Objavljujemo tekst dr Gven Skot, jedne od vodećih istraživača zagonetne bolesti koja se velikom brzinom širi po celom svetu, ali je najvažnije da lek – postoji!

Ako niste pročitali prvi tekst o morgelonskoj bolesti, svakako to učinite. Dovoljno je da kliknete ovde i link će vas odvesti na tekst.

Morgelonska bolest nije bolest zasnovana na jednoj komponenti, već je to sistem sinergijskih patogena stvorenih sa određenim ciljem.

Doktorka Gven Skot (Gwen Scott), još jedna od žrtava morgelonske bolesti, godinama je istraživala kemtrejlove – čudne avionske tragove za koje se sumnja da preko njih nesavesne vlade razvijenih zemalja „truju“ stanovništvo širom planete.

– Ovo su opasna vremena za ljudska bića i sve živo na planeti – kaže dr Gven. – Vazduh koji dišemo je toksična supa zahvaljujući kemtrejlovima. Teški metali, biološki patogeni, „vlakna“ polimera i drugi opasni materijali se iz vazduha ispuštaju svakodnevno širom planete. To su majušne čestice koje je veoma lako udahnuti. Kada se jednom nađu u telu, za manje od jednog minuta postaju sistemske. Pre deset godina imala sam čast da upoznam vodećeg nezavisnog naučnika u istraživanju kemtrejlova, Kliforda Karnikoma (www.carnicom.com). Zajedno, počeli smo da mukotrpno otkrivamo sastojke od kojih je skuvana ta toksična supa. Posle svakog njegovog otkrića, ja bih istražila koji će prirodni lek narodne medicine ublažiti negativne efekte na ljudsko telo.

Gven Skot je objavila rezultat desetogodišnjeg istraživanja, naglašavajući da će u godinama koje slede verovatno biti menjani sastojci spreja kojima nas zasipaju kemtrejlovi. Svoj rad je ponudila svima koji žele da ga pročitaju i objavila ga besplatno, kao svoj dug čovečanstvu.

„Ovo je vreme kada se moramo odreći gramzivosti i uskih ličnih interesa. Život na ovoj planeti vapi za pomoć, zato se moramo udružiti i zajedno delovati. Moja je nada da će neke pametne glave pročitati ovaj rad, naučiti nešto iz njega i slobodno iskoristiti moja otkrića da bi otišli bar korak dalje. Jedino nesebična saradnja umnih ljudi može pomoći čovečanstvu da se uhvati u koštac sa opasnošću koja mu preti.“

Dr Gven Skot navodi elemente morgelonsko-kemtrejl sindroma:

– Metali (naučno potvrđeno prisustvo)

– Biološki elementi / mikoplazma – bakterije, virusi, gljivice-bakterije/gljivice/mikoplazma (naučno potvrđeno prisustvo)

– „Vlakna“/Pseudoživot/izmenjeni paraziti (potvrđeno proisustvo,još se raspravlja o njihovoj prirodi)

– Polimer/fiber-optički materijal (naučno potvrđeno prisustvo)

– Frekvence koje ulaze u telo kroz atmosfersku manipulaciju (potvrđeno prisustvo)

– Čestice kalcijuma (potvrđeno prisustvo)

– Čestice magnezijuma (potvrđeno prisustvo)

Zatim slede uputstva za eliminaciju pojedinih elemenata i ublažavanje tegoba. Prenosimo rad doktorke Skot u celini.

A. Metali – Aluminijum, barijum, titanijum, drugi metali

Najbolji i najefikasniji način da se iz tela svakodnevno uklanjaju teški metali je upotreba čiste gline, koja nije skupa i nema kontraindikacija ukoliko se pije sa destilovanom vodom na prazan stomak. Većini ljudi odgovara doza od jedne jelovne kašike dnevno. Glina je bogata silicijum dioksidom koji pomaže regulaciju brojnih telesnih funkcija. Glinu držite u staklenim posudama ili papiru, nikako u plastici. Istražujući njen uticaj na organizam, otkrila sam da glina utiče na izbacivanje metala i drugih toksina.

