Američki vidovnjak tvrdio je da će Kalifornija potonuti u okean iako nije precizirao datum, najavio je I i II svetski rat i sa velikom preciznošću predviđao događaje novije istorije…

Kejsi je rođen na farmi nedaleko od Hopkinsvila u Kentakiju, 18. marta 1887. godine. Njegov neverovatni talenat se ispoljio još u ranom detinjstvu: školsko gradivo je učio tako što bi zaspao sa knjigom ispod glave. U dvadesetprvoj godini je oboleo od gradualne paralize grla, zbog čega je pretilo da potpuno izgubi glas. Pošto lekari nisu uspeli da otkiju uzrok bolesti, Kejsi je odlučio da uđe u isti onaj hipnotički san koji mu je ranije omogućio da spavajući uči školsko gradivo. U tom stanju dubokog transa, on je lekarima preporučio lek za svoju bolest. Lek je zaista uspešno obnovio mišiće grla i sačuvao ga od gubitka glasa. Ubrzo je otkriveno da na isti način može da pomogne i drugim ljudima.

Gotovo čitavog života, Edgar Kejsi je intuitivno nalazio odgovore na svako postavljeno pitanje. Kada bi mu neko došao i postavio pitanje, Kejsi bi sebe uveo u stanje dubokog sna nalik transu, a zatim na ponovljeno pitanje jasno i glasno davao opširne odgovore. Ti njegovi odgovori su nazvani „čitanja“. Danas njegova psihička čitanja predstavljaju jednu od najimpresivnijih i svakako najvećih zbirki podataka intuitivnih informacija poteklih od jednog jedinog čoveka.

U početku su se godinama ove informacije ticale mahom medicinskih problema pojedinaca. Vremenom se opseg čitanja proširio i na teme meditacije, snova, reinkarnacije i proročanstva. Transkripti čitanja čine osnovu više od 300 knjiga posvećenih njegovom radu.

Kejsijeve teorije o kraju vremena na ovoj planeti su veoma prosvetljujuće i ukazuju na velike globalne promene koje počinju krajem XX veka. Tvrdio je da je Sfinga sagrađena 10500. g.p.n.e. i da su preživeli Atlantiđani ispod nje sagradili Dvoranu Zapisa u kojoj su sakriveni sva mudrost njihove izgubljene civilizacije i prava istorija ljudske rase. Otvaranje Dvorane je povezao sa drugim dolaskom Hrista.

Vizije u transu

Tokom 43 godine (od 1901. do 1944.), Edgar Kejsi je imao preko 14000 čitanja. Ta čitanja je izgovarao tokom hipnotičkog transa sličnog dubokom spavanju. U samim čitanjima se objašnjava da nesvesni um ima pristup informacijama do kojih svesni um ne može da dođe – to je u Kejsijevom vremenu bila karakteristična teorija o hipnozi.

Većina čitanja je zabeležena nakon 1925. godine, kada je njegova sekretarica Gledis Dejvis počela da snima a njegova žena Gertruda Evans Kejsi da „vodi“ seanse čitanja.

Čitanja su podeljena na sledeće kategorije:

Fizička čitanja: 9.603 potvrđena kao tačna

Poznata su i kao „čitanja zdravlja“, tokom kojih bi Kejsi obično pacijentu postavljao dijagnozu i preporučivao lek. Iz nekog razloga, Kejsi je morao da zna lokaciju na kojoj se pacijent fizički nalazi, bez obzira da li je u pitanju drugi grad ili država (pacijenti su mu ponekad postavljali pitanja i putem pisama). U spisama je zabeleženo nekoliko incidentnih primera njegove vidovitosti, dok je Kejsi u transu psihički „tragao“ za pacijentom.

Životna čitanja: 1.920 potvrđenih kao tačna

Tokom ovih čitanja Kejsi je opisivao klijentovo trenutno fizičko, psihičko, emocionalno i mentalno stanje terminima vezanim za iskustva iz prošlog života. Mnogima je opisao njihove prošle živote koje su provodili u nekim od dvanaest glavnih perioda ljudskog postojanja, među kojima su Atlantida, drevni Egipat, period Ra Ta, stara Persija, Palestina u vreme Hrista i kolonijalna Amerika. Jednom broju ljudi je otkrio da su u prošlim životima bili poznate osobe. Za svog sina Hjua je, na primer, rekao da je u prethodnom životu bio apostol Andrija.

