Ukoliko je legenda o lavirintu, duboko ispod peska na lokalitetu Havara, 90 kilometara južno od Kaira, istinita, grandioznost ovog otkrića, smatraju mnogi, nadmašila bi i samu Keopsovu piramidu! Jer, reč je o neverovatnom podzemnom kompleksu, koji počinje 4-5 metara ispod peska i čini ga, najmanje 3000 odaja – tunela, tajnih prolaza, pogrebnih prostorija i dvorana, što je sve zajedno grčki istoričar Herodot, kada je posetio Egipat, nazvao „lavirintom“.

Herodot je pisao da je građevina na dva nivoa, iznad i ispod zemlje, i da su mu pokazali samo gornji:

„Odveden sam kroz sobe na gornji sprat, tako da je ono što mogu da kažem o njima na osnovu svog ličnog viđenja, dok o podzemnim mogu da govorim samo na osnovu izveštaja, jer su Egipćani na vlasti odbili da mi dozvole da ih vidim; one sadrže grobnice kraljeva koji su gradili lavirint i takođe grobove svetih krokodila.

Gornje odaje, koje sam video, teško je verovati da su ih načinili ljudi; zapanjujući i komplikovani prolazi iz sobe u sobu iz dvorišta u dvorište-odaje u odaju, bili su za mene beskrajno čudo dok smo prelazili iz dvorišta u sobe, iz soba u galerije, iz galerija u još više soba i zatim u još dvorišta. Tavanica svake odaje, dvorišta i galerije je, kao i zidovi, su od kamena.

Zidovi su pokriveni figurama i svako dvorište je izvrsno sagrađeno od belog mermera i okruženo kolonadama. Uzmite sve zidove i građevinske strukture Helena, u njih nije uloženo toliko mnogo rada i novca kao u taj lavirint“, zabeležio je Herodot, a o lavirintu su pisali i grčki istoričar Strabo, s početka naše ere, Pomponijus Mela, prvi geograf starog Rima iz 1. veka, i jezuita u naučnik Atanasius Kiršer, s početka 17. veka.

Nemački arheolog Karl Lepsius je 1843. obavio prva iskopavanja, a njima se najviše bavio, kroz nekoliko decenija, britanski egiptolog, sir Flinders Petri, koji je 1889. otkrio veštački plato od kamena, veličine 304 sa 244 metra, za koji je pretpostavio da je temelj građevine. Jer, već tada, od „lavirinta“ iznad tla ostalo je veoma malo, uglavnom ostaci nekih granitnih stubova i dekoracije, s obzirom da je od vremena Ptolomeja II (283-246 p.n.e) lokalitet poslužio da se izgradi obližnji grad Šedit, u čast njegove supruge Arsione, a zatim još nekoliko stotina godina kao kamenolom od čije eksploatacije je živelo mnogo generacija naselja u okolini!

Zataškana otkrića

Na taj plato, pored ruinirane piramide Amenemhata III, nazvane „Crna“, stigla je 2008. godine ekspedicija Mataha (na arapskom: „Lavirint“), koju je inicirao i finansirao mladi umetnik Luis De Kordije, a činili je pored ostalih arheolozi, istoričari i geofizičari sa Univerziteta Gent u Belgiji. Istraživanja, koja su uključivala i dubinsko skeniranje terena pomoću radara, obavljena su uz dozvolu Vrhovnog saveta za starine Egipta i u saradnji sa egipatskim vlastima, kao i Nacionalnim istraživačkim institutom za astronomiju i geofiziku Egipta.

Ipak, kada su istraživači nagovestili da se do 20 pa i 40 metara ispod zemlje nalazi na hiljade odaja, sa granitnim stubovima, i da egipatski lavirint nije samo vekovni mit, radovi su na zahtev vlasti prekinuti i ekspedicija maltene proterana iz Egipta.

Naučnici i stručnjaci za geofizička merenja iz Mataha ekspedicije su o svom otkriću sačinili studiju, i nalaze u toku jeseni objavili u naučnom žurnalu za astronomiju i geofiziku „NRIAG“ i predstavili ih na javnim časovima na Univerzitetu.

