U Vatikanu se čuvaju dokumenti koji opisuju udar meteora iz 1930. godine! Katastrofa bi mogla da se ponovi bilo gde na Zemlji u bilo koje vreme...

Nešto je eksplodiralo 30. juna 1908. iznad sibirske tajge u blizini reke Tunguska, severno od jezera Bajkal. Eksplozija je u trenutku uništila 2.000 kvadratnih kilometara guste šume. Obilje teorija o poreklu takozvane Tunguske misterije, objavljenih u stotinama novinskih tekstova i knjiga, kreću se od ideje da je u pitanju udar velikog asteroida, do nuklearne eksplozije venzemaljske letelice.

Sada se ispostavlja da se sličan događaj odigrao i 1930. godine, ali na drugom kraju sveta, u isto tako gusto pošumljenoj oblasti brazilske džungle. Brazilski incident se pominje u nekim novinama iz tog vremena, a istraživao ga je i katolički misionar, otac Fidele d’Alviano, koji je svoj izveštaj poslao papskim novinama „L’Oservatore Romano“. Ali d’Alvianov izveštaj je sklonjen od očiju javnosti. Prvi put ga je u štampi citirao tek 1931. Leonid Kulik, član Sovjetske akademije nauka, koji je prvi istraživao Tungusku eksploziju. Pozivajući se na Kulika, d’Alvianov izveštaj pominju i ruski naučnici Nikolaj Vasiljev i Genadij Andrejev 1989. godine, u tekstu objavljenom u stručnom međunarodnom časopisu koji izdaje organizacija za proučavanje meteora.

Britanski astronom Mark Bejli iz opservatorije Armag, pokušao je da pronađe originalni d’Alvianov tekst i uspeo u tome. Na osnovu svedočenja očevidaca, sveštenik je opisao čitav događaj koji se odigrao 13. avgusta 1930. i njegove posledice, ali je propustio da zabeleži mnoge ključne detalje koji bi pomogli astronomima da ustanove poreklo eksplozije. Ipak, nada postoji, s obzirom da je d’Alviano neprestano pisao dnevnike koje Vatikan još uvek poseduje.

Neposredno pre eksplozije duž granice sa Peruom na severozapadu Brazila, piše d’Alviano, sunce se obojilo crvenom bojom, a nebo utonulo u potpuni mrak. Zatim je počela da pada kiša belog pepela, a uši je probijao zvižduk visokog intenziteta. Na nebu su se iznenada pojavile tri vatrene lopte i ubrzo ekplodirale, a zvuk zaglušujuće tutnjave čuo se stotinama kilometara unaokolo. Mesecima kasnije, delovi spržene šume su još uvek tinjali.

Bejli smatra da su vatrene lopte, svaka veličine prosečne kuće, eksplodirale jačinom od jedne megatone, ili bar destim delom snage eksplozije koja se dogodila iznad Tunguske. Šta god da ju je izazvalo, brazilska eksplozija se dogodila na vrhuncu godišnjeg pljuska meteorita Perseida. Slični događaji se možda odigravaju češće nego što smo mislili, smatra Bejli. „Zemlja bi mogla biti izložena takvim eksplozijama čak tri do četiri puta u jednom veku“, upozorava britanski astronom.

– Teško je zamisliti da neko namerno gađa Zemlju ali ako to već radi, nadajmo se da će nastaviti da gađa samo nenaseljene oblasti kao u prošlosti. U suprotnom ćete lično biti svedoci jedne takve katastrofe – osim ako cilj ne bude oblast u kojoj baš vi živite, kaže Bejli.