U tekstu iz 1935. godine “Kontrolisani zemljotresi” – naznačenom kao “umetnost telegeodinamike”, Tesla je tvrdio da je u stanju da izazove “ritmičke vibracije koje prolaze kroz Zemlju gotovo bez gubitka energije” i da može “preneti ove mehaničke efekte na najveće zemaljske udaljenosti i stvoriti sve vrste jedinstvenih efekata.”

Malo je poznato šta se sve događalo od 1935. do danas na ovom polju, ali su indikativne reči senatora Klejborna Pela, koji je predsedavajući na saslušanju senatskog podkomiteta rekao: “Potreban nam je sporazum sada, pre nego što vojni lideri sveta počnu da upravljaju olujama, manipulišu klimom i izazivaju zemljotrese protiv svojih neprijatelja.” Senator Pel ne bi izgovorio ove reči o veštački indukovanim zemljotresima 1975. godine da nije sa sigurnošću znao kako takva tehnologija i postoji.

Skupština UN je 10. decembra 1976. odobrila “Konvenciju o zabrani vojne ili bilo koje druge upotrebe tehnika modifikacije životne sredine u neprijateljske svrhe”. Da nije već postojala tehnologija za modifikaciju životne sredine, ukljiučujući i sposobnost za stvaranje veštačkih zemljotresa, ne bi se o tome ni raspravljalo na nivou Ujedinjenih Nacija.

Raspad Zemlje?

„New York Times“ opisuje 5. juna 1977. veliki zemljotres koji je uništio Tangshan u Kini 28. jula 1976. i usmrtio preko 650.000 ljudi: “Upravo pre prvog tremora u 3:42 ujutro, nebo se osvetlilo kao da je u pitanju dnevna svetlost. Raznobojne svetlosti, uglavnom bele i crvene boje, mogle su se videti gotovo 200 milja unaokolo. Lišće na drvaću je spaljeno i ugljenisano, a vegetacija oprljena s jedne strane, kao da ju je pogodila nekakva vatrena kugla.”

Neki istraživači veruju da su ovi električni efekti povezani sa elektromagnetskom plazmom i loptastim munjama i čudnim mnoštvom bljeskova, rezultat tehnologije koja podseća na Teslinu i/ili predajnike slične HAARP-u. Da li je ovaj fantastični blesak raznobojne svetlosti ono o čemu je Tesla govorio 1935. pominjući “sve vrste jedinstvenih efekata”? Da li je ovaj zemljotres bio samo testiranje sistema, u kome je neobavešteno stanovništvo Kine odigralo ulogu eksperimentalnih zamorčića? Činjenica je da ovakvi prateći efekti isključuju svaku pomisao da je reč o prirodnoj pojavi.

U januaru 1978. dr Andrija Puharić objavljuje detalje svojih istraživanja pod naslovom: “Globalni magnetski rat – Laički pogled na određene veštački indukovane neobične efekte na planeti Zemlji tokom 1976. i 1977. godine”. Puharić tvrdi: “Među brojnim velikim zemljotresima tokom 1976. jedan zaslužuje posebnu pažnju – zemljotres koji je pogodio Tangshan u Kini 28. jula 1976. godine.”

U januarskom izdanju magazima „Specula“, objavljen je članak koji opisuje neobičan fenomen koji se može stvoriti na Zemlji pomoću onoga što se naziva “Teslinim efektom”. Prema ovom tekstu, elektromagnetni signali određenih frekvencija mogu se prenositi kroz zemlju da bi se formirali stojeći talasi u samoj planeti. U određenim slučajevima, koherentnost sa ovim stojećim talasima može se indukovati, pri čemu se ogroman, uzburkani talas elektromagnetskog mlaza same Zemlje hrani unutar same planete i uvećava veštački izazvani stojeći talas. Drugim rečima, mnogo više energije je trenutno prisutno u stojećem talasu od količine koja je pohranjena i izvučena sa površine Zemlje. Pomoću tehnike interferometrije, divovski stojeći talasi mogu se kombinovati da bi se stvorio fokusirani zrak izuzetno velike energije. Na ovaj način mogu se izazvati veštački zemljotresi na daljinu koji pogađaju tačno određene ciljeve. To je upravo jedna od primena koje su izuzetno brinule Teslu, jer je reč o pojavi koja lako može izmaći kontroli u trenutku kada jednom započne vibriranje unutar Zemlje. Zapravo, takve vibracije mogu uticati da se čitava planeta raspadne u paramparčad. Da li je primena ove tehnike bila uzrok zemljotresa iz 1976. u Kini?