B. Biološke komponente

Ubeđena sam da su drugi istraživači (Rajf, Bešamp, Nisens i ostali) bili potpuno u pravu po pitanju prirode organizama koje nazivamo virusima, bakterijama ili gljivicama. Ovi su naučnici verovali u pleo-morfnu prirodu tih stvorenja – da se bakterija može promeniti (morfovati) u virus ili gljivicu, pa čak i u majušnu semenku koja se sakrije pred terapijom i ponovo pojavi kasnije. Bilo to istina ili ne, postoji nekoliko prirodnih lekova koji deluju na sve tri vrste i imali smo dosta uspeha sa njihovom primenom kod tretmana morgelonskog sindroma. Mikoplazma izgleda posebno dobro reaguje na tretmane koloidnim srebrom (srebrnom vodom).

1. Koloidno srebro: Daje fantastične rezultate – klikni ovde. Izuzetno je efikasno ako se koristi umesto klasičnih kapi za nos. Većina ljudi uzima probiotike u kombinaciji sa koloidnim srebrom koje može samanjiti količinu dobrih bakterija u crevima.

2. Običan sapun bez dodataka za ovlaživanje kože i parfema.

3. Ekstrakti biljaka koje jačaju imunološki sistem. Mnoge od njih se vekovima koriste u tradicionalnoj medicini za eliminaciju virusa, bakterija i gljivica.

4. Ekstrakt kvasca sa dodatkom lekovitg bilja.

5. Ishrana je veoma važna: hrana treba da je organskog porekla, lokalna i uzgajana ako je to moguće, bez pesticida (tlo apsorbuje sve toksine koji padaju sa neba i zatim se talože u hrani). Ako se jede meso, neka bude organskog porekla. Koristiti koliko se god može “živa” voda – voda sa izvora ili iz bunara.

Takođe treba izbegavati mikrotalase. Uzimati isključivo neprerađene, organske masnoće. Mnoge kompanije koje proizvode “organsku” hranu su samo izdanci velikih proizvođača hrane. Oznaka “organsko” može lako prevariti kupca. Pronađite ljude koji zaista proizvode hranu bez pesticida ili sami uzgajajte povrće…

6.Visokopotentni, tečni jod koji se svakodnevno uzima izuzetno uspešno drži pod kontrolom gljivice. Veće količine organskog kokosovog ulja takođe su blagotvorne.

7. Čišćenje organa (jetre, creva, bubrega, bešike, pluća) olakšava tegobe i pomaže. Doktorka Hulda Reger Klark je opisala nekoliko veoma dobrih recepata koje možete primeniti. (Njene knjige su prevedene i na srpski jezik, prim. prev – možete se raspitati putem telefona 065 61 64 343, ili viber: +381 64 549 68 65; email omega@omegacor.info ili pogledati na linku https://omegacor.info/zaperi.htm)

8. Kao i uvek, fizičke vežbe će pomoći telu da se obnovi. Izaberite vežbe koje vam prijaju. Kako se odvratna materija od mrtvih patogena taloži u limfnim žlezdama, pokreti tokom vežbi funkcionišu kao pokretači za izbacivanje otpada iz sistema. Pošto limfni sistem nema “pumpu” kao srce da izbaci nataloženo, pokreti su više nego važni.

9. Postoji dosta biljaka sa antibakterijskim, antivirusnim i antigljivičnim svojstvima: beli luk, svi italijanski začini, turmerik, đumbir, crni luk, kineske pečurke (reiši, maitake, šitake…), ljute papričice i mnoge druge koje možete uvrstiti u ishranu. Istražujte sami i otkrijte koje će vam namirnice i biljke prijati. Šećer hrani gljivice i treba ga izbegavati, baš kao i svu rafinisanu, neprirodnu i izmenjenu hranu. Obolelima se savetuje da koriste probiotsku hranu poput kefira, jogurta, mleka…

C. Polimer/fiber-optički materijal

Ovu komponentu morgelonskog sindroma je možda najteže tretirati, jer se izgleda inkorporira u kosu, kožu, oči i u druge organe u telu. Vlakna i paraziti ga koriste kao omotač svojih spoljašnjih membrana. Do dana današnjeg nisam pronašla odgovor na pitanje kakva je njihova svrha (mnogi govore da prisustvo vlakana ima neke veze sa kontrolom uma i tela) i koja bi terapija bila efikasna za izbacivanje takvih patogena iz organizma. Međutim, postoje neki dokazi da sledeće terapije pomažu da se bar veći deo izbaci iz sistema:

1. Kada jedete organsko grožđe isperite usta njegovim sokom i ispljunite ga povemeno iz usta. Na taj način polimer izlazi iz usta sa vlaknima.