Ali, već naredne godine, generalni sekretar Visokog saveta za antikvitete Egipta insistirao je da se dalje objavljivanje obustavi, navodeći kao razlog „nacionalnu bezbednost Egipta“, uz napomenu da bi nepoštovanje njihovog zahteva moglo da dovede do ozbiljnog međunarodnog incidenta i preteći sankcijama! On je obećao da će se dr Zahi Havas sa detaljima obratiti javnosti, ali to nikada nije učinio!

O Mataha ekspediciji više od decenije se ćutalo, sve dok se nedavno nije oglasio jedan od njenih učesnika, Ben Van Kerkvik (Ben Van Kerkwyk), koji je početkom godine na svom jutjub kanalu „Neistraženo Iks“ (UnchartedX) izneo brojne detalje istraživanja kao i tvrdnju da su rezultati do kojih se tom prilikom došlo „zataškani“ i da se oni praktično kriju već dvanaest godina!

„Mada je ekspedicija izvedena uz punu saradnju i dozvolu Vrhovnog saveta za starine, naučna studija koja je potom načinjena nikada nije objavljena. U 2008. došlo se do veličanstvenog otkrića, koje po značaju nadmašuje egipatske piramide.

To je ogromna oblast sa hiljadama podzemnih hodnika, hramova, komora, odaja i dvorana, o čijem postojanju su svedočili antički istoričari iz prve ruke, da bi konačno bila izgubljena u pesku pustinje i njeno prisustvo ostalo nepoznato čitava dva milenijuma. Ta građevina je istinsko „osmo čudo sveta!“, kaže Van Kerkvik.

Zavera egipatskih vlasti?

On je objasnio da su istraživanja pokazala da monolitna kamena ploča, koju je na četiri metra dubine u 19. veku otkrio Flinders Petri nije bila, kako je poznati egiptolog pretpostavio, samo temelj kamenog kompleksa na zemlji, nego i tavanica ili krov njegovog drugog dela, koji se nalazi ispod zemlje. Petri to nije mogao da zna, ali su podzemlje otkrile najsavremenije tehnike skeniranja terena, pa i one uz pomoć satelitskih snimaka.

Koliko god se istraživanje savremenim sredstvima čini lakšim, pokazalo se da je postojanje lavirinta iz nekih drugih razloga teško, ili bar za sada, nemoguće dokazati. Ben Van Kerkvik je, međutim, upozorio i na sve gore stanje u kojem se lokalitet nalazi, dok egipatske vlasti o njemu ne vode računa i u isto vreme odbijaju da izdaju dozvolu za nova iskopavanja.

„Ulaz u piramidu sada je potopljen šest metara dubokom vodom kanala „Bar Jusuf“, što otežava pristup arheološkom nalazištu, pa i podzemnim odajama, i neverovatan istorijski potencijal tog mesta biva polako i nepovratno uništavan, koliko zbog neodržavanja a još više zbog stalnog porasta nivoa podzemne vode. Naročito je opasna slana voda koja izbija sa 45 metara dubine, nagriza građevine i potapa hodnike, čak i u piramidi, gde je Flinders Petri nekada mogao da prođe, danas to više nije moguće“, objašnjava Van Kerkvik.

Arheolozi su prilikom radarskog snimanja utvrdili anomalije ispod peska, koje čine šupljine, graniti objekti i stubovi ispod zemlje. Pokazali su se i vertikalni zidovi neverovatne debljine od nekoliko metara, povezani u obliku mnoštva zatvorenih odaja. Snimci ukazuju na rešetkastu strukturu podzemnih građevina, a postojanje lavirinta južno od piramide detektovali su s obe strane kanala!

„Ovo je retka prilika da se razreši jedna od najvećih istorijskih misterija koje su ikada postojale – mogućnost za istorijsko istraživanje i saznavanje kakvo u čitavom veku nismo videli. Jer, velike enigme, kao što su egipatske piramide, čini se da nekako odolevaju „zubu vremena“, nepromenjene, dok ono teče oko njih, dok ovde to nije slučaj. Povremeno, naša civilizacija dolazi do pojedinih otkrića korak po korak, a ovo je predstavljalo jedan ogromni skok napred“, rekao je Ben Van Kerkvik.

Miodrag Radojčin