Ideja o čuvanju ljudskog tela na veoma niskim temperaturama u nadi da će medicinska tehnologija budućnosti moći da ga vrati u život, bila je okosnica naučne fantastike. A da li je krionika zaista način da se mrtvi vrate u život, godinama nakon svoje smrti?

Kada čovek umre, vest o njegovoj smrti se odmah prosleđuje krio kompaniji kod koje je prijavljen. Njihov tim za hitne intervencije smesta stupa na scenu, kako bi očuvali sposobnost tela umrlog da omogući cirkulaciju krvi u organizmu. Telo se zatim pakuje u kutiju sa ledom. Ubrizgavaju mu se različite hemikalije čiji je cilj da spreče pojavu ugrušaka krvi i oštećenje mozga. I sve se to događa na putu od mesta smrti do krioničkog skladišta.

Čim se telo dopremi u skladište, hladi se do temperature neposedno iznad tačke smrzavanja vode. Uklanja se krv i zamenjuje rastvorom za čuvanje organa. U krvne sudove se ubrizgava krioprotektni rastvor kako bi se sprečilo formiranje kristala leda u organima i tkivu. Telo se zatim hladi do temperature od -130 stepeni Celzijusa. Poslednji korak je smeštanje tela u kontejner koji se zatim uroni u tank sa tečnim azotom. Temperatura hlađenja se podešava na -196 stepeni Celzijusa.

Prema poslednjim podacima, u SAD je oko 150 ljudi već potopljeno u tečni azot, dok je još njih 80 izabralo da se se zamrznu samo njihove glave i mozgovi. Međutim, više od 1000 još živih ljudi potpisalo je ugovore sa krio kompanijama koje će čuvati njihova tela posle smrti.

Ipak, život posle smrti?

Entuzijasti koji veruju u krioniku tvrde da postoje tri tazlog zbog čega se vredi nadati ponovnom životu posle smrti.

Prvo, uprkos činjenici da se od krio kompanija očekuje da sačekaju sa zamrzavanjem sve dok preminuli ne bude zvanično proglašen mrtvim, oštećenje mozga se može smanjiti tako što će se obezbediti konstantan dotok kiseonika do mozga mrtvog tela.

Drugo, hlađenjm tela na odgovarajuće nisku temperaturu usporava se hemijski proces u ćelijama i tkivu, kako bi se sprečilo dalje raspadanje tela.

Konačno, iako je neminovno da telo bude oštećeno procesom smrzavanja, bolešću od koje je preminuli umro ili godinama starosti, uvek postoji nada da će nanotehnologija budućnosti biti u stanju da popravi sva oštećenja.

Problemi krionike

Ako se telo hladi na temperature ispod – 5 stepeni Celzijusa, smrzava se voda unutar ćelija i stvaraju se kristalići leda. Pošto led ima manju gustinu od tečne vode, potrebno mu je više prostora. Tako kristali leda, šireći se, probijaju membrane ćelija i izazivaju popriličnu štetu.

Krio kompanije pokušavaju da ta oštećenja prevaziđu primenom procesa poznatog pod imenom vitrifikacija (ostakljivanje). Tokom tog procesa se voda iz tela zamenjuje krioptoprotektnim agensima, kako bi se smanjila količina formacija kristala leda.

Kako još uvek ne postoji dokaz da je moguće vitrifikovati ljudske organe, kriptobiolog dr Dajong Gao sa vašingtonskog univerziteta u Sijetlu kaže: „Mi znamo da uspešno možemo da vitrifikujemo veoma male stvari poput insekata ili jednostavmo tkivo poput krvnih sudova. Uspevamo, jer njihova mala veličina olakšava kontrolisanje hlađenja i pravilno raspoređivanje krioprotektanata.“

Kako će onda to uticati na organe krioničkih pacijenata? Dr Gao kaže: „U ovom trenutku jednostavno ne znamo da li su organi bili oštećeni do tačke gde su „umrli“ tokom procesa vitrifikacije, zbog toga što su subjekti sada smešteni u kanistre sa tečnim azotom.“