2. Sok organskog grožđa i organsko crno vino takođe potpomažu izbacivanje plastike iz sistema. Neki ljudi mi javljaju da isti efekat postižu i ispijanjem gazirane mineralne vode.

3. Inhaliranje pluća uljem čajevog drveta takođe pomaže, baš kao i pušenje čistog, prirodnog, neprerađenog duvana u listovima (pomaže iskašljavanje).

4. Jabukovo sirće (samo organsko) je mnogima pomoglo da iskašljavaju i izbacuju plastiku.

5. Tuširanje (koristite dobar filter) vrelom vodom i udisanje pare pomaže prilikom iskašljavanja.

6. Čini se istinitom tvrdnja da se plastika inkorporira u gljivičnu mrežu. Neki smatraju da je gljivice koriste za hranu, ali nema dokaza. Istina je da kada se gljivica “slomi”, oslobađa se polimer koji zatim napušta telo preko respiratornog sistema, sistema za izlučivanje i često preko stopala.

D. Vlakna/Paraziti/Izmenjeni oblici života

Mnogo je teorija i spekulacija o tome šta su zapravo vlakna koja izlaze iz rana obolelih od morgelonske bolesti. Neki veruju da su ona genetki modifikovani pamuk, drugi da je to vrsta nanotehnologije, treći da su u pitanju živi paraziti. Mnoge vrste vlakana sam gledala pod mikroskopom, a na hiljade njih je izvađeno iz mog sopstvenog tela. Koliko god ih proučavala, njihova priroda za mene još uvek predstavlja misteriju. Ipak, uz pomoć nekolicine briljantnih naučnika i na osnovu ličnih opažanja, došla sam do nekih teorija kojima bi se možda mogla objasniti priroda tih vlakana:

1. Izgleda da poseduju elementarni nivo inteligencije

2. Izuzetna magnetna svojstva

3. Privlači ih grožđe, bez obzira da li je to sok od grožđa ili crno vino (pri tom ne toliko organsko, koliko industrijski prerađeno i oslabljeno grožđe u soku i vinu).

4. Skupljaju se u “čopore”, što znači da istovremeno slede pokrete “vođe”. Kretaće se ka nečemu ili od nečega što ih ili privlači (grožđe) ili ih odbija (svetlost crvenog lasera).

5. Imaju različite “krajeve”. Neki su iskrivljeni i liče na kuke, drugi su naduvani i liče na loptice, a treći su potpuno pravi.

6. Patogene nose u sebi.

7. Imaju tvrdu spoljašnju ljušturu od fiber-optičkog polimera, koja je veoma fluorescentna.

8. Neki bez problema izlaze iz tela u obliku morgelonske “kose-dlaka”, a drugi formiraju rane i izazivaju oštar, intenzivan bol.

9. Sposobni su za morfing – pretvaranje u mnoge forme: u lišće, bube, zlato, srebro i drugo što izbija iz ljudskog tela na krajnje uočljiv način. Takođe izgleda da komuniciraju sa drugim životnim oblicima, bubama na primer, i mogu uticati na ponašanje obolelog. To je možda najčudniji i najintrigantniji aspekt njihove “prirode”. Zbog čega se i kako morfuju u druge forme mi je još uvek potpuna nepoznanica. Izgleda da su ljudi koji dođu do faze kada se ovaj fenomen dogodi, definitivno oboleli od morgelona. Ironično ili ne, tek potreban je izuzetno jak imunološki sistem da bi se izbacili ti krajnje neprirodni patogeni.

