U intervjuu za „Njujork tajms“, ekonomista Džeremi Rifkin tvrdi da će se naš način života fundamentalno transformisati tokom nekoliko sledećih decenija, mnogo brže i više nego u poslednjih hiljadu godina. Njegovo mišljenje je čak previše skromno, bar prema knjizi poznatog profesora klasike i istorije sa Stenforda, dr Jana Morisa „Zbog čega Zapad gospodari – bar za sada“.

U svojim razmišljanjima kakav će biti život u sledećem veku, mnogi futurolozi ističu problem uspona Istoka na račun Zapada. Ali možda nema mesta brigama, realnost pokazuje da će se do 2100. godine naša planeta promeniti do neprepoznatljivosti, pa će čak i koncept istok-zapad postati potpuno beznačajan.

Prema Morisovim proračunima, društveni razvoj će dvostruko skočiti do 2050. godine u odnosu na prethodnih 15.000 godina, a do 2100. će se ponovo duplirati. Do 2100.godine, tvrdi Moris, gradovi će imati i po 140 miliona stanovnika. Takav megapolis bi, na primer, obuhvatio sve današnje stanovnike Tokija, Meksiko Sitija, Njujorka, Sao Paola, Mumbaja, Nju Delhija i Šangaja.

Armije će posedovati petostruko veću destruktivnu moć u odnosu na današnju, što ne znači obavezno da će biti i više nuklearnog naoružanja, već će postojati nove vrste oružja u odnosu na koje će današnje interkontinentalne balističke rakete, bombe i vatreno naoružanje izgledati kao arhaični, zastareli relikti prošlosti. Onako kako bi u odnosu na mitraljez izgledala puška kremenjača sa jednim metkom.

Roboti će ratovati na borbenom polju. Veštija strana u sajber ratu će odneti pobedu. Nanotehnologijom će svakodnevni materijali biti pretvarani u smrtonosno oružje.

Dvadeseti vek nas je od telefona sa ručicom na navijanje doveo do Interneta, 21. vek će nam omogućiti (bar onim bogatijim nacijama) trenutni pristup svim informacijama širom sveta umrežavanjem naših mozgova na isti način ili preko džinovskog kompjutera, tvrdi Moris.

„Sve ovo, naravno, zvuči kao naučna fantastika. Grad od 140 miliona stanovnika sigurno neće moći da funkcioniše. Nano, sajber i robotski ratovi bi nas uništili. A stapanje naših umova sa mašinama – e, tada bismo prestali da budemo ljudska bića. A to je, prema mom mišljenju, najvažnija stvar. Kada sam bio klinac, tamo u vreme zlatne ere zapadnog sveta, obožavao sam TV seriju „Zvezdane Staze“. Vorp pogon, fejzeri i Skoti koji prenosi kapetana Kirka rastavljenog na atome su bili moja apsolutna fascinacija. Bila je to predivna slika daleke budućnosti kakva bi zaista mogla da postoji, ukoliko bismo napredovali tehnološki a zadržali sve ostalo potpuno istim. Ali smo svesni da se to neće dogoditi.

Sedamdesetih je još jedna TV serija – „Čovek od 6 miliona dolara“, prišla još bliže potencijalnoj budućnosti. Možda se neko od vas seća glasa koji u uvodu kaže: ’Možemo ga ponovo napraviti, posedujemo takvu tehnologiju.’ Četrdeset godina kasnije, mi smo zaista u stanju da ponovi napravimo sebe. To je počelo još pre jednog veka, kada su nam nauka i industrija dali prva hemijska đubriva i traktore, zatim električne pumpe kojim su navodnjavana polja i konačno genetski modifikovane useve. Više hrane je promenilo sve.

Populacija planete je u 20. veku učetvorostručena, ali je proizvodnja hrane porasla i više od toga. Prosečan čovek – bez obzira na deo sveta u kome živi – je 50 procenata teži nego 1900. Viši smo za 10 centimetara, imamo robusnije organe i imamo više masti u telu (u bogatim zemljama i previše masti).“

Jan Moris dalje navodi poznate statističke podatke. Evropljani i Amerikanci žive 30 godina duže nego njihovi čukundedovi, a uživaju i deceniju, dve duže u svojim čulima od njih, pre nego što oči i uši oslabe a artritis ukoči zglobove.

Čak i u Africi, namučenoj sidom i malarijom, ljudi žive 20 godina duže, nego što su živeli 1900.