Poslovna čitanja: 747 potvrđenih

Kejsi je povremeno davao poslovna čitanja biznismenima vezana za sklapanja ugovora, tržište deonica, poslovne modele…

Čitanja snova: 630 potvrđenih

Kejsi je ohrabrivao svakoga da tumači i koristi svoje snove u svakodnevnom životu. Čitanje snova je podrazumevalo da će Kejsi tumačiti snove svojih klijenata. Ljudi su mu dolazili sa brižljivo zapisanim snovima. Kako se to događalo i prilikom drugih čitanja, Kejsi je često prekidao klijenta svojim tumačenjem pre nego što bi ovaj uspeo da do kraja pročita zapisani san. Ponekad je dopunjavo segmente sna koje je klijent zaboravio da zapiše. Za razliku od Frojdove i Jungove škole interpretacije snova, Kejsi nije insistirao na značaju simbola. Rekao je da svaki pojedinac ima svoje, jedinstvene simbole koji se ne mogu generalizovati. Takođe je rekao da u snovima ljudi primaju dragocene informacije o sopstvenom životu i da je taj uvid uvek koristan za sanjača. Osim regularnih, svakodnevnih uvida u sopstvene živote, ljudi u snovima mogu da komuniciraju sa onima koje vole bilo da su živi ili mrtvi, da se sete prethodnih životnih iskustava, vide moguću budućnost i iskuse mnoge druge psihičke fenomene. Kejsi je insistirao da su te paranormalne sposobnosti nešto što svaki čovek može da nauči.

Druga čitanja: 954 potvrđena kao tačna

U ovu kategoriju spadaju raznorazna čitanja koja se ne uklapaju u prethodne kategorije. Tu su potrage za nestalim osobama, zakopanim blagom, čitanja koja se odnose na duhovni napredak grupe, psihičke sposobnosti, aure, proročanstva, struktuiranje realnosti, geologiju i mnoge druge teme.

Kejsijeva čitanja su obično obeležena numeričkim oznakama, gde je prvi broj šifra klijenta (većina je želela da svoje identitete sačuva u tajnosti) a drugi se odnosi na to koje je čitanje po redu – ukoliko je klijent dolazio više od jednog puta. Na primer, 5749-14 znači da je u pitanju četrnaesto čitanje za osobu pod šifrom 5749.

Politička proročanstva

Edgar Kejsi je prorekao početak i kraj I i II svetskog rata i okončanje perioda Depresije u Americi 1933. Dvadesetih godina 20. veka je prvi upozorio na predstojeće rasne sukobe u SAD, a 1939. prorekao smrt dvojice predsednika.

„Dogodiće se prevrati, dogodiće se sukobi između kapitala i rada. Doći će do podele u sopstvenoj nam zemlji, pre nego što dobijemo dva predsednika koji neće preživeti svoje mandate… zakon gomile će zavladati!“

Ove Kejsijeve reči su se ostvarile. Predsednik Frenklin Delano Ruzvelt je umro u svojoj kancelariji u aprilu 1945. U novembru 1963. u Dalasu je ubijen Džon F. Kenedi, u trenutku kada su rasne tenzije u SAD dostigle vrhunac.

„Ako ne bude više davanja od uzimanja i ne bude uvažavanja onih koji proizvode i pravednije podele viška profita rada, moraju se desiti velika previranja u zemlji.“

U oktobru 1935. Kejsi je prorekao predstojeći holokaust u Evropi. Austrijanci i Nemci, rekao je, a kasnije i Japanci, udružiće snage.