Kada su Sovjeti izazvali detonaciju svoje prve atomske bombe u Semipalatinsku u Kazahstanu, primetili su da eksplozija smesta pokreće zemljotres nepredvidive jačine, trajanja i udaljenosti od mesta eksplozije. Vremenom su shvatili da potrese ne izaziva podsticanje latentne nestabilnosti strukture stena – potrese je izazivala neka misteriozna sila. Kada su eliminisali energiju eksplozije iz potonjeg kretanja zemlje, pojavila se pozitivna jednačina. Potrese nisu izazvale fizičke sile nuklearne eksplozije, već dosledni rezonantni talasi neobične dužine i trajanja. Nuklearne bombe su se jednostavno ponašale kao generatori talasa. Kao kada bi se upotrebio dinamit da se izazovu talasi u običnom bazenu.

Kratkovidi Gorbačov

Poznati fizičar, dr Piter Beter, tvrdio je da su do 1977. Rusi postavili superbombe na principu fisija-fuzija-fisija u određene podvodne rovove oko Filipina. Dr Beter veruje da Filipini predstavljaju ključnu oblast za gigantski pacifički tektonski plato. Rusija je već postavila i čitav arsenal specifičnog podvodnog oružja u drugim oblastima Pacifičkog okeana izazivajući jake zemljotrese, tvrdi dr Beter.

On veruje da je osnovna namera bila i jeste da se smanji tenzija širom pacifičkog platoa, osim Filipina gde bi napon i pritisak bili podignuti do nezamislivog nivoa. Tada bi, u određenom trenutku, bile aktivirane bombe oko Filipina. Prema očekivanju, ovo bi izazvalo nezamislive zemljotrese i plimne talase i zauvek zbrisalo američku zapadnu obalu. Vulknske erupcije na Filipinima indikacija su da se u ovoj oblasti podiže nivo napona. Vulkani i zemljotresi inače su tesno povezani jer ponekad reakcija vulkana pokreće zemljotres i obratno. Zemljotres može otvoriti ventile duboko u unutrašnjosti zemlje, kojima će lava izbiti na površinu.

Ruski izvori demantuju ovu tezu i tvrde da ih Amerikanci optužuju samo kako bi imali pokriće za sopstvene intervencije.

„Washington Post“ 30. januara 1981. beleži da je 1979. godine registrovano 56 velikih zemljotresa širom sveta, i da je do 1980. ta cifra skočila na 71. Koincidentno, ali 1980. godine je zabeležena i povećana transmisija ekstremno niskih elektromagnestkih frekvencija i u SSSR-u i u SAD.

Potpukovnik Tomas Birden, nuklearni inženjer i vodeći proučavalac Teslinog rada u SAD, održao je 1981. veoma zanimljivo predavanje. U jednom delu tog predavanja govorio je i o stojećim talasima koje može proizvesti Teslin pojačivač-odašiljač. U suštini, on je objasnio suštinu delovanja HAARP-a. “Ono što se zapravo radi je menjanje frekvencije”, rekao je potpukovnik Birden. “Ako jednosmerno promenite frekvencu defaziranjem, podižete energiju uvis u atmosferu iza tačke sa druge strane Zemlje. Ako započnete jonizovanje vazduha, možete promeniti obrasce vremena, vazdušna strujanja itd. Ako je podižete postepeno, zaista postepeno, itekako ćete uticati na vremenske prilike. To je vrhunska meteorološka mašina. Ako je povećate iznenada i ođednom, dobićete bleskove svetlosti i vatrene lopte (plazma) koje će se oboriti na površinu Zemlje. Možete izazavati ogromne meteorološke promene iznad čitavih regiona, igrajući se povlačenja poluge napred i nazad.”

Posle velikog zemljotresa u Jermeniji 1988. godine, japanski seizmolozi su nagovestili postojanje elektromagnetske tehnologije za veštački indukovane zemljotrese, koju poseduju Rusi. U januaru 1990. japanska delegacija koju je predvodio tadašnji ministar spoljnih poslova Šinatro Abe došla je u Moskvu na razgovor sa tadašnjim predsednikom SSSR-a Mihailom Gorbačovim i članom Politbiroa Aleksandrom Jakovljevim. Namera je bila uspostavljanje “bilateralne kooperacije”. Na seledećem sastanku, godinu dana kasnije, Gorbačov je preko Jakovljeva za 900 miliona dolara ponudio Japancima da kupe tehnologiju sovjetskog supertajnog interkontinentalnog elektromagnetskog oružja, sposobnog da izazove zemljotrese. Ovo oružje su Sovjeti aktivno koristili od početka 60-tih godina.