Ljudsko telo se više promenilo u poslednjih 100 godina, nego za prethodnih 100.000 godina. Naš životni vek i opšte zdravlje – da ne pominjemo lako dostupna pomoćna sredstva poput slušnih aparata, veštačkih zglobova, botoksa, vijagre – izgledala bi poput najmoćnije magije ljudima koji su živeli u ranijim epohama. Ali će tek promene u sledećih 100 godina biti još veće.

Najveće će se dogoditi u nekim prilično neočekivanim oblastima, na primer, u sportu. Kada je Tajger Vuds 2005. morao da operiše oko, zapitao se zbog čega bi bio zadovoljan sa onim što mu je dala Majka Priroda. Umesto da se zadovolji sa gotovo savršenim vidom 20/20, on je odlučio da ga nadogradi i učini boljim od ljudskog proseka, pa je njegov vid postao 20/15.

Međunarodna atletska federacija se još 2008. godine suočila sa još izuzetnijim slučajem. Reč je o sprinteru bez nogu Oskaru Pistoriusu. Federacija mu je privremeno zabranila učešće na olimpijskim igrama u Pekingu zbog toga što su mu veštačke noge izgleda omogućile izvesnu prednost u odnosu na sprintere sa normalnim nogama. Na kraju, Pistoriusu je nedostajalo 0,7 sekundi da prođe kvalifikacije.

Sredinom 30-tih godina ovoga veka, ljudi srednjih godina imaće kvalitetniji vid, trčaće brže i izgledaće bolje nego što su izgledali u mladosti. Ali uprkos tome, oni ipak neće biti toliko oštrooki, brzi i lepi kao sledeća generacija – piše Moris. Zahvaljujući genetskim testovima, roditelji danas mogu odlučiti hoće li se opredeliti za abortus i otarasiti fetusa neodgovarajućih predispozicija. Kako se sve više usavršavamo u isključivanju i uključivanju neželjenih i poželjnih gena, budućnost veoma lako može pripasti dizajnerima beba. Zašto igrati ruski rulet sa prirodom, ako uz malo mašte možete dobiti bebu po želji?

Zato, kažu neki, što je eugenika greška – bilo da je zagovaraju rasistički manijaci poput Hitlera, ili je stvar izbora. Sva ta priča o unapređivanju biologije nije ništa drugo do igranje uloge Boga. Krejg Venter (čovek koji je 2010. godine sintetizacijom JCVI-sin 1.0 opravdao svoj nadimak Doktor Frankensel) na tu optužbu redovno odgovara: mi se ne igramo.

Političari mogu zabraniti istraživanje matičnih ćelija tako što će staviti van zakona terapeutsko kloniranje, a lepota za sve i duži životni vek ne zvuče previše ostvarivo.

Američka Agencija za odbranu i napredne projekte DARPA (sedamdesetih godina su stvorili Internet) trenutno radi na stvaranju molekularnih kompjutera zasnovanih na enzimima i DNK molekulima a ne na silicijumu. Takvi će organski kompjuteri biti implantirani u glave vojnika, čime će postbiološki pešadinci steći određene prednosti mašina: ubrzavanje misaonih procesa, dodatna memorija, čak bežični pristup Internetu.

Na sličan način, DARPA razvija i projekat „Tihi Razgovor“ – u pitanju su implanti koji će dekodirati električne signale reči unutar mozga i slati ih preko Interneta, čime će se omogućiti komunikacija među trupama bez radija i imejlova. Jedan nedavno objavljeni izveštaj američke Nacionalne fondacije za nauku nagoveštava da će takva ’mrežno poboljšana telepatija’ postati realnost za desetak godina.

Neki tehnolozi, među kojima i pronalazač Rej Kurcvel, insistiraju da će nam već 30-tih godina ovog veka skeniranje mozga neuron-po-neuron omogućiti da učitamo svoje misli u mašine. Kurcvel to naziva singularitetom – fazom istorije kada promena postane tako brza da se čini trenutnom.

„Lično verujem da sve dok geografija podstiče društveni razvoj različitom brzinom u različitim delovima sveta, podizanje nivoa razvoja takođe podstiče ono što geografija znači. Ali ako se dogodi nešto kao što je Kurcvelov singularitet, razvoj neće promeniti samo značenje geografije: on će lišiti geografiju svakog značenja“, kaže Jan Moris.

„Spajanje smrtnika i mašina će označiti početak novog načina života, borbe, rada, razmišljanja, ljubavi; novog načina rađanja, odrastanja, starenja, umiranja. Možda će označiti i kraj svih ovih stvari i novu zoru u svetu mimo svega onoga što su naši sadašnji nepoboljšani, potpuno biološki mozgovi u stanju da zamisle.

