Svetska nauka se može pohvaliti čitavom galerijom živopisnih likova, ali ni jedan od njih nije kao Tiho Brahe – bio je genije za astronomiju, u dvoboju zbog matematike je izgubio nos, najverovatnije je inspirisao Šekspira da napiše Hamleta, a sasvim je izvesno da je zbog njega veliki Johanes Kepler postao ubica…

Teško je izbeći određenu dozu senzacionalizma kada se pominje Tiho Brahe. Sve što se odnosi na njegov život donekle izgleda veće od života, makar je reč o najranijem detinjstvu. Kada je imao dve godine, njegov ujak, bogati danski plemić Jirgen Brahe je bukvalno ukrao mladog Tiha od roditelja koji, što je najčudnije, nisu imali ništa protiv toga. I gotovo sve ostalo što je usledilo u Braheovom životu je bilo isto tako neobično, ekscentrično i više nego uvrnuto.

Pomračenje sunca iz 1560. godine ga je inspirisalo da postane astronom, pa je ubrzo shvatio da nauka u povoju može napredovati jedino ukoliko postoje sistematske, precizne i iznad svega uredne opservacije. U tu svrhu je usavršio stare instrumente, napravio nove i ostatak života proveo prikupljaljući jednu od najvećeih zbirki astronomskih podataka u ljudskoj istoriji. U vremenu u kome je živeo, njegov je poduhvat imao monumentalne razmere.

Ali Brahe je bio daleko od suvoparnog naučnika. U 20. godini života te 1566, izgubio je deo nosa u dvoboju sa danskim plemićem po imenu Manderup Parsbjerg. Dvoboj je bio posledica svađe oko matematičke formule! Kako u 16. veku Danska nije imala resurse poput današnjeg Interneta da bi se na brzinu ustanovilo ko je u pravu, jedino je rešenje bilo da se istina dokaže mačevima. Do kraja života, Tiho Brahe je nosio protetsku navlaku za nos. Lažni nos je najverovatnije bio napravljen od bakra, iako je u specijalnim prilikama nosio i srebrni i zlatni nos.

Brahe je od svog ujaka i poočima Jirgena nasledio ogromno bogatstvo. Jirgen je nastradao 1565. godine, pokušavajući da spase život danskom kralju koji se davio. Tako je Tiho Brahe postao naslednik jednog procenta čitavog bogatstva kraljevine Danske, a trošio je pet puta više od danske vlade. Novac je mahom odlazio na njegova astronomska istraživanja.

Živeo je u dvorcu, okružen prilično neobičnom grupom zabavljača. Unajmio je patuljka po imenu Jep, za koga je verovao da poseduje parapsihološke moći. Jep mu je bio dvorska luda, a u vreme obroka je mahom sedeo ispod stola. Kućni ljubimac Tiha Brahea je bio los koji je, prema priči, skončao na prilično bizaran način: u ime svog gospodara bio je poslat u posetu jednom plemiću, napio se previše piva, sapleo na stepenicama, pao i slomio vrat.

Kada se sve sabere, Braheov život je bio gotovo dosadan u poređenju sa njegovom smrću. Umro je 1601. od iznenadne bolesti bešike u Pragu, tokom banketa kome je prisustvovao. Nije mogao da urinira kako treba, osim u veoma malim količinama, pa je konačno umro posle jedanaest dana užasne agonije. Tako bar glasi zvanična priča. Postoji i velika verovatnoća da je otrovan živom, jer su kasniji istraživači otkrili smrtonosne količine ove supstance u sačuvanim dlakama iz njegovih brkova.

Da bi se precizno ustanovio uzrok smrti, posmrtni ostaci velikog astronoma su nedavno ekshumirani, a analize su u toku. Uz pretpostavku da će se pronaći još žive u kostima i uzorcima kose, dve mogućnosti postaju aktuelne. Ako postoje dokazi o dužoj izloženosti živi, onda je Brahe najverovatnije slučajno uneo ovu supstancu u organizam tokom brojnih eksperimenata. Ali ako se, sa druge strane, prisustvo žive otkrije samo u korenu kose, onda to znači da je otrovan jednom jedinom, pozamašnom dozom žive. To znači da je Tiho Brahe ubijen!

