Neurolozi su uspeli da stupe u kontakt sa pacijentom koji je već 12 godina u komi. Istraživači iz Kanade su koristili funkcionalni magnetno rezonantni imidžing skener (FMRI) kako bi proverili moždanu aktivnost pacijenta u vegetativnom stanju. Postavljali su mu pitanja na koje je mogao da da jednostavne odgovore. Dok je pacijent bio unutar skenera, pitali su ga, na primer, „da li se nalaziš u bolnici“ i dobili potvrdan odgovor. Na ovaj način su ustanovili da pacijent zna svoje ime i da je svestan svoje okoline, bez obzira što nije u stanju da reaguje.

„Ova nova tehnika uzdiže komunikaciju sa komatoznim pacijentima na jedan sasvim novi nivo, tvrdi dr Adrijen Oven.

„Može nam pomoći da daleko brže i pouzdanije utvrdimo ko je svestan i da im pomognemo da svoje želje izraze jednostavnije, uprkos tome što fizički nisu u stanju da komuniciraju sa okolinom.“

Naučnicima je pošlo za rukom da pomoću ovog skenera koji „čita misli“, uspostave komunikaciju sa pacijentima u vegetativnom stanju u dve bolnice. Otkrili su da su neki pacijenti svesni svoje situacije i da mogu da vode koherentni misaoni proces i imaju bogat mentalni život – ako ne i fizički.

„Prvi put u istoriji medicine smo dokazali da je pacijent sa kliničkom dijagnozom vegetativnog stanja svestan i da može da komunicira sa spoljašnjim svetom“, objašnjava dr Lorejn Nasi, vodeći istraživač tima sa univerziteta Vestern u Ontariu.

„Posle ozbiljnije povrede mozga pacijenti često gube sposobnost fizičke komunikacije“, dodaje ona. „Kada razgovaramo sa takvim pacijentima, mi ne znamo da li su oni svesni, mogu li da nas razumeju i shvate šta im se događa, da li uopšte misle o bilo čemu u takvom stanju.“

Dr Nasi i dr Oven planiraju da istu metodu primene i na druge pacijente koji ne komuniciraju sa spoljašnjim svetom i ustanove nije li im možda postavljena pogrešna dijagnoza.

Prema dr Nasi, interpretacija ljudskih misli kao proizvod aktivnosti mozga – bez oslanjanja na govor ili fizičku akciju – jedna je od najprovokativnijih i najizazovnijih granica savremene neurologije. Posebno kada je reč o pacijentima koji su potpuno svesni i budni ali zbog ozlede mozga ne mogu da fizički komuniciraju sa svetom. Njima je potreban drugačiji vid komunikacije i upravo je to ono na čemu ovi istraživači rade.