I sve će se to dogoditi, naravno, ukoliko se ipak ne dogodi. Istorija nas uči koji su trendovi oblikovali svet i na osnovu toga naše projekcije budućnosti, ali nam isto tako pokazuje da ti trendovi često generišu isti onaj fokus koji ih potkopava.

Uspon velikih drevnih imperija Rima i kineske dinastije Han, na primer, pokrenuo je migracije, ratove, glad i kugu koji su ubrzali propast tih istih imperija. Hiljadu godina kasnije, usponi srednjevekovne kineske države i država na zapadu odigrali su značajnu ulogu u pokretanju migracija Mongola i pojavi crne smrti (bubonska kuga) koja je desetkovala iste te države u 13. i 14. veku.

Taj isti obrazac možemo pratiti unazad sve do 2200.g.p.n.e, kada je ekspanzija starog kraljevstva Egipta i akadskog kraljevstva (današnji Irak) pokrenula još jedan talas migracija, propasti država, gladi i kuge i otvorila vrata sveopštem kolapsu i mračnom dobu. U svakom od ovih slučajeva, nagli preokret je sledila promena klime, što je samo dodatno zakomplikovalo reakcije na krizu.

Uzburkani društveni razvoj u 21. veku pokazuje alarmantno sličan obrazac. Ne prođe ni jedna godina a da Svetska zdravstvena organizacija ne izda upozorenje o novoj pandemiji – grip, AIDS, SARS, korona – bolesti koji se šire kao požari i prete da ubiju milione ljudi.“

U međuvremenu, klima se menja brže nego ikada za proteklih 12.000 godina. Najgori efekti tih promena se vide duž širokih prostransava centralne Afrike i Azije. „Sternov izveštaj“ – izveštaj britanskih stručnjaka, predviđa da će do 2050. godine u ovim regionima postojati 200 miliona klimatskih migranata, ljudi koji će bežati od gladi, bolesti, prirodnih katastrofa, raspada država i tamo gde prolaze širiti još više glad, bolest i propast država. Kao da sve to nije dovoljno, taj vrh nestabilnosti je istovremeno centar nuklearne proliferacije

Izrael je od 1970. stvorio veliki nuklearni arsenal; Indija i Pakistan su testrali oružje 1998. Izraelski obaveštajci očekuju da će Iran imati nuklearnu bombu. To bi moglo navesti i druge muslimanske države (najverovatnije Egipat, Libiju, Siriju, Saudijsku Arabiju, Tursku i Ujedinjene Arapske Emirate) da krenu istim putem, naravno, ukoliko Izraelci dozvole da stvari odu toliko daleko.

Ni jedna američka administracija neće ostati neutralna u slučaju nuklearne konfrontacije svojih najbližih prijatelja i najljućih neprijatelja, niti će to uraditi Kina i Rusija koja još uvek poseduje najveću nuklearnu silu na svetu.

Možda će mudri državnici (ako ih ima) uspeti da nas povuku na sigurno sa ivice propasti kojoj se svako malo približavamo. Možda možemo izbeći nuklearnu verziju 1914. koja bi usledila za jedno 50 godina. Ali da li je realno misliti da nuklearnu bombu možemo zauvek sačuvati van domašaja terorista i problematičnih zemalja? Ili ubediti baš svakog lidera da je nuklearni rat, u najmanju ruku, veoma loša opcija?

„Veoma je teško baviti se takvim mogućnostima na duge staze, ali nas one prisiljavaju da se suočimo sa važnom činjenicom. Kada politički moćnici govore o tome kakva će nam biti budućnost, zamišljaju je u mnogome nalik sadašnjici ali sjajnijoj i bržoj, sa mnogo bogatijom Kinom u izgledu. Nisu u pravu…

Dvadeset prvi vek će postati trka između neke vrste singulariteta i armagedona. To znači da će sledećih nekoliko decenija biti najznačajnije u ljudskoj istoriji. Ukoliko singularitet pobedi u toj trci, snaći će nas tako ekstremne tehnološke promene da će se biologija transformisati. Ako pobedi armagedon, suočavamo se sa uništenjem civilizacije koju smo tako mukotrpno gradili tokom prethodnih 15.000 godina“, kategoričan je dr Jan Moris.

„U bilo kojem od ova dva slučaja, promena društvenog razvoja će promeniti sve. Do trenutka kada Istok ovlada Zapadom, ni Istok ni Zapad više neće biti važni. Pravo pitanje našeg doba nije koliko će dugo potrajati dominacija Zapada, već hoće li čovečanstvo zakoračiti u jednu potpuno novu vrstu postojanja pre nego što se katastrofa zauvek sruči na nas.“

A počelo je…

E.Rašić