„Tada će neviđena sila polako rasti i postati na kraju direktna suprotnost nacistima ili arijevskoj priči. Time će se postepeno pokrenuti rast animoziteta. Ako ne dođe do intervencije onoga što mnogi smatraju natprirodnim silama i uticajima – a oni su aktivni u stvarima vezanim za nacije i ljude – čitav svet kakav jeste zapaliće militarističke grupe i ljudi koji žude za širenjem moći.“

Dva od Kejsijevih glavnih proročanstava se odnose na budućnost Kine i Sovjetskog Saveza, u to vreme dva najveća svetska bastiona komunizma. Godine 1944. je prorekao da će Kina jednog dana biti „kolevka hrišćanstva primenjenog na živote ljudi“. Preko Rusije, rekao je Kejsi, „stiže nada za svet. Ne iz respekta prema onome što se ponekad zove komunizam a ponekad boljševizam, već zbog slobode. Slobode u kojoj će svaki čovek živeti za svoga sadruga. Princip je rođen u Rusiji, biće potrebne godine da se iskristališe, ali opet ponavljam da iz Rusije stiže nada za čitav svet!“ Rusija će, rekao je Kejsi, biti podstaknuta prijateljstvom sa SAD. Pokušaj da vlada (odnosi se na pad SSSR) „ne samo ekonomijom već i mentalnim i duhovnim životom“ naroda je osuđen na propast.

Kejsi je takođe predvideo i mogućnost izbijanja III svetskog rata. Govorio je o sukobima koji će izbijati oko Dejvisovog Moreuza, u Libiji, u Egiptu, u Siriji; širiti se kroz tesnace oko ovih oblasti iznad Australije, u Indijskom okeanu i Persijskom zalivu. Gledano iz današnje perspektive, sukobi koje je Kejsi pomenuo se upravo događaju.

Kada su ga u junu 1943. pitali hoće li, nakon okončanja rata, biti moguće da se radi na međunarodnoj moneti ili stabilizaciji nivoa međunarodne razmene, Kejsi je odgovorio da će proći mnogo, mnogo vremena pre nego što se to dogodi. Zapravo, rekao je sledeće: „moguće da će se upravo oko toga voditi još jedan svetski rat!“

Druge velike teme

Poreklo i sudbina čovečanstva: „Sve su duše stvorene na početku i nalaze svoj put natrag otkuda su došle.“ Kejsi je verovao da su ljudske duše stvorene sa svešću o jedinstvu sa Bogom. Neke „ispadnu“ iz ovoga stanja, druge – predvođene Isusovom dušom – dobrovoljno pokušavaju da ih spasu. Zemlja sa svim svojim ograničenjima, stvorena je kao pogodna arena za duhovni razvoj.

Dualitet: Prema Kejsiju, društvo Atlantiđana je bilo podeljeno na dve tradicionalne političke frakcije: dobri su se nazivali Sinovi Zakona Jednog, a zli Sinovi Beliala. Glavni izvor sukoba je bila želja Sinova Beliala da eksploatišu Bića – podvrstu ljudi sa životinjskim karakteristikama i niskom inteligencijom. Sinovi Zakona Jednog su odlučili da zaštite Bića i pomognu im da evoluiraju.

Univerzalni zakoni: Duše inkarnirane na Zemlji podvrgavaju se određenim duhovnim zakonima, na primer, „kako seješ tako žanješ“ (karma) ili „kako sudiš drugima tako će i oni tebi“. Pravilno tumačeni, ti zakoni predstavljaju aspekt božije milosti čime je, bez obzira na okolnosti u kojima smo, On obećao da će nas voditi duhovnim putem.

Isus i Hristova Svest

Kejsi pravi razliku između Isusa i Hrista-hristijanstva. Ukratko, Isus je bio duša poput naše koja se reinkarnirala kroz mnogo života i činila mnoge greške. Hristijanstvo je nešto što je Isus dostigao i čemu i mi treba da težimo. Kejsi je Isusa nazvao našim starijim bratom.

Iz Kejsijeve perspektive gledano, mi nismo samo fizička tela, već duhovna bića koja imaju fizičko iskustvo nasleđenog personalnog rasta i razvoja. Mnogi pojedinci su pogrešno pretpostavili da je cilj postojanja na zemlji jednostavno dosezanje raja, pronalaženje prosvetljenja ili nekakvog “odlaska sa zemlje”. Ta je perspektiva prilično različita od one koju prikazuje Kejsijev material. Kejsi veruje da, kao deca Boga, imamo zadatak da nekako dovedemo duh na zemlju.