Upotreba čistog sapuna da bi se oprali odeća, stvari i životni prostor se pokazala veoma efikasnim sredstvom. Takođe je efikasno i pridržavanje drugih protokola (glina, ishrana, biljke, koloidno srebro…), a simptomi su mahom smanjeni. Čini se da vlakna neobično privlači voda, pa je dugotrajno potapanje tela takođe blagotvorno.

Mnogi oboleli su mi javili da su primetili kako vlakna napuštaju njihova tela dok se potapaju u kupke.

Neki istražvači veruju da su vlakna izmenjene forme parazita po imenu nematoda iz roda Aschelminthes (napomena: krajem 20. veka je većina informacija o Askelmintima ili izmenjena, ili potpuno iskorenjena. Ono što je o njima danas dostupno je ili pogrešno ili potpuno nejasno.) Pošto su to stvorenja koja žive u vodi, ima logike da će ih privlačiti voda.

Još jedno zanimljivo opažanje: kada izvučem vlakna iz podlaktice i stavim ih u posudu, ona stoje ili uspravno ili pod oštrim uglom nagore. Tek posle 2-3 nedelje legnu dole. Moguće je da njihove magnetne osobine reaguju na frekvence iz vazduha, ili je to njihov prirodni način da se “drže” za kamen ili biljku (nematode se tako ponašaju) čekajući novog domaćina.

Jedna od terapija koja pomaže ljudima da se reše vlakana je energično ispiranje usta organskim sokom od grožđa. Sok treba sipati u odvojenu čašu, a zatim uzimati male gutljaje i ispirati usta 10-15 sekundi. Zatim ispljunite u belu posudu i pogledajte rezultat. Do danas ne postoji ni jedna osoba koja je isprobala ovu terapiju a da nije ispljunula vlakna (osim ljudi koji nose zubne proteze koje blokiraju izlazne kanale.). Potrebno je ovaj proces ponoviti 7-10 puta. Neki ljudi ispiraju usta i 30-50 puta u jednoj turi. Ipak, iskustvo me je naučilo da ako previše brzo izbacite veliku količinu vlakana, vaši zubi, krunice i desni postaju ugroženi. Posle terapije, usta i jezik su čisti. Ako je zub bolan, često pomaže ispiranje koloidnim srebrom.

Takođe pomaže ako pijete organski sok od grožđa i organsko crno vino, jer vlakna izgleda prate grožđe u maniru stada, pa tako izlučivanjem i izlaze iz organizma.

Sledeću terapiju mi je otkrio briljantni hemičar, a ja je ovde iznosim. Terapija je još uvek u fazi testiranja, ali za sada veoma dobro pomaže izbacivanje vlakana. Doktor Džon Milevski (Dr. John Milewski) je otkrio da ako se voda stavi na magnetitski pesak i ostavi tako tri dana, voda će biti magnetizovana. Takvom je vodom zalivao biljke i one su bujale. U stvari, napredovale su i preko toga, rasle su više, jače i zdravije. Proverila sam ovaj proces, eksperimentišući na svojih 40 biljaka. Moj prijatelj hemičar smatra da se tako preokreću polovi kod pseudoživotnih formi i one postaju impotentne. Moguće je da ih magnetizam privlači i izacuje iz tela baš kao grožđe. Primetila sam da ako ispiram usta magnetnom vodom pre nego što primenim terapiju grožđem, mnogo veći broj vlakana izbacujem iz usta.

Doktorka Hulda Klark je napisala nekoliko knjiga i u svima navodi parazite i polutante kao primarne uzroke svih bolesti. Kako su velike šanse da su bar neki delovi vlakana poreklom paraziti, ima smisla slediti njen antiparazitski protokol. Verujem da su dva najdragocenija aspekta tretmana doktorke Klark sedamnaestodnevni program čišćenja organizma i tzv. zaper aparat – klikni ovde za detaljniji pregled. Herbalna formula sadrži tri moćne biljke koje se koriste u tradicionalnoj medicini za izbacivanje parazita. Njene formule i doze su veoma specifične i treba ih pažljivo primeniti. Zaper je sprava koja koristi posebne frekvence koje ubijaju parazite. Veoma je važno pročitati njene knjige da biste razumeli šta radite i zbog čega. Čak i ako vlakna ne potiču iz familije parazita, metode dr Klark će sasvim sigurno pomoći telu da se otarasi postojećih parazita. Kako ona objašnjava, paraziti izazivaju brojne bolesti i smanjuju prirodnu isceliteljsku energiju tela.