Konačni rezultat ne obećava mnogo, tvrdi biohemičar profesor Ken Stori sa univerziteta Karlton u Otavi, Kanada. „U ljudskom telu ima mnogo različitih organa i zahvaljujući istraživanjima na polju čuvanja organa za transplantaciju znamo da čak i ako ih je moguće uspešno sačuvati na niskoj temperaturi, svaki organ mora da bude ohlađen na različitom stepenu i uz pomoć različite mešavine i koncentracija krioprotektanata. Makar ako želite da sačuvate samo mozak, imajte na umu da on poseduje stotine različitih oblasti koje moraju da se krioprezervišu primenom potpuno različitih protokola.“

Može li čovek da preživi odmrzavanje?

Ako naučnici jednoga dana otkriju zaista uspešni proces krioprezervacije čitavog ljudskog tela, još uvek ostaje problem povratka tog tela u život.

Dr Gao kaže: „Čak i ako se ograniči šteta koju telu nanesu krioprotektanti, ostaje pitanje kako će oni kasnije biti bezbedno uklonjeni iz tela.“

Tu su i druge veoma značajne komplikacije, kakva je činjenica da hlađenjem na -196 stepeni Celzijusa telo postaje izuzetno krto.

„Telo bi veoma lako moglo da se slomi poput stakla tokom zagrevanja, što bi bila posledica termalnog stresa“, ističe dr Gao. On dodaje da je mozak, koji poseduje više od 10 000 veza sa svakim od 100 milijardi neurona, posebno osetljiv na zagrevanje i hlađenje.

Kolika je šteta?

Tu je i činjenica da sačuvana tela najverovatnije pre zamrzavanja nisu bila u vrhunskoj formi, posbno pri kraju života kada su bolest i starost ostavili svoj pečat. Zagovornici krioprezervacije kažu da će nanotehnologija – manipulacija materije na molekularnom nivou – jednoga dana pružiti odgovarajuće rešenje ovog problema.

Ipak, profesor Stori sumnja da je to moguće, posebno zbog čitave skale problema vezanih za svaku ćeliju. „Ljudska ćelija poseduje oko 50 000 proteina i stotine miliona molekula masti koji čine membrane. Krioprezervacija uništava sve njih.“

A da bi mozak mogao da bude popravljen nanotehnologijom, neophodno je daleko detaljnije poznavanje načina njegovog funkcionisanja. Naurohirurg, dr Martin Ingvar sa instituta Karolinska u Stokholmu kaže: „Suptilna svojstva moždane mreže nisu jednaka. Neke od tih veza su presudne dok su druge možda nepotrebne, ali mi ne znamo koje su koje.“ Dr Ingvar smatra da bi identitet osobe teoretski mogao biti sačuvan u budućnosti, ukoliko naučnici prevaziđu destruktivne efekte krioprezervacije. „Ako se taj problem reši, teorijski ne postoji razlog zašto krionička procedura ne bi mogla da sačuva sećanja. Međutim, to bi bilo kao putovanje kroz vreme, što bi kod subjekta izazvalo pravu konfuziju.“

Koliko košta krioprezervacija

Kako bilo, tek krionika je stvar nade i verovanja u budućnost. Svi krionički veb sajtovi sadrže velikim slovima ispisana obaveštenje da „nema garancija da krioprezervacija funkcioniše“ i da „tehnologija uvek napreduje“.

„Ljudi se uvek mogu nadati da će se stvari promeniti u budućnosti, ali ne postoje naučne osnove koje u ovom trenutku mogu da podrže krioniku“, tvrdi dr Gao.

Cena krioprezervacije varira zavisno od toga da li će pacijent izabrati zamrzavanje čitavog tela isli samo glave. Da bi se zamrzla glava treba platiti oko 50 000 dolara, a cena zamrzavanja i čuvanja čitavog tela ide i do 150 000 dolara.

Krio kompanije zahtevaju da pacijenti unapred plate, očigledno nemajući poverenja da će posle smrti pacijenta njegova rodbina ili prijatelji biti tako široke ruke…