Dinamika nađe duboke i bukvalne veze sa Bogom se može otkriti kroz biblijske tekstove, počevši od Postanja kada nam je rečeno da je Bog stvorio čovečanstvo po Tvorčevoj slici. Ali naš odnos sa Bogom kao Roditeljem je možda najbolje ilustrovan u paraboli o rasipnom sinu (Luka 15:11-24), gde se opisuje upravo putovanje duše: bili smo sa Bogom na početku i zahvaljujući moći slobodne volje smo pravili izbore koji možda nisu bili u savršenom skladu sa Tvorcem. U jednom trenutku ćemo se „uzdići“ i odlučiti da se vratimo Bogu, povrativši svoje nasleđe i iskustvo istinskog odnosa sa Njim. Duhovna priroda čovečanstva ovako je opisana u jednom od Kejsijevih čitanja: „Jer ti si čestica u telu Boga; pa tako si i ko-tvorac sa Njim u onome što misliš, u onome što radiš“.

U čitanjima se tvrdi da Bog želi da se izrazi u svetu oko nas. Isusov primer je navodno obrazac sveukupnosti za sve duše. Nezavisno od religije pojedinca ili njegovih ličnih uverenja, ovaj Hristov obrazac postoji u mogućnosti sve do najfinijeg tkanja postojanja. To je deo svakog od nas koji je u savršenom skladu sa Tvorcem i koji jednostavno čeka da se ispolji u našim životima.

Hristov obrazac je dalje opisan kao „svesnost unutar svake duše, utisnuta u šablon uma koja čeka da se probudi voljom dušinog jedinstva sa Bogom“ (čitanje 5749-14) i njegova manifestacija je eventualna sudbina svake postojeće duše. Imajući to na umu, u čitanjima se Isus predstavlja kao naš „stariji brat“, duša koja je došla da svakome od nas pokaže put povratka duhovnom Izvoru tako što je savršeno prikazala zakone Tvorca na zemlji.

Baš kao što nam ponekad stariji rođak ukaže na nešto ili nas posavetuje u trenucima životnih teškoća (jer su ih on ili ona i sami prethodno iskusili), Isus kao stariji brat nam pomaže da se suočimo sa životnim izazovima. Ono što pojedince može iznenaditi jeste da ova činjenica nema nikakve veze sa religijom već sa duhovnošću i otkrivanjem našeg istinskog odnosa sa Bogom – odnosa koji delimo sa Isusom. Kejsijeva čitanja ne samo da potvrđuju da je Isus bio sin Boga, već tvrde isto i za svakoga od nas. Drugim rečima, Isus je bio poput svakog drugog čoveka i svaki čovek je predodređen da bude poput Njega.

Kejsi kaže da je glavna svrha Isusove inkarnacije da proslavi Hristovu Svest na Zemlji, u životima onih sa kojima je dolazio u kontakt i da na isti način i sam živi. Što se tiče značenja reči Isus i Hrist, Kejsi kaže sledeće: „Isus je čovek, aktivnost, um, odnos koji On stvara sa drugima. Da, on je bio pažljiv prema prijateljima, društven, pun ljubavi, ljubazan, blag. Imao je slabosti a opet našao snage koju mu je On obećao, da postane Hrist, ispunjavajući i preplavljujući svet! Mi smo stvoreni jaki telom, umom, dušom i svrhom uz pomoć Hristove sile. Hrist je, znači, energija, snaga, moć. Obrazac je u Isusu“ (čitanje 2533-7).

Ta transformišuća moć Hristove svesti se budi kada pojedinac deluje u skladu sa obrascem koji je postavio primer Isusovog života. U stvari, to buđenje je suštinska svrha zbog koje svaka duša stupa u život.

