Istorijski podaci ukazuju da su sve do 11. veka na platou u Gizi stajale dve sfinge! Tu činjenicu zvanična egiptologija uporno zataškava...
Vojvoda od Linjea je godine 1858. izazvao Fransoa Augusta Marijeta da dokaže tvrdnju Plinija starijeg da je sfinga sagrađena i da nije monolitna.
Marijet je iskopao rov blizu piramide farona Keopsa (četvrta dinastija, 2589-2566.g.p.n.e.), a dugi u Izidinom svetilištu koje potiče iz 1. veka pre nove ere, gde je otkrio takozvanu Popisnu Stelu. Na njoj je pisalo da je „tokom vladavine Keopsa, faraon naredio da se izgradi spomenik dužine sfinge“. Logični zaključak je da je sfinga već postojala i da danas opšteprihvaćena teorija po kojoj je sfinga sagrađena u vreme faraona Kefrena (četvrta dinastija, 2520-2494.g.p.n.e.), jednostavno nije tačna.
Otuda nije ni čudo što većina egiptologa pokušava na svaki način da skrene pažnju sa Popisne Stele i zabašuri ono što na njoj piše. Neki su spremni da priznaju da ta stela, koja predstavlja popis inventara Izidinog hrama, stoga potiče tek iz perioda 26. dinastije. Možda, ali Marijet koji ju je pronašao, proveo je više od deset godina istražujući plato u Gizi i umro ubeđen da je stelu postavio faraon Kefren lično.
Kapetan đovani Batista Kaviljia je 1816. iskopao sfingu i okolne hramove iz peska, a njenu gradnju pripisao Kefrenu rukovodeći se samo blizinom njegove piramide. Međutin, ne postoji ni jedan jedini natpis koji bi doveo u vezu sfingu i Kefrenovu piramidu, a pri tom sfinga nije čak ni poravnata sa ovom piramidom kako egiptolozi tvrde!
Postoji i tekst faraona Tutmozisa II (1448-1420.g.p.n.e.) u kome se pominje sfinga kao „starija od piramida“. Zatim postoji famozna Stela Snova Tutmozisa IV (18. dinastija, 1420-1411.g.p.n.e.). Neki su egiptolozi (prebrzo) poverovali da vide ime faraona Kefrena u određenom delu zapisa - koji danas više ne postoji - na steli u molitvi božanstvu, iako njegovog imena tamo uopšte nema, već je u pitanju samo naznaka jednog jedinog sloga na osnovu koga je teško zaključiti da li je u pitanju Kefrenovo ime. Međutim, egiptolozi su u prevodu dopisali i drugi slog koji uopšte ne postoji na steli!
Tutmozis IV je bio samo princ i u to vreme nije bio prestolonaslednik. Posle jednog lova, Tutmozis je odlučio da se odmori u senci glave sfinge, što je bio jedini deo spomenika koji se mogao videti iznad tla (telo je prekrivao debeli sloj peska). Zaspao je i usnio san u kome je sfinga od njega zatražila da je iskopa iz peska, a u zamenu mu je nudila moć i sreću. I zaista, Tutmozis je odlučio da posluša san, otkopao je sfingu i veoma brzo postao moćan i bogat faraon.
To je zapisano na Steli Snova Tutmozisa IV, ali ono što je posebno zanimljivo je prikaz sfinge. Na steli su prikazane dve sfinge, a svaka sedi na arhitektonskoj konstrukciji - malom hramu sa ulaznom kapijom. Uobičajena interpretacija egiptologa glasi da su ti hramovi ništa drugo do prikaz onoga što se nalazi ispred i južno od sfinge. Međutim, takav zaključak teško da može bilo koga zadovoljiti, jer je dobro poznato da su pravila perspektive u starom Egiptu bila veoma strogo poštovana, pa ni jedan zvanični umetnik ne bi sebi dozvolio takvu slobodu odstupanja od realnosti.
Što je još važnije, na Popisnoj Steli se pominje da je grom udario u vrh druge sfinge ali i u drvo sikamore, sveto drvo starog Egipta, koje je izgorelo do korena. Udar groma je označio početak kraja druge sfinge.
Prema arheologu Majklu Pou koji se poziva na papirus iz perioda srednjeg kraljevstva, druga sfinga je bila okrenuta licem u lice današnjoj sfingi. Bila je podignuta na suprotnoj obali Nila, a uništena je u razornoj poplavi ove reke oko 1000. godine nove ere. Lokalno stanovništvo je delove porušene sfinge iskoristilo za ponovnu izgradnju svojih domova. I drugi tekstovi potvrđju istinitost tvrdnje Majkla Poa.
čuveni arapski geograf Al-I-Drisi (1099-1166.g.n.e.) u svojim enciklopedijama Kitab al Mamalk, Al-Mamsalik, i Kitab al Jujori, pominje dve sfinge u Gizi, impozantne spomenike koje opisuje do detalja: jedna je u veoma lošem stanju jer je stalno zapljuskuju vode Nila i nedostaje joj nekoliko kamenih blokova.
I istoričar Musabihi piše o „sfingi manjoj od druge“ (verovatno zbog toga što je druga sfinga bila znatno ruiniranija) na drugoj obali Nila, sagrađenoj od cigli i kamena (Anali Rubija II)
Sve ukupno, dokazi nesumnjivo ukazuju da su postojale dve sfinge; ona koja postoji dan danas i druga sfinga, podignuta na suprotnoj obali Nila od cigala i kamena. Ta druga sfinga je uništena u relativno skorašnjem istorijskom periodu, u 11. veku naše ere. Delovi sfinge su korišćeni kao građevinski materijal i razneti po okolni.
A što se tiče mesta na kome se nalazila, postoje tri moguće lokacije te druge sfinge. Istraživanje otežava činjenica da je ova obala Nila danas prekrivena mnogim modernim građevinama. Zna se jedino da je sfinga bila sagrađena na drugoj obali Nila, reke čije je korito u to vreme bilo mnogo šire nego danas, posebno u vreme poplava.
Pitanje koje se samo postavlja glasi: zbog čega egiptolozi ne govore i ne pišu o drugoj sfingi? Šta se to prikriva? Zbog čega egiptolozi ne pominju sve istorijske činjenice, pre svega da je druga sfinga rastavljena na delove i korišćena kao građevinski materijal. Ponegde se još i pomene da su stanovnici Kaira oljuštili spoljašnju oblogu Keopsove piramide i iskoristili je za gradnju kuća.
Možda je razlog zataškavanja nekih podataka kompleksniji nego što mislimo. Možda sfinge kriju ulaz u misteriozno podzemlje platoa u Gizi?! Pomenimo samo da su najveći arapski hroničari i istoričari u 10. veku nove ere zabeležili da postoji kapija kroz koju se ulazi u podzemne galerije ispod sfinge. Zataškavanje se nastavlja...