Dana 30. oktobra 2025. godine, putnici aviona „JetBlue Airbus A320“ koji je leteo iz Kankuna u Meksiku, za Njuark, SAD, doživeli su trenutke panike: usred leta, bez ikakve oluje na vidiku, avion se iznenada strmoglavio čak nekoliko hiljada metara. Nagli pad je povredio najmanje 15 putnika – nekoliko njih imalo je povrede glave – i prinudno sleteo u Tampi na Floridi. 

U početku je proizvođač Erbasa objasnio incident kao posledicu „ intenzivnog sunčevog zračenja “ koje je oštetilo kritične podatke u sistemima upravljanja avionom . Ali ta dijagnoza nije ubedila sve. 

Saznavši za priču, nekoliko stručnjaka za svemir i zračenje iznelo je drugu, mnogo uznemirujuću hipotezu: eksplozija visokoenergetskih čestica, „kosmički zrak“ iz udaljene supernove, pogodila je avion – ili tačnije, ometala je njegove elektronske sisteme – uzrokujući incident.  Detaljan izveštaj portala “Space” možete pročitati ako kliknete ovde.

Drugim rečima: nije bila lokalna solarna oluja , već „mali“ fragment univerzuma!

Kosmički zraci su čestice izuzetno visoke energije — protoni, atomska jezgra itd. — koje putuju kroz svemir skoro brzinom svetlosti. Mnogi potiču od burnih fenomena: crnih rupa, zvezdanih eksplozija (supernova) ili ostataka događaja u udaljenim galaksijama. 

Kada ove čestice dospeju u Zemljinu atmosferu, sudaraju se sa atomima i stvaraju „sekundarni pojas“ čestica: neutrona, miona i drugih subatomskih čestica sposobnih da prodru kroz slojeve metala i uđu u unutrašnjost aviona koji leti na velikoj visini. Pod ovim uslovima, izloženost energetskom zračenju dramatično se povećava. 

Pravi problem leži u elektronici. Moderni sistemi za kontrolu leta (računari, memorije, čipovi) mogu biti podložni onome što se naziva „jednostruki poremećaj “ (SEU): jedan kosmički zrak može da promeni – „0“ u „1“ ili obrnuto – memoriju ili logiku kola. Ova promena može da izazove prolazne greške: oštećene podatke, neočekivane komande, ponovna pokretanja ili kritične kvarove.

Govorimo o osetljivoj tehnologiji dizajniranoj da bude robusna… ali očigledno ne i neranjiva. A kada elektronika „poludi“ na visini od 10 km, sa osamdeset tona metala koji leti kroz vazduh – rezultat može biti zastrašujući.

Najgore je to što stručnjaci tvrde da se ovakve stvari mogu ponoviti bilo kada….i bilo gde.