Iz Kejsijeve perspektive, Isus je stariji brat čitavog čovečanstva, duboko posvećen pomaganju svim dušama da ponovo probude svest o svom jedinstvu sa Bogom. Takav Isus nije zainteresovan za religiozne razgovore, za veroispovesti ili čak velika lična dostignuća. On je jednostavno samo zaintresovan za to kako se odnosimo jedni prema drugima. Imajući ovo na umu, čak i usred najvećih razlika unutar porodice ljudi, svi mi delimo zajedničko duhovno nasleđe. Svi smo deca istog Boga. Svi smo deo jednog istog duhovnog Izvora. I svi smo predodređeni da se vratimo Tvorcu, našoj Majci / Ocu, našem Bogu.

Među zapisima su i Kejsijeva čitanja o prethodnim Isusovim inkarnacijama. Između ostalog, Isus je bio i misteriozni Atlantiđanin po imenu Amilius, zatim biblijski Adam, Enoh, Melhizadek i Azaf. Kejsi opisuje Isusa kao Esena koji je u mladosti putovao u Indiju, proučavajući istočnjačke religije.

Reinkarnacija i prošli životi

Edgar Kejsi je otkrio da koncept reinkarnacije nije neuskladiv sa bilo kojom religijom i da se zapravo savršeno uklapa sa njegovim ubeđenjem u to šta znači biti hrišćanin. U preko 1900 čitanja se detaljno pozabavio reinkarnacijama.

Reinkarnacija je verovanje da svako od nas prolazi kroz seriju života, sa ciljem postizanja duhovnog rasta i razvoja duše. Kejsijev pristup ne uključuje koncept transmigracije, po kome je moguće da se ljudska bića ponovo rode u telu životinja. Duše nastanjuju samo ljudska tela i to procesom duhovnog rasta i razvoja.

U suštini, Kejsijev pristup reinkarnaciji nudi filozofsko okruženje prošlosti i fokusira se na način kako se izboriti sa sadašnjim životom: kako živeti u sadašnjosti, razvijati se i biti od koristi drugim ljudima. Za njega nije bilo toliko važno ko je osoba bila u prethodnom životu ili čak šta je tada radila, već mu je merodavno bilo da se osoba fokusira na sadašnjost, na mogućnosti i izazove sa kojim se suočava u ovom vremenu, na ovom mestu, ovog trenutka.

Kejsi je prikupljao obilje informacija da bi na specifična način podstakao osobu da se priseti prethodnog života. Često bi pitao ljude da li posebno pamte neke snove koji su na njih ostavili utisak, pitao ih je o karakteristikama njihove ličnosti i talentima, o stvarima koje su ih jako privlačile, čak i o izuzetno pozitivnim ili negativnim odnosima koje imaju sa drugim ljudima. Kejsi je isticao u svojim čitanjima da svaki od ovih podataka može biti veza sa uspomenama na prošli život. Uzimajući sve ovo u obzir, Kejsijeva čitanja preporučuju svima koji žele da se prisete prethodnih života da naprave neku vrstu popisa sopstvenih sklonosti talenata, veština, onoga što vole i ne vole, da rade medticije i sanjaju, ali i da maštaju o svojim izmišljenim prošlim životima, ili se čak, po potrebi, upuste u autohipnozu.

U stvarnost reinkarnacije, po Kejsiju, treba verovati ne zato da bi smo se zakopali u prošlost ili se hvalisali mogućnošću da smo nekada bili slavna osoba, već zato da omogućimo duši da shvati posledice prethodnih izbora koje smo napravili i da razume da je svaka osoba lično odgovorna za oblikovanje sopstvenog života i njegov tok u sadašnjosti. Prošlost je samo okvir potencijala i mogućnosti osobe. Svaki njen izbor, aktivnost i slobodna volja u sadašnjosti određuju proživljeno iskustvo u tom vremenu. Umesto fatalističkog pristupa životu, smatrao je Kejsi, daleko je bolje shvatiti da je ovaj život samo jedna od gotovo beskrajnog niza mogućnosti.

Za njega su reinkarnacija i karma realnost a istovremeno i instrumenti voljenog Boga, a ne sterilni prirodni zakoni. Njihova svrha je da nas nauče određenim duhovnim lekcijama. Životinje imaju nepromenljive, „grupne“ duše bez individualnosti i svesti. Kada duša jednom evoluira kroz niz životinjskih reinkarnacija i dostigne ljudski status, više se neće ponovo roditi u životinjskom obliku. U Kejsijev stav o reinkarnaciji inkorporirana su teozofska učenja o duhovnosti i evoluciji. Svaka osoba na ovome svetu, smatra Kejsi, postojala je u samospoznajnoj formi pre rođenja o ponovo će postojati posle smrti.

