrejin), tada je bio penzionisani profesor biologije sa Humbolt univerziteta u Istočnom Berlinu, gde je predavao od 1953. godine. Imao je 78 godina i sasvim izvesno bio suviše star da bi se bavio propagandom.

Dr Jakob Segal je 1990. godine napisao novu knjigu, u kojoj mnogo detaljnije razvija svoju teoriju. Naslov knjige “Trag vodi u Pentagon”, dovoljno govori.

U dvobroju časopisa “Health” (Zdravlje) za mart/april 1996. u tekstu “Magija i AIDS”, dr Leonard Horovic sa univerziteta Harvard tvrdi da je HIV virus “rezultat biološkog ratnog programa, koji su stvorili naučnici Nacionalnog centra za istraživanje raka pod maskom specijalnog kancer virus programa (SCVP) koji finansira federalna vlada. Dr Horovic, međunarodno poznati stručnjak za biheviorističku nauku i predsednik neprofitabilne obrazovne korporacije, autor 10 knjiga i više od 80 naučnih radova, iznosi provokativne dokaze da je širenje side rezultat upravo ovog programa. Knjiga koju je napiaso predstavlja prvo dublje istraživanje porekla HIV virusa i ebole. Tvrdnje da su ovi virusi “koji su se tek pojavili” prirodno evoluirali i tada napali vrste od majmuna do čoveka, zvuče uglavnom neosnovano u svetlu dokaza prikupljenih u ovom izuzetnom tekstu. Pri tom se veoma ubedljivo razmatra mogućnost da je reč o laboratorijskim kreacijama, slučajno ili namerno proširenim putem zaraznog hepatitisa i vakcine protiv malih boginja u SAD i Africi – kako su brojni autoriteti tvrdili.

Horovic je pronašao dokaze o postojanju brojnih istraživačkih studija koje su se bavile proučavanjem viralne vakcinacije, sprovođene istovremeno u Njujorku i centralnoj Africi od strane uskog kruga virusologa koji su radili za velikog vojno-medicinskog kontraktora pod pokroviteljstvom Nacionalnog instituta za rak i Svetske zdravstvene organizacije. U čitav projekat direktno je bio uključen i dr Robert Galo, koji je 1984. “otkrio” virus AIDS-a. Zastrašujući podaci dokazuju da su tokom 60-tih i 70-tih godina američki naučnici sa Nacionalnog instituta za istraživanje raka u okviru programa “biološkog rasnog oružja” razvili brojne viruse za pustošenje ljudskog imunološkog sistema i eksperimentisali sa asortimanom antidot vakcina navodno za “odbranu” od raka i njegovu prevenciju.

Horovic tvrdi da je CIA aktivirala a američka spoljna politika inicirala i sprovela inicijativu širenja AIDS virusa stvorenog genetskim inženjeringom u centralnoj Africi, kao odgovor na navodne pretnje od komunizma, crnog nacionalizma i populacije Trećeg Sveta. Značajne uloge u ovoj horor priči, pripale su savetniku za nacionalnu bezbednost Henriju Kisindžeru, sekretarima Ministarstava zdravlja i obrazovanja Frenku Karlučiju junioru i Džozefu Kalifanu, predsednicima Ričardu Niksonu i Džeraldu Fordu i ekonomskim autoritetima Nelsonu i Lorensu Rokfeleru. Tekst ističe potencijalne motive i administrativne mehanizme koji potcrtavaju rasprostranjena uverenja da su HIV i ebola namerno stvoreni i oslobođeni i da je epidemija AIDS-a možda i postigla ono što se želelo.

Potraga za poreklom AIDS-a otkriva šokantne činjenice o vojno-industrijskom genocidnom biološkom ratnom programu CIA i američke vlade. Henri Kisindžer, tada 23-trogodišnji oficir američke obaveštajne službe, regrutovao je 1948. godine nacističke prebege, koji su zatim dobili vrhunske pozicije u američkoj vojsci, vazduhoplovnoj industriji, biološkoj nauci i medicini. Dvadeset godina kasnije, Kisindžer napušta mesto na prestižnom Harvard univerzitetu i daje ostavku na unosnu poziciju atašea za spoljnu politiku Nelsona Rokfelera, da bi postao najbliži savetnik predsednika Niksona i direktor Odbora za nacionalnu sigurnost.

“Tragajući za alternativama taktičkom nuklearnom oružju” tvrdi Horovic, “paranoidni i egomanijakalni Kisindžer naredio je vojnom rukovodstvu da traži od Kongresa 10 miliona dolara za razvoj i testiranje virusa sličnih AIDS-u. Za tačno deset godina, epidemije AIDS-a i ebole su eksplodirale, i to ‘sasvim slučajno’ u regionu centralne Afrike, opustošene i rastrgane tajnim operacijama CIA koje je takođe naredio Kisindžer.”