Analizom drevne opeke iz vremena drevne Mesopotamije otkriveno je da je jačina Zemljinog magnetnog polja pre otprilike 3.000 godina bila – dramatično veća nego što je to danas! Studija, objavljena u časopisu “Proceedings of the National Academy of Sciences”, zasnovana je na arheomagnetskim tehnikama, ili izvlačenju informacija o jačini i smeru Zemljinog magnetnog polja iz drevnih objekata.

Cigle ili keramika često su pravljene sa granulama magnetne stene koje, kada se zagreju pa zatim ohlade, zadržavaju potpis geomagnetskih uslova tog vremena. Pri vrlo visokim temperaturama, objekti nemaju memoriju. Ali kako temperatura pada, “pamte” magnetno polje u kojem se Zemlja nalazila tada.

U ovom istraživanju, istraživači su koristili drevne cigle iz Mesopotamije (danas Irak) koje sadrže gvožđe-oksid kako bi ispitivali jačinu magnetnog polja. Sistematskim uklanjanjem drevnog magnetnog potpisa sa malih fragmenata cigli zagrevanjem i hlađenjem, zatim ponovnim zagrevanjem cigli i zamenom magnetnog polja onim koje se proizvodi u laboratoriji, istraživači mogu dobiti odnos između magnetnog naboja objekta iz prošlosti i onog u laboratoriji.

To je istraživačima saopštilo da su ove cigle pečene u vreme kada je Zemljino magnetno polje bilo jedan i po puta jače nego danas, tokom perioda poznatog kao “Levantinska geomagnetna anomalija” gvozdenog doba. Anomaliju su prvi put otkrili članovi istog tima 2009. godine u obližnjem regionu koristeći slične metode.

Ogromna Levantinska geomagnetna anomalija gvozdenog doba je zadivljujuća. Istraživači ne razumeju mnogo toga o tome šta je izazvalo povećanje magnetne snage, ili zašto i kako Zemlja generiše ove vrste povećanih magnetnih polja tokom vremena.

Geomagnetno polje je jedan od najenigmatičnijih fenomena u naukama o Zemlji. Sam Albert Ajnštajn je rekao da razumevanje njegovog porekla i ponašanja predstavlja jedan od velikih nerešenih problema u fizici.