Među brojnim čitanjima vezanim za prethodne živote, zapisana su i ona koja se odnose na ljude koji su u prethodnim reinkarnacijama živeli u izgubljenoj Atlantidi. Zapravo, za dvadeset godina, Kejsi je o Atlantidi govorio sadašnjim reinkarnacijama njenih žitelja u 700 čitanja.

Kejsijeva spoznaja o prirodi čoveka zasniva se na stavu da mi nismo samo fizička tela ili čak fizička tela sa dušama, već smo duhovna bića koja trenutno prolaze kroz iskustvo materijalnog. Kao duše, manifestovali smo se na zemlji da bismo naučili lekcije koje će nam omogućiti da se vratimo u svoje prethodno stanje duhovne svesnosti. Istovremeno, svi imamo zajedničku svrhu – da donesemo duhovnost Tvorca na zemlju.

Duša može da izabere hoće li se roditi u muškom ili ženskom telu u bilo kom životu ili, kako je to Kejsi nazvao, u bilo kojoj inkarnaciji. Duša bira okruženje (roditelje i porodicu, lokaciju, personalne prepreke…) koje će joj najbolje poslužiti da nauči lekcije neophodne za postizanje potpunosti. Cilj je u potpunosti izraziti ljubavu svim izazovima koji fizički život nudi.

Čovekova iskustva su rezultat izbora napravljenih slobodnom voljom. Dok raste, on ili ona uči – zapravo, priseća se – njegov ili njen istinski odnos sa Bogom i sopstvenim nasleđem duhovnog bića. Slobodnom voljom, možemo promeniti životne izazove u stepenice koje nas vode razvoju ili ih možemo videti kao nepremostive prepreke i večiti kamen spoticanja. I u jednom i u drugom slučaju, žanjemo ono što smo posejali, konstantno se susrećući sa posledicama prethodnih dela i stavova.

Jedan često pogrešno tumačeni koncept odnosi se na odnos reinkarnacije i karme. Za Kejsija karma nije sudbina; to je samo sećanje. Ta sećanja, uspomene, mahom su nesvesne i utiču na naše sposobnosti, naše greške, čak i na naš odnos sa drugim ljudima. Ipak, pomoću slobodne volje možemo se sa tim sećanjima susresti kao sa pozitivnim ili negativnim iskustvima. Karma nam daje potencijal da naučimo lekciju neophodnu za dostizanje nivoa duše, a slobodna volja određuje jesmo li ili nismo izabrali da naučimo tu lekciju u ovom vremenu. Izbori koje pravimo određuju sledeći skup potencijalnih iskustava sa kojima se susrećemo.

Mnogo više od jednostavnog koncepta koji se primenjuje u ograničenom delu sveta, reinkarnacija je filozofija koju su – u jednom ili drugom vremenu – prigrlile sve veće religije sveta. To je koncept koji nam dozvoljava da saosećamo jedni sa drugima jer smo na kraju svi jednaki – postoji samo jedan Bog i mi smo svi njegova deca.

Kejsiju nije bilo važno da li neko veruje u reinkarnaciju ili ne. Za neke ljude to može biti koncept koji će im pomoći, za neke je čitava priča krajnje zbunjujuća. Glavna svrha, po Kejsiju, jeste dopustiti pojedincima da postanu svesni svoje istinske duhovne prirode i svog krajnjeg odnosa sa drugima. Zapravo, ako na trenutak pomislimo na jednu jedinu osobu u svom životu koju najviše volimo, onda je to osećanje nagoveštaj cilja reinkarnacije: biti u stanju da voliš svaku pojedinačnu dušu, čak i samog sebe, tom istom ljubavlju.

