Širom sveta rađa se sve više posebne dece koja se teško mogu uklopiti u sliku bespomoćnih bića koja zavise od svojih roditelja – ona su budućnost sveta u kome živimo, koja mnoge plaši a mnoge navodi na razmišljanje…

Nazivaju ih jednostavno Deca – sa velikim „D“ i svrstavaju u nekoliko kategorija: indigo deca, deca plavog zraka, deca iz Oza, kristalna deca, psihička deca, deca Nove Zemlje, kineski super ekstrasensi, deca duge, mistična deca… Lista se nastavlja. Ali svima je zajednička jedna stvar: ova su deca deo procesa koji je u toku i koji evoluira neverovatnom brzinom čak i u trenutku dok čitate ove redove.

O indigo deci je često pisano. Sve je počelo krajem 70-tih godina 20. veka, kada je Nensi En Tepi (Nancy Ann Tappe) primetila promene u boji dečije aure. Ona je dugo radila u Kini, a zatim predavala na univerzitetu San Dijega. Rezultate svojih istraživanja, objavila je 1982. godine u knjizi „Shvatite svoj život na osnovu boje“. U ovoj knjizi se prvi put pominju indigo deca. Li Kerol i Džen Tolber su zatim u knjigama „Indigo deca“ i „Indigo godišnjica“ predstavili istraživanja Nensi En Tepi o različitim bojama aure.

Tepi je ustanovila da 80 procenata dece rođene posle 1980. godine poseduje specifičnu auru koja ukazuje na njihovu životnu misiju i boju njihovog života. Nazvala ih je „Indigo“. Krajem 90-tih godina je shvatila da je procenat novorođene indigo dece porastao na 90.

Indigo je boja čakre „trećeg oka“, energetskog centra unutar naše glave, koji je smešten između obrva. Ova čakra reguliše moć jasnovidosti, sposobnost da se vide energije, vizije i duhovi (Ako vas interesuje sve o ovoj čakri kliknite ovde). Tako najveći deo indigo dece poseduje upravo moć jasnovidosti. Nensi Tepi je uspešno obavila ovo jedinstveno istraživanje zahvaljujući činjenici da je kod nje medicinski dijagnostifikovana sposobnost sinestezije – ukrštanje dva neurološka sistema tako da su čula preokrenuta. Zapravo, ona vidi isto što i Kirlijanova kamera. Ono što je u životu ove žene pretilo da postane nepopravljiva prepreka i disfunkcija, Tepi je na kraju iskoristila kao izuzetan dar.

Indigo deca

Indigo deca imaju prirodu ratnika, ličnost „buntovnika bez razloga“ i apsolutno nikakav osećaj krivice. Često su etiketirana kao hiperaktivna ili agresivna, ali to i jeste njihova svrha. Oni su među nama da bi slomili stare i prevaziđene sisteme – zakonske, edukativne, medicinske – i da na globalnom nivou popularišu poštenje i integritet. Telepatija i druge slične psihičke sposobnosti su raširene među indigo decom, koja nas polako uvode u buduće telepatsko društvo. Društvo koje će, da bi funkcionisalo, biti zasnovano na Indigo principima. Telepatija ne može postati svakodnevica u svetu zagađenom nepoštenjem i prevarama. Mnogi upozoravaju da se Indigo rađaju već najmanje 35 godina i da neće proći previše vremena pre nego što se stvore uslovi da udruže svoje moći i pokrenu promene za koje su predodređeni. Ta su deca, sada već mladi ljudi, prirodne vođe koje podrivaju stare sisteme otvarajući put novoj deci.

Kod indigo dece su česte dve medicinske dijagnoze: poremećaj smanjene pažnje (ADD) i poremećaj hiperaktivnosti (ADHD). To se pripisuje njihovoj ratničkoj prirodi. Roditelji nisu u stanju da se izbore sa ogromnom količinom intenzivne energije i uvereni su da je jedini način da smire svoju decu ako ih nakljukaju farmaceutskim psihostimulativnim lekovima koji otupljuju čula. Ritalin je na prvom mestu lekova koji se prepisuju hiperaktivnoj deci, ali to je i supstanca koja izaziva opasne sporedne efekte koji će potrajati godinama. Uprkos tome, američki nastavnici čak preporučuju roditeljima da deci daju ritalin.