Kućno testiranje

Većina ljudi smatra da postoje oboleli od mogelonske bolesti i ostatak sveta. Drugim rečima, ukoliko na telu nema rana koje ne zaceljuju, čovek je zdrav. Na osnovu istraživanja Kliforda Karnikoma sada znamo da to nije tačno. Karnikom je uradio ogroman broj testova krvi ljudi iz svih delova sveta, sa čitave planete. Rezultati su pokazali da u SVIM testiranim uzorcima ima vlakana u većoj ili manjoj meri. Uradio je dovoljno testova za statističku analizu. Još uvek je predmet raspravo zbog čega se kod nekih ljudi (čiji broj svakodnevno raste) javljaju rane a kod drugih ne. Lično smatram da naš imunološki sistem radi svoj posao i istiskuje vlakna iz tela gde, na kraju krajeva, ne pripadaju.

Primećeno je da se na svim većim TV mrežama, baš kao i na TV kanalima na španskom jeziku, reklamiraju lekovi za ljude sa ranama po čitavom telu. U reklami se nikada ne pokazuju rane, već samo srećni ljudi koji posle tretmana njihovim lekom ponovo mogu da se uključe u svakodnevni život zajednice jer je njihova pojava sada prihvatljiva za okolinu. Na španskim TV reklamama se takođe vrti priča o ranama po telu, ali se nude biljni lekovi, ne sinetetički. To ukazuje na problem daleko većih razmera. Rečeno mi je da je na jednoj peruanskoj TV prikazana priča o ljudima koji velike rane na telu leče kupkama od joda. Komentator je naglasio da je uzrok bolesti potpuno nepoznat.

Vratimo se terapiji ispiranja usta sokom od grožđa. Kada ispljunete sok, vidite li malena vlakna? Vlakna se itekako vide. Ta ista vlakna postoje u krvi, lezijama na koži i u vazduhu koji dišete. U zamračenoj sobi pogledajte svoje zenice pomoću prigušenog svetla. Da li su fluorescentne? Nije normalno niti prirodno ako ljudsko oko “sija”. Rečeno mi je da ne gledam dugo u “crno” svetlo da ne bih oštetila oči (zavisno od talasne dužine).

Pomoću digitalnog termometra počnite da beležite temperaturu tela tri puta dnevno. Normalna prosečna temperatura treba da bude oko 37 stepeni. Svi ljudi koje sam zamolila da urade ovaj test imali su mnogo niže temperature tela, neki čak 34 stepena Celzijusa. Takođe, ljudi se često žale da im je hladno. Imam mnogo teorija o tome zbog čega se ovo događa, ali ni jedan dokaz. Znam sigurno da tople kupke i sedenje kraj vatre u mnogome opuštaju ljude i pomažu im.

Posle desetogodišnjeg istraživanja morgelona, ima još mnogo toga što treba uraditi. Sigurna sam da će ovaj moj rad biti redovno dopunjavan kako vreme prolazi. Isprobala sam stotine različitih terapija na sebi (neke su bile štetne neke blagotvorne), a ovo su one koje od srca preporučujem. Dostupne su svakome, ljudi ih mogu sebi priuštiti, a pri tom su i efikasne. Svaku terapiju za koju se odlučite prijavite svom lekaru. To je veoma važno da bi se izbegle kontraindikacije između terapija zvanične i alternativne medicine.