Japanski list „Jomiuri Shimbun“ je 4. maja 1991. objavio tekst pod naslovom “Oružje za izazivanje zemljotresa u poslednjoj fazi razvoja”, tvrdeći da Rusi poseduju tehnologiju pomoću koje se mogu veštački izazvati zemljotresi na tačno određenim delovima neprijateljske teritorije uz korišćenje pokreta Zemljine kore, i da je takvo oružje ponuđeno Japanu. Žirinovski je 1993. javno pretio neprijateljima svoje zemlje eliptonskom bombom, novim ruskim oružjem koje može uništiti čitave gradove u interkontinentalnom dometu, a protiv koga ne postoji ni jedan poznati odbrambeni sistem.

Gorbačov je takođe ponudio Japancima i svojevrsnu međudržavnu saradnju – zajednički rad najvećih umova nuklearne fizike dve zemlje koji bi, kombinacijom japanskih mikročipova i ruske elektronike, stvorili drugu i treću generaciju elektromagnetskog super oružja. Od saradnje nije bilo ništa – Rusi su za šaku dolara prodali svoje znanje koje će, verovatno u najskorijoj budućnosti, biti upotrebljeno protiv njih. U ovoj transakciji Japan je poslužio samo kao agent Amerike u čijim se rukama najzad našlo dugo željeno oružje.

Vatrene lopte

Džinovsku narandžastio-crvenu vatrenu loptu sa tankim repom belo-plave svetlosti iznad oblasti Banjavaran u Australiji prvi je primetio jedan vozač kaminona u junu 1993. Letela je gotovo identičnom trajektorijom nisko iznad površine zemlje, istim pravcem kojim je proletela i prva vatrena lopta 28. maja 1993. Buka koju je lopta stvarala tokom svog leta podsećala je na grmljavinu dizel motora buldožera. Prilikom udara u zemlju, tlo je potresao zemljotres jačine 3,9 stepeni Rihterove skale, što su zabeležile čak 23 meteorološke stanice širom australijske Severne teritorije. Očevici su izjavili da je eksplozija lopte prilikom udara o tlo neodoljivo podsećala na nuklearnu eksloziju.

Veoma bučnu vatrenu loptu primetio je i jedan lovac, takođe u pravcu Leverton – Banjavaran 1988. godine. Bila je okrugla, narandžasto-crvene boje. Slične pojave su u oblasti Banjavaran zabeležene još pre 80-tih godina, a veoma često od početka 90-tih. U maju 1995, jedna je eksplodirala između Perta i Midlenda, a mesec dana kasnije u oblasti Viktorije. Ovi podaci ukazuju da ili je u pitanju dejstvo veoma neobičnog prirodnog fenomena, ili je pojava rezultat testiranja elektromagnetskog oružja iz baze na zemlji. Svaki put kada bi lopta proletela, dolazilo je do prekida svih radio sistema i komunikacija, a električna kola kompjutera i automobila bi jednostavno izgorela. Ovakve pojave su beležene u opsegu od 10-50 km od pravca kretanja vatrene lopte.

Krajem 1998. Mionicu je potresao razorni zemljotres. Uništene su brojne kuće, a potres se osetio gotovo u svim delovima Srbije. Slučajnost, prirodni fenomen, ili nešto drugo?

Zanimljivo je da su očevici neposredno pre zemljotresa primetili neobične narandžaste kugle na nebu.

U vreme najžešćih NATO vazdušnih napada na Prištinu u noći između 1. i 2. juna 1999, prema tvrdnjama očevidaca nebo je nad gradom u dva navrata potpuno osvetlelo 8 neobičnih, svetlećih, narandžastih lopti!!! Oko 23,30 pojavile su se 4 svetleće kugle, a tačno u ponoć još 4. Kugle narandžaste boje su za sobom ostavljale trag – belu liniju, kada su se spustile na određenu visinu stajale su u jednom mestu 3-4 minuta i osvetljavale šire područje Prištine. Lopte su se, spuštajući se na zemlju, u vazduhu potpuno raspršile. Prema podacima pokrajinskog centra za obaveštavanje, gotovo u isto vreme pojavile su se svetleće lopte širom Kosova!