Prema istraživanjima Nensi En Tepi, kod indigo dece je prisutno poravnanje leve i desne hemisfere mozga, nešto čemu ljudi koji koračaju stazama duhovnosti teže čitavog života. Takođe su osetljiva, poseduju izuzetne psihičke sposobnosti i mudrost neverovatnu za svoj uzrast, pa ih zovu starim dušama ovaploćenim u mladim telima. Većina ove dece se do detalja seća prethodnih života, što samo povećava broj dokaza koji idu u prilog tvrdnjama da reinkarnacija postoji.

Drunvalo Melkizedek, autor knjige „Drevna tajna cveta života“ i od početka veliki pristalica istraživanja Nensi En Tepi i Indiga, zabeležio je brojna svedočanstva roditelja o vanserijskoj inteligenciji njihove dece. Izgleda da škola ne zadovoljava potrebe tog njihvog urođenog kvaliteta, zbog čega deca završe sa etiketom poremećaja ponašanja. Pri tom, mnogi od njih imaju ekstremno visok koeficijent inteligencije: Indigo geniji čak 160, a ostali oko 130. Očigledno je da nisu smanjeni njihova pažnja i koncentracija, već je problem što njihovi umovi procesuiraju informacije velikom brznom – mnogo brže od ’normalne’ dece, tako da instinktivno shvataju gradivo što rezultira neverovatnom dosadom. U suštini, ova deca su frustrirana sporim, dogmatskim i prevaziđenim sistemom učenja, pa požele da se našale sa učiteljima i nastavnicima.

„Indigo zapravo podsećaju na efekat koji se dobija ako 220 volti strpate u žicu za 110“, kaže Nensi En Tepi. „Ne možemo više držati tu decu zatvorenu i izolovanu. To nisu deca koja treba da se promene, već mora da se promeni sistem. Srećom, sve više vlada širom sveta postaje toga svesno. Super ekstrasensi u Kini su primer toga.“

Kineski fenomeni

Super esktrasensi Kine imaju posebno mesto u ovoj zemlji. Već 25 godina, vlada brine o njima. Njihova pojava se poklapa sa pojavom indigo dece, što je prva primetila upravo Nensi En Tepi već na početku svojih istraživanja. Ovaj fenomen u Kini sada je dostigao kritičnu tačku. Pol Dong i Tomas I. Refil, autori knjige „Kineski super ekstrasensi“ tvrde da je kineska vlada uložila milione dolara u istraživanje EHF (Extra Human Function), specifičnih ljudskih funkcija kod ove dece. Širom zemlje postoje posebne škole i istraživački centri. Do 1997. godine otkriveno je 100.000 dece sa posebnim sposobnostima. Istraživanja su tajna pa je nemoguće proceniti njihov broj danas, ali je sasvim izvesno da je on drastično uvećan.

O neverovatnim sposobnostima kineskih super ekstrasensa se prilično nagađa. U već pomenutoj knjizi, autori beleže da je kod ove dece razvijena moć psihičkog pisanja, tehnika koja im omogućava da na potpuno praznom listu papira smeštenom u zatvorenu i zapečaćenu kutiju, umom ispišu unapred zadate reči! Kada bi se kutija otvorila, na prvobitno praznom papiru su bile jasno vidljive reči napisane olovkom. Devojčica iz Šangaja po imenu Sjao Kjong je prva poznata osoba sa takvim moćima.

Istraživači EHF sa Venšan koledža u provinciji Junan su 1981. godine izabrali petoro dece sa posebnim moćima za dalji trening. Uskoro su otkrili da deca, ako im stave povez oko čiju, mogu savršeno dobro da vide preko ušiju, nosa, usta, jezika, pazuha, ruku i stopala. Pri tom su svaki test, ponavljan i više desetina puta prošli bez i jedne greške sa stopostotnom tačnošću. Američki nju ejdž magazin „Omni“ se uključio u trenutku kada je proveravano da li su deca mogla da varaju na testovima.