Respiratorni aspekti

Iako nisu specifični za obolele od morgelona, respiratorni aspekti su veoma važni u nameri da se isceli telo. Medicinski kiseonik je izuzetno važan i treba ga upotrebljavati. Mi funkcionišemo sa veoma malim nivoima kiseonika zbog promena u snabdevanju vazduhom. Treba zapamtiti da sve te majušne čestice što se svakodnevno raspršuju u vazduhu koji udišemo (teški metali, vlakna, patogeni, itd) potiskuju kiseonik. Jedno nedavno istraživanje je pokazalo iznenađujuće rezultate: da 70-80 procenata novoobolelih pacijenata od raka pluća nikada nisu bili pušači. Mene to nije iznenadilo. Skoro sam saznala da metali (aluminijum, barijum i dugi) imaju oblik sečiva tako da lako mogu prodreti u pluća i ući u krvotok. Takođe treba imati u vidu da barijum sprečava kašalj.

Uz sve toksine koje svakodnevno udišu, ljudi bi morali neprestano da kašlju. Ali to se događa samo nekima. Postoje određene dobre prirodne terapije koje pomažu detoksifikaciju pluća i njihovo obnavljanje. Ako možete, nosite na licu masku svaki put kada izlazite napolje. Znam da to izgleda smešno i da je neudobno, ali je istovremeno i najbolji način da zaštitite pluća od patogenih čestica iz vazduha. Čitav respiratorni sistem funkcioniše mnogo bolje ako u vazduhu ima vlage. Plućima je vlaga neophodna da bi izbacila neželjene stvari. Para tokom tuširanja (koristite kvalitetan filter za vodu) i isparivači koje ćete ostaviti u stanu tokom noći pomažu mnogo, posebno u suvim podnebljima.

Možete se inhalirati i biljkama. Posebno je dobro ulje čajevog drveta. Nekoliko kapi u posudu u koju ste već stavili proključalu destilovanu vodu, duboki udah i olakšanje dolazi. NIKADA ne pijte tu vodu, već je posle inhaliranja prospite.

So je još jedan odličan tonik za pluća, kojim se možete inhalirati. Kad kažem so, onda mislim na pravu morsku so, ne na rafinisanu. Kopači soli nikada ne oboljevaju od respiratornih infekcija upravo zbog soli koju udišu.

Neki ljudi puše čist, prirodni i neprerađeni duvan. Rekli su mi da im to pomaže u suzbijanju sluzi u plućima koju bi morali da iskašljavaju. Iako mi se čini prilično kontraverznim, rekla bih da i ova metoda pomaže.

Takođe ima izveštaja da vitamin C pomaže plućima da se oporave i zacele.

Privlačenje i izbacivanje “vlakana” iz ruku

Ako ste pročtali rad Kliforda Karnikoma o morgelonima, a nadam se da jeste (www.carnicom.com), onda znate da uzorci tkiva ožiljaka sa vlaknima koje je ispitivao potiču sa mog tela. Vlakna izbijaju na isti način kao kod drugih obolelih, uz jak bol, nalik žaokama, a proces kulminira pojavom rana koje podsećaju na kupe vulkana. Neke rane zacele za nekoliko nedelja, druge ostaju otvorene mesecima, a u par slučajeva i godinama. Moj problem je bio što sam želela da ih proučim u kompletnom stanju. Vlakna su često bila utisnuta u tkivo ožiljaka ili prikačena za ožiljke i uvek su bila zgnječena i deformisana.

Nazvala sam svog mentora Kliforda Karnikoma, ne bi li me posavetovao kako da te “stvari” privučem na svoje podlaktice gde bih mogla da ih proučavam golim okom. Želela sam da vidim celo “živo” vlakno i meni dostupno. Kliford mi je preporučio obloge koje su postigle ono što sam želela.

Kada su vlakna počela da se pojavljuju na mojim podlakticama, bila su tamne boje i veoma velika. Bilo ih je lako uočiti i bez lupe. Izvukla sam 40-50 komada i dala ih Klifordu Karnikomu. Veoma ga je zanimala činjenica da su vlakna stajala uspravno u tegli. Pod jakim mikroskopom je uočio da su to ista vlakna koja smo videli i u uzorcima moga tkiva, krvi i brisa iz usta.

Posle nekoliko meseci sam primetila da su vlakna postala manja i da ih je bilo teže uočiti golim okom. Ponovo sam nazvala svog mentora i on je predložio da koristim lupu i jaku svetlost. To je funkcionisalo i mogla sam sada da vidim ta manja vlakna. Gledajući ih kroz lupu, shvatila sam da su se njihovi “repovi” promenili. Neki su imali prepoznatljive kuke, drugi “loptice” a neki su bili potpuno pravi. Zovem ih “repovi”, jer su to delovi vlakana koji se poslednji pojavljuju.