Ukoliko je zaista ubijen, ko ga je otrovao? Postoje dve izuzetno popularne teorije. Prava kaže da je danski kralj Kristijan IV lično naredio njegovo ubistvo. Brahe je bio lični astrolog kraljevog oca, kralja Frederika II, ali je moguće da je daleko više značio Kristijanovoj majci. Danski naučnici veruju da je Brahe imao ljubavnu aferu sa kraljicom, a glasine koje su kružile među njegovim savremenicima su inspirisale nastanak čuvene drame o neverstvu i intrigama na danskom dvoru – Šekspirovog „Hamleta“.

Šta god da je bio stvarni uzrok, tek Braheova popularnost je nestala u trenutku kada je Kristijan preuzeo danski presto, pa je bio prisiljen da beži iz zemlje ne bi li izbegao gnev devetnaestogodišnjeg kralja. Ali možda je bilo prekasno. Danski istoričar Peter Andersen je nedavno pronašao dnevnik Tihovog rođaka, grofa Erika Brahea, diplomate danskog kralja. Iako grof ne priznaje ubistvo, on ipak beleži nekoliko susreta sa Kristijanovim bratom Hansom, za koga se smatra da je u kraljevo ime naredio ubistvo Tiha Brahea. Erik Brahe je bio u Pragu u trenutku kada je Tiho otrovan.

A možda je njegova smrt imala naučnu motivaciju, kako tvrdi druga teorija. Zbog toga što je Tiho kao plemić oženio ženu iz naroda, njegova deca nisu smatrana legitimnim naslednicima očevog bogatstva, što je stvorilo ogromnu zabunu po pitanju nasleđivanja. U nasledstvo se ubrajala i Tihova ogromna zbirka astronomskih podataka, uključujući i katalog sa više od hiljadu ucrtanih zvezda. Za života, on je ljubomorno čuvao svoj rad, ne dozvoljavajući čak ni svom uvaženom učeniku Johanesu Kepleru da u njega zaviri.

Sve se to promenilo nakon Tihove smrti, jer je Kepler iskoristio opštu zabunu da se dočepa podataka, priznavši u kasnijim godinama života da se stidi jer je takav postupak bio daleko od moralnog. „Priznajem da sam, kada je Tiho umro, smesta iskoristio prednost njegovog odsustva ili odsustvo svake obazrivosti njegovih naslednika i uzeo njegova opažanja pod svoju zaštitu, ili sam ih, možda, jednostavno uzurpirao“, zapisao je Kepler.

Sa životnim delom Tiha Brahea, Kepler je uspeo da pomakne astronomiju ne korak napred, već mnogo dalje od bilo koga pre njega i postane, kako je Karl Sagan kasnije rekao, „prvi astrofizičar i poslednji naučni astrolog“. U knjizi „Nebeske intrige“ iz 2004, nagoveštava se da je Kepler zapravo ubio Brahea ne bi li se dočepao njegovih podataka. Nema puno dokaza za ovakvu tezu, ali je činjenica da Kepler jeste dobro profitirao iz neočekivane smrti Tiha Brahea. To nije dovoljno da se sumnja baci na njega, ali sasvim dovoljno da se etiketira kao strana koja je izvukla korist od te smrti.

U svakom slučaju, Braheova smrt je širom otvorila vrata Kepleru, koji je zahvaljujući njegovim podacima, osmatranjima i proračunima, sada mogao da unapredi astrofiziku daleko više nego što bi to uspeo da je Tiho Brahe bio živ. Paradoksalno, ali uprkos svom neverovatnom astronomskom geniju, izgleda da je Brahe učinio više svojom smrću nego životom.

Zapravo je ovakva tvrdnja prilično opravdana. Ako je Tiho Brahe zaista ubijen zbog ljubavne afere sa danskom kraljicom, onda su njegove često megalomanske tendencije i neobuzdani libido odgovorni za nastanak i savremene astrofizike i najvećeg književnog dela na engleskom jeziku. Što i nije tako loše za tipa sa lažnim nosom i pijanim losom!