Podaci govore da je posle II svetskog rata Kremlj postavio ultimatum svojim naučnicima da razviju novo oružje koje će moći da parira američkim naučnim dostignućima. Fizičari poput Andreja Saharova, N.A. Kozireva i Sergeja Koroljeva udružili su svoje napore i usmerili istraživanja u potpuno suprotnom pravcu od svojih kolega sa Zapada. Posegnuvši za Teslinim radovima razvili su takozvanu skalarnu energiju. Naime, Tesla je otkrio način da iskoristi pročišćeni oblik elektromagnetske energije razdvojivši električni naboj od mase. Sa Teslinom tehnologijom, mogli su da stvore stojeće talase u atmosferi ili zemljinoj unutrašnjosti i kombinuju osnovne skalarne talase sa konvencionalnim formama elektromagnestke energije i da stvore pulsno oružje razarajuće snage. Sergej Koroljev, osnivač sovjetskog svemirskog programa koji je stvorio Sputnjik i poslao Jurija Gagarina u orbitu, smesta je lansirao satelite sa nuklearnim reaktorima koji su ispaljivali snopove elektrona u jonosferu. Radio talasi su se odbijali o ovo moćno elektromagnetsko ogledalo i omogućavali komunikacije na zemlji.

Vojska iza svega

Tokom 70-tih godina, Amerikanci su bili toliko zaplašeni efektima koje je izazivao Korovljev program da je Pentagon pokrenuo sopstveni program pod nazivom “Klimatska dinamika”. Ali, beznadežno zaostajući bez Teslinog mehanizma poznatog kao skalarni potencijalni interferometar, američki Senat je na inicijativu senatora Klejborna Pela zabranio primenu tehnologije kontrole vremena u neprijateljske svrhe. Makar na trenutak su Leonid Brežnjev i Džimi Karter odložili svoje opasne igračke. Međutim, zabrana nije sprečavala primenu tehnologije kontrole vremena u “mirnodopske” svrhe. Modifikacija klimatskih uslova vraća se na velika vrata na samitu u Rio de Žaneiru 1991. godine. Usledile su prepirke i dokazivanja da se globalno zagrevanje i smanjenje ozonskog omotača može sprečiti održavanjem istog nivoa ili smanjenjem industrijskog zagađenja, ali se planeta ne može dovesti u normalno stanje ukoliko se ne upotrebi moćna elektromagnetska tehnologija i primeni u gornjim slojevima atmosfere.

Međutim, problem je bio u tome što elektromagnetska tehnologija ne može zakrpiti ozonsku rupu i smanjiti temperaturu. Tako su stručnjaci došli na “briljantnu” ideju – bombardovati pustinje zapadne Australije i zapadne delove SAD elektromagnmetskim talasima koji će izazvati pad pritiska i padavine. Tako bi u pustim predelima izrasle guste šume, koje bi ugljendioksid i ostale gasove preobratile u kiseonik. Centar čitave operacije bila je upravo oblast Banjavaran u zapadnoj Australiji.

O razvoju savremenog elektromagnetskog oružja ovog tipa i čitavoj istoriji nastanka sličnog arsenala zasnovanog na radovima Nikole Tesle detaljno je pisao Geri Vasilatos u knjzi “Tajne hladnoratovske tehnologije – Projekat HAARP i iznad toga”, objavljenoj u Australiji.

Tokom poslednjih godina, oblasti Leverton i Banjavaran su poprišta neobičnih elektromagnetskih fenomena čije su posledice prilično skupe – spaljeni električni generatori i stanice, eksplozije električnih kablova zbog preopterećenosti energijom, smetnje u mikrotalasnoj telefonskoj komunikaciji…

Zanimljivo je da pravac kretanja vatrenih lopti ukazuje na bivšu američku bazu na poluostrvu Eksmaut. Pravac Laverton – Banjavaran – Novi Južni Vels – Viktorija vodi tačno prema Eksmautu. U ovoj bazi je inače smešteno postrojenje ogromne “farme pečuraka”, zapravo vazdušni odbrambeni sistem koji je umanjena kopija projekta HAARP. Veruje se da je zapravo reč o prototipu eksperimentalnog oružja na bazi plazme. Takođe se pretpostavlja da baza služi kao komunikacioni centar sa podmornicama i da se poruke prenose na visokim i niskim elektromagnetnim frekvencijama. Očevici koji su uspeli da uđu u bazu Eksmaut kažu da se na središnjem delu poligona, na vrhu onižeg brda, uzdiže visoka građevina koja se u vojnom žargonu naziva “nulti toranj”. Okružuje ga 11 manjih tornjeva (svaki visine 330 m) međusobno povezanih žicama koje na nebu formiraju seriju od tri koncentrična prstena, prečnika 2,5 km. U podzemnim prostorijama unutar brda ispod nultog tornja očevici su videli gomilu uređaja, čiji opisi neodoljivo podsećaju na Teslin pojačivač-odašiljač. Iako je baza nedavno prešla iz američkih u ruke australijske vojne mornarice, u obližnjem gradiću su smešteni brojni američki “konsultanti”.

Elizabeta Rašić