Ponovo sam uspevala da iz svake ruke dnevno izvučem po 40-50 vlakana. Proces je postao nešto teži jer bi se neka vlakna zaglavila ispod kože, pa sam morala da na površini kože napravim rupicu pomoću igle i tek onda da ih izvadim.

Do tog trenutka, vlakna su izlazila minimalno povređujući kožu. Sada, kada su na izvestan način kompromitovana, počela su da stvaraju male rane po mojim rukama. Srećom, ni jedna od njih nije bila velika kao one koje sam imala na leđima, gde su se spontano pojavljivale. U jednom trenutku sam obrijala mali deo kože na ruci, čisto da vidim šta će se dogoditi. Nažalost, brijanje je izazvalo osip sa svrabom koji je potrajao mesecima. Izgleda da sam “otkrivši” vlakna, prekršila pravila igre i da sam bila kažnjena. Takođe sam primetila da mi se pojavljuje novi sloj kože koji je izgledao kao od plastike i bio je izuzetno fluorescentan. Činilo mi se kao da vlakna žive u plastičnom materijalu i da ga dobijaju iz svojih spoljašnjih omotača. Kasnije sam pod mikroskopom posmatrala na jednom od njih omotač od fiber optičkog materijala, koji sam pocepala prilikom procesa uklanjanja spoljašnjeg štita.

Primetila sam još nešto veoma važno: sav pribor koji sam koristila za ekstrakciju vlakana – a bio je od nerđajućeg čelika – počeo je da se magnetiše. Igla bi se zalepila za pincetu i tako redom. I vlakna su počela da se lepe za metal i postalo je veoma teško izvući ih napolje. Morala sam da ih potapam u čašu napunjenu alkoholom od žitarica da bih uspela da ih skinem sa pincete.

Kasnije se pojavila treća generacija vlakana. Ona su bila (i još uvek su) izuzetno tanka i manja i teško ih je prikupljati. Koristim lupu sa uvećanjem od 30 puta da bih uopšte uspela da ih vidim (i okvir lupe je ubrzo postao izuzetno namagnetisan). Ta tanušna vlakna izgledaju potpuno isto i ponašaju se isto kao i ona veća iz prethodnih generacija. Srećom preko njih mogu da nosim odeću a da mi ne smeta, što nisam mogla sa većim vlaknima.

Da li se vlakna reprodukuju? Da li su ona jedno isto, samo u različitim veličinama? Da li su vlakna delimično živa bića?

Nešto ću vam reći – kada ih izvučete napolje, mrdaju pokretima koji liče na pokrete zmijskog tela. To bi mogla biti reakcija plastike/polimera na rastezanje i vraćanje na prvobitnu dužinu, ili je to neki oblik života koji reaguje kada ga stiskaju i izvlače iz domaćina. U svakom slučaju, odgovor na ova pitanja nemam.

Vlakna rastu veoma brzo, ponekad porastu i pola centimetra za noć. Neka će, ako ih ostavite, nastaviti da rastu i dostići dužinu dlaka. Čak će promeniti boju tako da liče na druge dlake na ruci. Ja sam plavuša i videla sam kako tamna vlakna na mojoj ruci menjaju boju i postaju plava, utapajući se u okruženje. Ostaje jedino tamni koren. A kada te “dlake” iščupate, izgledaju i ponašaju se potpuno isto kao kratka tamna vlakna (kuke, loptice, pravi oblici koji se migolje poput zmije).

Veoma lako možete utvrdili da li ste iščupali pravu dlaku ili morgelonsku. Morgelonske dlake lako kliznu napolje, a kad čupate prave dlake osetite oštar bol (žene to najbolje znaju).

Delim sa vama ova svoja iskustva u nadi da će neka veoma pametna osoba otkriti o morgelonskoj zagonetki mnogo više od mene, a za dobrobit čitavog čovečanstva.

Dr Gven Skot