Kada je posle dugogodišnje potrage, jedan Amerikanac pronašao svoju majku – doživeo je veliko iznenađenje…

Ričard Lorenc (33) iz Kanzasa, SAD, odlučio je posle serije zdravstvenih problema, da pošto-poto pronađe svoju biološku majku. To mu je i uspelo posle samo šest nedelja potrage, ali mama je bila sve samo ne ono što je očekivao. Tačnije, Ričardova mama je Vivijan Viler, šezdesetdvogodišnji bradati hermafrodit koji nastupa u cirkusu!

Raspitujući se kod usvojitelja, Ričard je saznao da i njegova biološka majka Vivijan i njegova baka po majci pate od hipertrihoze – sindroma vukodlaka, što znači da im po licu raste dlaka. Zahvaljujući tim podacima, na Internetu je otkrio da žena po imenu Vivijan Viler nastupa u cirkusu. A ugledavši njene fotografije, bio je sasvim siguran da je reč o njegovoj majci.

„Znao sam da je to ona, jer neobično ličim na nju“, objasnio je kasnije uzbuđeni Ričard.

Pošto nije znao kako da stupi u kontakt sa majkom, Ričard je počeo da dosađuje svima redom koji su na bilo koji način povezani za cirkuskim poslovima.

Njegova glavna meta je bio Džordž „Džin“ Mekartur, čovek džinovskog rasta visok 2 metra i 22 centimetra, najviši gutač mačeva na svetu.

Samo nekoliko nedelja kasnije, Vivijan i Džordž su nastupili zajedno, pa joj je Džordž ispričao da Ričard želi da je upozna. Kao iskreni Adventista sedmog dana, Vivijen je bila oduševljena i ubeđena da je doživela čudo Božije.

„Sveti Duh mi je rekao da učestvujem u toj predstavi“, ispričala je. „Rekao mi je da Džordž želi nešto da mi kaže i da je to veoma važno. Tako sam otišla i saznala da moj sin želi da me upozna. Rekla sam Džordžu da bih jako volela da vidim sina ako je živ i da saznam imam li unučiće. A samo nekoliko dana kasnije me je pozvala Ričardova supruga Džesika.“

Vivijen, koja je sada vezana za invalidska kolica, provela je tri dana sa Ričardovom porodicom u Bejkersfildu u Kaliforniji. Zatim su se oboje pojavili u TV emisiji gde su javno dali uzorke svoje DNK kako bi se i laboratorijski potvrdilo srodstvo.

„Želela sam da podelim svoju priču sa ljudima i da definitivno saznam da li je Ričard zaista moj sin“, rekla je Vivijen. „Čak i ako nije, ja sam ga veoma zavolela.“

Vivijen Viler je ispričala detalje svog neobičnog života. Pošto je rođena i sa muškim i sa ženskim reproduktivnim organima, njena majka je zahtevala da lekari odstrane muške delove pošto je želela devojčicu. Otac se, međutim, duboko stideo svoje dlakave kćeri kojoj su još u detinjstvu na licu izrasli brada i brkovi. Zato ju je oterao da radi u cirkusu, prisilivši je da sav zarađeni novac šalje njemu.

Kada bi se upustila u vezu sa nekim muškarcem, obično je brijala lice kako ne bi svog partnera dovela u neprijatnu situaciju. Ričardov otac je bio operator na ringišpilu koga je upoznala u Nebraski i koji joj je oduzeo bebu čim se rodila. Vivijen je očajnički želela da joj se dete vrati. Zbog ogromnog stresa, doživela je nervni slom na pozornici. A kada je njena majka umrla 1990. godine, Vivijen je potpuno prestala da brije brkove i bradu koja je sada dugačka 30 cm.

„Bradu sam brijala zbog majke. Pustila sam je da ponovo naraste, jer sam shvatila da bez nje to nisam ja. Samo sam se pretvarala da sam neka druga, potpuno nepoznata osoba.“

Dok je sukob između njegovih roditelja tinjao, Ričard je poslat u sirotište. Na kraju je starateljstvo nad detetom dodeljeno ne majci Vivijen, već ocu Ričardu Čejmbersu senioru, koji je sina odveo u Kanzas. Kada su nastavnici u školi primetili masnice i druge tragove nasilja na Ričardovom telu, dečak je oduzet ocu i poslat u hraniteljsku porodicu. Porodica ga je i usvojila kada je imao sedam godina, pa je tako Ričard Čejmbers junior postao Ričard Kevin Rajan, a na venčanju je svom imenu dodao i suprugino prezime Lorenc.

„Mnogo sam srećan“, izjavio je Ričard. „Za moje ime je vezana jedna neverovatna životna priča. Nešto što ni u najluđoj mašti ne bih mogao da zamislim. Ali pažnja javnosti koju je priča skrenula na Vivijen je nešto drugo. Za nju je to ostvarenje životnog sna. Šta god se bude dogodilo, biću uz nju. To je divna avantura, potpuno neočekivana priča i želim da budem deo nje. A posebno želim da vreme provodim u Vivijeninom društvu.“