Kada su moderni ljudi naselili Australiju, Amerika je morala tek da sačeka kraj ledenog doba da bi osetila prvu ljudsku stopu. Australijski Aboridžini se mogu pohvaliti jednom od najstarijih kontinuiranih kultura – ako ne i najstarijom – možda su još jedino Bušmani iz Kalaharija stariji.

Na nekim arheološkim lokalitetaima pronađeni su dokazi da su Aboridžini živeli tu poslednjih 46.000 godina. Pre nekoliko godina arheolozi su pronašli kamene alatke. Bile su skrivene u pećini na severozapadu Australije, u regionu Pilbara – jednom od najsurovijih predela kontinenta gde vode gotovo i da nema.

Među alatkama su kremeno sečivo veličine omanjeg mobilnog telefona i stotine manjih koja su korišćena kao kameni noževi. U podzemlju pećine na dubini od 1,95m, pronađene su i razne semenke, kora drveća i delovi različitog bilja. Ulaz u pećinu izgleda kao pukotina koju natkriljuje čvrsta stena. Nalazi se nedaleko od rudnika gvožđa i oko 900 km od Perta, glavnog grada zapadne Australije.

“Ova oblast za nas ima veliki značaj, ona je deo naše kulture, običaja i verovanja”, kaže Slim Parker, starešina aboridžinskog plemena Martiđa Banijama. I dodaje: “Ovo su naše biblioteke, baština celog čovečanstva.

Naše pesme i priče govore o toj zemlji kao izvorištu koje je pomoglo i očuvalo naše ljude tokom hiljada godina.”

“Među otkrivenim alatkama posebno je lep komad kremena od koga su kamenim dletima odbijane oštre krhotine za noževe. Našli smo ih na stotine. Ovako drevna nalazišta su veoma retka, a ovo je jedno od najstarijih u regionu Pilbare. Polako upotpunjujemo sliku o prvim Australijancima, o tome ko su bili ti ljudi i šta su i kako radili u tim davnim, pradavnim vremenima”, kaže arheolog Nil Drejper.

Hemijske analize organskih ostataka na kamenim noževima mogu razotkriti čime su se drevni Aboridžini hranili.

“Ovo je izuzetno značajan nalaz jer potvrđuje da su prvi ljudi stigli u bezvodnije delove Australije mnogo ranije nego što je to zvanična nauka smatrala. Time se u mnogome pomera vreme osvajanja zabačenog regiona Pilbara. Ljudi su naučili veoma brzo kako da prežive”, naglašava Jan Dejvidson, profesor arheologije na univerzitetu Nove Engleske u Armidejlu.

Arheolozi su istraživali to mesto na zahtev lokalnih Aboridžina, koji su želeli da se sačuva njihovo drevno nasleđe ugroženo eksploatacijom podzemnog bogatstva rudarske kompanije Rio Tinto.

“Rio Tinto je kopao u rudniku Houp Dons, ali su njihovi ljudi prekinuli radove kada je otkrivena pećina. Kompanija je obećala da će radove nastaviti tako, da se pećina potpuno sačuva”, najavio je novinarima portparol Rio Tinta, Dervejz Grin.

Ali, Rio Tinto nije održao obećanje. Pećine su 24. maja 2020. uništene eksplozivom, a time i neprocenjivo blago koje svedoči o usponu ljudske vrste. Gubitak za čovečanstvo je nenadoknadiv.

Direktor Rio Tinta u Australiji Kris Salzberi (Chris Salisbury) je tim povodom rekao da mu je žao i da se izvinjava…