Kejsi i atlantiđanski kanal

Čitanja Edgara Kejsija potvrđuju da je Atlantida postojala. Bio je to ogroman kontinent sa naprednom tehnologijom čije su izbeglice nakon katastrofe naselile drevni Egipat i pretkolumbovske Amerike.

Atlantida je bila velika koliko današnja Evropa. Kejsi je imao vizije kontinenta koji je prošao kroz tri velika perioda razaranja: prva dva su se dogodila oko 15600.g.p.n.e., kada se glavno kopno podelilo na ostrva. Tri glavna ostrva Kejsi je nazvao Poseida, Og i Arijan. Mnogi ljudi koji danas žive su reinkarnacije atlantiđanskih duša, koje se i u ovom trenutku suočavaju sa sličnim iskušenjima kao u prethodnom životu.

Kejsi je predvideo da će se pojavtiti nekakav „plavi kamen“ isceljujućih moći poreklom sa Atlantide i da će biti otkriven „na karipskom ostrvu“. Godine 1974. je u Dominikanskoj Republici pronađen vulkanski plavi pektolit sada poznat pod imenom larimar. U metafizičkim krugovima se smatra da drago kamenje u boji poseduje isceljujuće moći. Kada je u pitanju većina kristala i dragog kamenja, nema zvaničnih naučnih dokaza da poseduju neka posebna svojstva, što zaista ne znači da je to i tačno.

Prema Kejsiju, Atlantiđani su konstruisali džinovske kristale nalik laserima i koristili ih kao elektrane. Upravo su ti kristali izazvali drugo uništavanje zemlje. Konačno i totalno uništenje Atlantide dogodilo se delimično i zbog preopterećenja kristala, što je izazvalo eksploziju ogromnih razmera. Za totalno uništenje Atlantide Kejsi okrivljuje i raspad atlantiđanske kulture preplavljene pohlepom i žudnjom za vlašću. Ali pre nego što je legendarna zemlja nestala pod morskim talasima, dogodio se egzuodus Atlantiđana preko Egipta i dalje, ka južnoameričkom kontinentu. Veliki potop Kejsi vezuje za potapanje poslednjih džinovskih ostataka Atlantide. On je predvideo i ponovnu pojavu Atlantide 1968. ili 1969. godine. Nepotrebno je naglasiti da je ovoga puta pogrešio. Ili se bar tako misli, jer ništa nalik kopnu nije naprasno izronilo iz okeana. Ipak, upravo u to vreme je otkriven takozvani Bimini put na dnu Atlantskog okeana. Ne može se još uvek sa sigurnošću reći da li je ovo zaista put napravljen ljudskom rukom ili prirodana geološka erozija. Atlantida je pretrpela tri ogromna uništenja, od kojih je jedno – potop.

Pored biblijskog perioda, najznačajnija era životnih čitanja bila je predinastička egipatska civilizacija koju su podigle izbeglice sa Atlantide. Kejsi tvrdi da je postojao nama nepoznati faraon po imenu Ra Ta, koji je podigao duhovno isceliteljski centar Hram Žrtvovanja i obrazovni centar Hram Lepote. Dijagnostika i učenja koja su su te odvijali su nasleđeni iz davne prošlosti. Civilizacija kojom je vladao Ra Ta je, po Kejsiju, sagradila Veliku piramidu u Gizi. Takođe su, negde ispod Sfinge, sakrili sva sačuvana znanja Atlantide.

Promene na Zemlji

Neka od čitanja aludiraju na masivne promene na Zemlji – možda u vezi sa pomeranjem polova – 30-ih, 60-ih i 90-ih godina prošlog veka. Kejsijevi sledbenici su razvili nekoliko zaista kreativnih načina interpretacije određenih pasusa, iako su mnogi bili razočarani kada 1998. nije došlo do uzdizanja Atlantide, niti je Kalifornija potonula, a izostao je i drugi Hristov dolazak. Druga proročanstva se odnose na dramatične promene koje će se dogoditi na površini Zemlje u periodu od 1958 do 1998. usled pomeranja rotacione ose Zemlje koje je započelo 1936.