Iz gomile knjiga izabrana je jedna, nasumično je otvorena strana, zatim je štampani tekst istrgnut iz knjige i zgužvan u lopticu papira. Loptica sa istrgnutom stranicom iz knjige je zatim stavljena pod pazuh jednog deteta – a da ono prethodno nije čak ni videlo tekst nasumično otvorene strane. Na zaprepašćenje novinara magazina „Omni“, dete je bez greške, od reči do reči pročitalo sve što je bilo odštampano na loptici papira ispod njegovog pazuha. Posle gomile drugih testova, „Omni“ je objavio da su ova deca zaista posebna i da nije u pitanju nikakva prevara. Testovima nisu prisustvovali samo novinari američkog magazina, već i Žu Jiji, urednik šangajskog „Magazina o prirodi“, prestižnog kineskog naučnog časopisa.

Jednom prilikom je demonstraciji moći ove dece prisustvovao auditorijum od hiljadu ljudi. Svako od njih je dobio po jedan pupoljak ruže. Zatim se na pozornici pojavila šestogodišnja devojčica. U savršenoj tišini, bez ijedne reči, dete je zamahnulo rukom a hiljadu pupoljaka je istoga trenutka počelo da otvara latice i naočigled zapanjene publike se pretvorilo u predivne rascvetale ruže.

Drugo dete je sa police na kojoj su bile poređane zapečaćene flaše nasumice odabralo jednu i stavilo je nasred stola. Kraj flaše je postavilo šaku šarenih tableta. Posle nekoliko sekundi, gledaoci su videli kako tablete prolaze kroz staklo i smeštaju se na dno boce. Provera je pokazala da je boca bila od debelog stakla, a mali čarobnjak koji je izveo ovo čudo takođe nije progovorio ni reč, niti je pokrenuo i jedan deo tela. Zatim je ponovio istu stvar sa drugim predmetima, na primer, metalni novčić je sa lakoćom sa stola ulazio u zapečaćenu bocu i izlazio iz nje. Još mnogo ovakvih događaja su Dong i Refil opisali u knjizi „Kineski super ekstrasensi“.

Deca plavog zraka

U knjizi „Beleške iz kosmosa“, objavljenoj 1988. godine, Gordon Majkl Skalion je celo poglavlje posvetio deci plavog zraka. Skalion je vidovnjak i savremeni prorok koga često porede sa Nostradamusom i Edgarom Kejsijem. Najpoznatiji je po svojim mapama sveta budućnosti i veoma preciznim i tačnim predviđanjima promena na Zemlji. Proslavio se zahvaljujući knjizi Boba Friselsa „Ništa u ovoj knjizi nije istina i nešto je u ovoj knizi istina“.

Skalion je postao svestan ove dece još početkom 80-tih godina prošlog veka, ali nije shvatio njihov značaj. Tek 1988, tokom seanse sa jednim klijentom, ušao je u trans i dobio detaljnije informacije. Opisao je decu plavog zraka kao prethodnike nove rase koji dolaze sa mentalne ravni postojanja i čije je vibracija boje plava. Objasnio je da su ta deca duše drevnih Lemurijanaca, dok su indigo deca mahom poreklom Atlantiđani. Prema Skalionu, Indigo su postavili temelj Plavima, što im je omogućilo da prihvate ulogu učitelja čovečanstva. Indigo i Plavi su veoma bliski po boji spektra, a to je prirodni proces kretanja kroz suptilne vibracije. Istakao je da ova deca veoma brzo „evoluiraju“.

„Već sa pet godina ona podučavaju druge. U trenutku kada dostignu dvanaestu godinu života, Plavi su ekvivalent prosečne odrasle osobe koja je provela bar dvadestpet godina kao učitelj.“ Takođe, Plavi poseduju telekinetičke sposobnosti, ali i svest o svojoj misiji na Zemlji, kao i brojne druge osobine koje ih povezuju sa svim drugim kategorijama posebne dece. U knjizi „Beleške iz kosmosa“, Skalion daje listu osnovnih karakteristika Plavih:

• 1. Deca plavog zraka imaju izuzetno napredne snove, počinju da sanjaju i da pamte svoje snove u najranijem uzrastu.
• 2. Talentovana su za učenje jezika svih vrsta. Mnoga od njih već do treće godine razumeju i govore više od jednog jezika.
• 3. Odlučna su i često veoma tvrdoglava (slično indigo deci).
• 4. Izmišljaju igre za sebe u kojima često preuzimaju uloge iscelitelja koji leči sopstvenim rukama.
• 5. Privlači ih voda više od bilo čega drugog. Često zure u horizont, posebno kada su u blizini reka, okeana ili čak vedrog plavog neba.
• 6. Razumeju kako se životinje osećaju i o čemu misle. Drugima to objašnjavaju često koristeći činjenična pitanja tipa „zar ne znaš da…“
• 7. Kada dostignu tinejdžerski uzrast, većina ove dece žudi da ode u druge zemlje – često insistirajući da ih roditelji povedu, ili čak sami planiraju putovanje.
• 8. Njihova ličnost je razapeta između dva ekstrema: od ozbiljne, fokusirane i usmerene ka jednom cilju (kao Indigo), do sanjarske i distancirane (kao kristalna deca).

Kristalna deca

Dorin Virtju, žena koja je lično istraživala Decu, objavila je nedavno knjigu „Kristalna deca“. Kristali postoje tek nekoliko godina, za razliku od Indiga i super eskstrasensa koji među nama žive već više od četvrt veka, a Plavi petnaest do dvadeset godina.

Virtju objašnjava da je zadatak Indiga da promene stari sistem i otvore put potpuno novoj generaciji. „Uopšte nije iznenađenje što generacija koja je usledila nakon Indiga poseduje neverovatne telepatske sposobnosti. Mnoga kristalna deca imaju problema sa govorom, pa nije neuobičajeno da progovore tek u trećoj ili četvrtoj godini života. Međutim, roditelji mi kažu da nemaju nikakvih problema u komunikaciji sa svojom veoma tihom decom, čak naprotiv! Roditelji komuniciraju mentalno sa kristalnom decom, na način povezivanja uma sa umom (često i pre nego što se deca rode). Kristali primenjuju kombinaciju telepatije, sopstvenog znakovnog jezika i zvukova (uključujući i pesmu) da bi objasnili svoje želje.“

I ova nova vrsta je etiketirana kao disfunkcionalna. Kod Indiga je dijagnosticiran poremećaji smanjenja pažnje i hiperakstivnosti, a kod Kristala autizam. Da li je zaista slučajnost što je autizam kod dece širom sveta dostigao rekordan broj? Autistična osoba naizgled živi u sopstvenom svetu, potpuno odvojena od drugih ljudi. Oni ne govore jer su potpuno nezaineteresovani za komunikaciju sa okolinom. Kristalna deca su sušta suprotnost. Ona su veoma brižna i saosećajna, što su osobine koje dele sa Plavima. Kristali takođe ispoljavaju sposobnost da isceljuju druge ljude.

U svojoj prethodnoj knjizi posvećenoj posebnoj deci „Briga i ishrana indigo dece“, Virtju je zapisala da bi „skaraćenica ADHD trebalo da znači „pažnja usmerena ka višim dimenzijama, a ne smanjena“. Time bi se daleko tačnije opisala ta generacija novih ljudi. Kristalna deca ne smeju nositi etiketu autističara, naglašava Dorin Virtju, „ona nisu autistična ona su vredna strahopoštovanja. Ta deca nisu disfunkcionalna. Ako je bilo šta disfunkcionalano, onda su to sistemi koji se ne prilagođavaju promenama i neprekinutoj evoluciji ljudske vrste. Ako decu osramotimo etiketiranjem ili ih kljukamo lekovima da bismo ih potčinili, mi se rugamo njihovom nebeskom daru. Kao da bismo radije uništili civilizaciju nego im dopustili da puste koren među nama!“

Virtju je uverena da su ova posebna deca koren nove rase koja se upravo oblikuje na planeti Zemlji. Mogli bi biti i prototip nove ljudske rase, a mi obični ljudi smo ih rodili. Podsetimo se da su i Gordon Majkl Skalion i Edgar Kejsi predvideli da će se krajem dvadesetog veka pojaviti rasa petog korena, čime bi svet kakvog poznajemo prestao da postoji?

Danko Ranković

Napomena: Stavovi autora ne odražavaju nužno i uređivačku politiku redakcije; poštujući pravo na slobodu izražavanja, objavićemo svaki argumentovani stav koji nije u suprotnosti sa osnovnim moralnim načelima – koji ne vređa i ne diskriminiše ni po jednoj osnovi (verskoj, polnoj, rasnoj…).