Poslednja osmatranja i snimanja naše planete sa NASA letelice Imidž i satelita Klaster Evropske svemirske agencije, pokazuju da se u magnetnom polju Zemlje pojavljuju ogromne pukotine. Podaci ukazuju da postoje periodi kada se, iznad velikih prostranstava naše planete, magnetno polje jednostavno “ljušti”, pa je atmosfera potpuno izložena najjačem udaru solarnog zračenja.
Pukotine u magnetnom polju mogu se uporediti sa kućom na kojoj su usred oluje ostali otvoreni prozori. U našem slučaju, međutim, nalet olujnog vetra neće biti snažan protok vazduha, već štetna zračenja solarne erupcije nastale milionima kilometara dalje, na površini Sunca. Tokom ovih eksplozija, u svemir se emituju milijarde tona super naelektrisanih materijala, koji udaraju u magnetno polje naše planete i, između ostalog, stvaraju fantastična severna svetla ili auroru borealis. Magnetno polje efikasno odbija nazad u svemir veći deo štetnog zračenja, ali ova poslednja i veoma zabrinjavajuća otkrića pokazuju da štetno zračenje može direktno da prođe kroz našu atmosferu kroz pukotine u magnetnom polju.
Te pukotine predstavljaju veliki problem za funkcionisanje svemirskih satelita, radio komunikacije i svih vrsta električnih sistema. Posebno je pitanje kako ta nova situacija može uticati na život širom planete?
Većina naučnika tvrdi da je naša atmosfera sposobna da se izbori sa poplavom solarnih čestica i da ih pravovremeno filtrira. Neki efekti, međutim, naročito oni koji se odnose na vremenske prilike, neizostavno će se dogoditi, bez obzira da li je energija sa Sunca konstanta ili ne. Na primer, nedavna erupcija na Suncu oborila je sve rekorde i sasvim je moguće da su čestice te masivne solarne baklje uspele da prodru kroz pukotine magnetnog polja, pa su delovi površine planete bili izloženi izuzetno štetnom solarnom zračenju. Ako bi se to događalo tokom dužeg vremenskog perioda, bile bi uništene sve poljoprivredne kulture, životinje bi nestale a ljudi lagano umirali od čitave lepeze smrtonosnih kancera.
Poslednja osmatranja pokazuju da su neke od pukotina u magnetnom polju bile otvorene najviše devet sati. Ako je zaista tako, onda će eventualne posledice izloženosti solarnom zračenju zavisiti od jačine solarnog vetra u vreme kada su pukotine bile otvorene.
Postojanje pukotina, ali ne i i njihov obim, bili su naučnicima poznati još pre nekoliko decenija. Mogućnost da se tako nešto dogodi prvi put je pomenuta još 1961. godine, ali su pukotine otkrivene tek 1979. Uz pomoć podataka koje je prikupio međunarodni Sunčev istraživač (SI) sa svemirske letilice Goati Postman, nemačkog instituta Maks Plank za vanzemaljsku fiziku, bilo je moguće prvi put napraviti model pukotina u magnetnom polju i zabeležiti njihovo trajanje i obim. Danas, zahvaljujući najsavremenijoj tehnologiji, otkrivamo da su magnetne pukotine daleko veće nego što smo mogli i da zamislimo.
Pukotine u magnetnom polju izazivaju zabrinutost mnogih naučnika, jer većina smatra da one prethode procesu okretanja polova. Ovi zapanjujući događaji kada su magnetni polovi Zemlje potpuno menjali mesta – neki naučnici smatraju da se isto dešavalo i sa geografskim polovima – zbivaju se približno jednom u tri četvrtine miliona godina. Naučnici smatraju da je sledeća promena polova zadocnila i da je već trebalo da se dogodi. Jedan od glavnih znakova da će uslediti promena polova jeste činjenica da se magnetno polje Zemlje značajno smanjilo tokom poslednjih sto godina. Pored ostalog, to istanjeno magnetno polje je i jedan od uzroka nastanka velikih pukotina.