Prvi znak ove promene u zemljinom jezgru biće „promena nekih uslova“ u južnom Pacifiku i „potonuće ili uzdizanje“ u Mediteranu ili u oblasti oko vulkana Etna. Kejsi je predvideo da će se to dogoditi pri kraju veka. Njujork, Los Anđeles i San Francisko će biti uništeni. Rekao je da će tada „veći deo Japana potonuti u more“, a da će sever Evrope „biti izmenjen za treptaj oka“.

Kejsi je 1941. rekao da će se u godinama koje dolaze na Atlantiku i Pacifiku uzdići kopna i da će obale mnogih zemalja ležati na dnu okeana. Čak će i većinu bojišta iz te 1941. godine prekriti more, ili će se pretvoriti u zalive i kopna na kojima će zavladati nova pravila i koja će trgovati međusobno.

„Posmatrajte Njujork, Konektikat i okolinu. Mnogi delovi istočne obale će nestati, baš kao i mnogi delovi zapadne obale i centralni delovi SAD. Los Anđeles i San Francisko biće uništeni pre Njujorka koji će u potpunosti nestati. To će se dogoditi posle još jedne generacije. Nestaće i južni delovi Karoline, Džordžije. To će se dogoditi mnogo ranije. Vode Velikih Jezera će se isprazniti u Meksički zaliv.“

Kejsi je govorio da će se do 2001. godine pomeriti zemljina osa, a posledice će biti drastične promene klime. Oblasti gde je klima bila ledena ili polutropska pretvoriće se u tropske, pa će na tim mestima rasti mahovina i paprat. Do tog vremena, tvrdio je Kejsi, započeće novi ciklus… Ova prognoza liči na promašaj, ali pomeranje zemljine ose se dogodilo 11. marta 2011. godine, posle zemljotresa koji je doveo do havarije nuklearke u Fukušimi…

Pogledi na astrologiju

Stav Edgara Kejsija o astrologiji zasnovan je na konceptu reinkarnacije. Smatrao je da položaj planeta ne utiče na dušu, već ona bira vreme u kome želi da se rodi. Većina nas je proživela druge živote pre ovoga u koji donosimo talente, sklonosti i uticaje iz prethodnih života.

Ali astrološki aspekti su samo signali, simboli. Oni ne određuju život osobe. Nema većeg uticaja niti veće vrednosti i pomoći samom sebi, od slobodne volje pojedinca. Drugim rečima, ne postoje unapred determinisane sudbine, već sami biramo kako ćemo živeti, šta ćemo promeniti i čime ćemo ispuniti sopstveni život.

Između jave i sna

Informacije koje je izgovarao “uspavani” Kejsi nisu bile u skladu sa načinom razmišljanja “budnog” Kejsija. Ovaj paradoks ga je neprestano opterećivao. Sve njegove sumnje su ipak postepeno nestajale, zahvaljujći činjenici da su njegove dijagnoze uvek bile praćene izlečenjem, čak i u potpuno beznadežnim slučajevima, i da su saveti koje je davao potpuno transformisali osobe koje su ih prihvatale, dajući novi smisao njihovim životima.

Uspon Rusije

Kejsi je predvideo da će svet dospeti u veliku finansijsku krizu i istakao da će Rusija biti meta finansijskih sila koje će se organizovati protiv čovečanstva nakon Drugog svetskog rata.

Kada su Kejsija 1932. godine pitali o političkim i ekonomskim trendovima u Evropi, on je rekao: „Evropa će se raspasti. Pre nekoliko godina je došlo do raspada moćne nacije, što je doprinelo bogaćenju elite preko grbače ostaih ljudi. Ta nacija će se ponovo roditi i biće trn u oku za sve političke i finansijske nacije u Evropi i svetu. Ta nacija se zove Rusija“.

Treći svetski rat

Predvideo je tačno dva svetska rata, a o trećem se izjasnio posredno. Kejsi je tvrdio da će doći do trećeg velikog sukoba nacija, ali da taj sukob ne podrazumeva isključivo vojnu intervenciju. Treći svetski rat će početi tako da ga obični ljudi neće ni primetiti, govorio je Kejsi. To će pre biti sukob elita i rat finansijama. Kad običan čovek to bude shvati, biće kasno i, mnoge nacije će uveliko biti poražene.