Profesor Bruno Frej sa ciriškog univerziteta, tvrdi da je stopa smrtnosti među Englezima koji su nastradali tokom brodoloma Titanika bila mnogo veća u odnosu na putnike drugih nacionalnosti. Zbog čega je umrlo više Engleza?

Zbog toga, kaže profesor Frej, što oni ni u trenucima ogromne panike nisu odustajali od svojih lepih manira, pa su uljudno čekali u pozadini svoj red da se ukrcaju u čamce za spasavanje, umesto da se laktaju i probiju u prve redove kao drugi putnici a posebno Amerikanci. To je za Freja dokaz da su Britanci toga vremena posedovali izuzetnu hrabrost i altruizam i da su njihovom žrtvom spašeni životi 706 putnika potonulog broda, u kome je smrt našlo ukupno 1.517 ljudi.

„Amerikanci toga vremena su bili veoma nekulturni, dok su Englezi još uvek bili džentlmeni. Britanci su bili daleko svesniji društvenih normi i sasvim je izvesno da su stajali sa strane i strpljivo čekali svoj red da se ukrcaju u spasilačke čamce. Naravno, za razliku od Amerikanaca koji su se gurali u prve redove“, kaže Frej.

Obrazovni nivo – presudan

Ogromni brod se sudario sa ledenim bregom 14. aprila 1912. godine, tokom svog prvog putovanja za Njujork. Pretpostavlja se da su na brodu bila 2.223 putnika, ali njihov tačan broj nikada neće biti poznat zahvaljujući činjenici da je treća klasa bila prebukirana i da nisu baš svi putnici imali karte.

Frej objašnjava i da je obrazovni nivo pojedinaca odigrao glavnu ulogu u načinu na koji su se Amerikanci i Britanci suočili sa katastrofom. Većina američkih građana koji su živeli duboko na kopnu i dalje od morske obale, nisu imali pojma o pravilu da se prilikom potapanja spašavaju najpre žene i deca. Zato su jurnuli napred probijajući se u prve redove po svaku cenu, ne obazirući se ni na molbe posade ni na upozorenja ostalih putnika. Sa druge strane Britanci su, kao ostrvljani, itakako poznavali pomorska pravila i smatrali su da panika i bezglava jurnjava samo otežavaju protokol spašavanja i nepotrebno ometaju rad posade.

Biti Englez – nije prednost

„Očekivali smo da su engleski putnici bili sposobniji da prežive jer je brod bio britanski, kompanija koja ga je posedovala je bila britanska i posada je bila britanska. Mislili smo da će, ukoliko putnici imaju bliži odnos sa posadom, to biti veoma važan momenat za ukrcavanje u čamce za spasavanje. Ali se ispostavilo da su Englezi imali 11 procenata manje šanse za spasavanje, u odnosu na pripadnike drugih nacija“, dodaje Frej.

„Stvarno smo čvrsto verovali da ćemo ovim istraživanjem dokazati kako, u trenucima presudnim za život i smrt, kulturne norme i razlike nestaju a opstanak najsposobnijih izbija u prvi plan. Rezultati su, međutim, pokazali da čvrsto pridržavanje društvenih normi i altruizam imaju presudnu ulogu“, zaključuje Dejvid Sevidž, Frejov kolega sa tehnološkog univerziteta u Kvinslendu, Australija.