Skoro 700 godina pre nego što je Džoana Roulins osmislila Hogvorts, školu za mlade čarobnjake, jedan alhemičar je otkrio tajnu kamena mudrosti, možda čak i besmrtnosti…

Fenomenalan uspeh knjiga i filmova o Hariju Poteru, uveli su čitavu generaciju dece (i njihovih roditelja) u svet magije, čarobnjaštva i alhemije. Ono što je danas opšte poznata činjenica jeste da su bar jedan od likova maštovite književnice i njegova magijska potraga zasnovani na alhemičaru koji je zaista postojao i na njegovim čudnim eksperimentima.

Prema priči o Hariju Poteru, Albus Dambldor, upravnik Hogvortsa – škole za veštice i čarobnjake, svoju reputaciju velikog čarobnjaka stekao je delom i zahvaljujući ogromnom znanju iz oblasti alhemije. Njegov partner u istraživanjima velikih tajni je bio Nikolas Flamel. Pa iako su Damldor, Hari i svi nastavnici i učenici Hogvortsa izmišljeni likovi, Nikolas Flamel je stvarna osoba, alhemičar koji je istraživao najmističnije senke magijske veštine, uključujući i eliksir života. Neki čak misle da je Flamel još uvek živ!

U prvoj knjizi o Hariju Poteru („Hari Poter i kamen mudrosti“), Nikolas Flamel je baš napunio 665. godinu. To odgovara stvarnom broju njegovih godina, s obzirom da je pravi Flamel rođen u Francuskoj negde oko 1330. godine. Zahvaljujući krajnje neobičnom sledu događanja, postao je jedan od najpoznatijih alhemičara 14. veka. A priča o njemu je gotovo isto tako fantastična i očaravajuća, kao ona o Hariju Poteru.

Knjiga Abrahama Jevrejina

Nikolas Flamel prodavao je knjige u Parizu. To je oduvek bio slabo plaćeni zanat, ali je Flamelu obezbeđivao relativni mir i dovoljno vremena za čitanje i pisanje. Držao je malu knjižarsku radnju nedaleko od katedrale Sen Žak la Bušeri, gde je sa svojim asistentima kopirao i „iluminirao“ (ilustrovao) knjige.

Jedne noći sanjao je čudan i živopisan san, u kome se pred njim pojavio anđeo. Stvorenje čija su krila isijavala svetlost pokazalo je Flamelu knjigu. Stranice knjige izgledale su kao da su napravljene od predivno obrađene kore drveta, a korice su bile presvučene bakrom.

„Dobro pogledaj ovu knjigu Nikolas“, rekao mu anđeo. „Ni ti ni bilo koji drugi čovek u početku nećete išta razumeti šta u njoj piše. Ipak, jednoga ćeš je dana ponovo pogledati i videćeš ono što ni jedan drugi čovek neće moći da vidi.“

Baš kada je Flamel pružio ruku da uzme knjigu, probudio se iz sna. Ali san je, nedugo zatim, ušao u njegov stvarni život. Dok je Flamel jednoga dana radio sam u svojoj radnji, ušao je neki stranac. Čovek je očajnički želeo da proda neku staru knjigu, jer mu je novac bio neophodan. Flamel je smesta prepoznao bakrom optočene korice knjige iz svog sna koju mu je pokazao anđeo. Nestrpljiv da je se dočepa, bez cenkanja je dao čoveku dva florina i uzeo knjigu.

Na bakarnim koricama ugledao je ugravirane neobične dijagrame i reči. Prepoznao je samo nekoliko starogrčkih simbola i reči. Otvorivši knjigu, shvatio je da su njene stranice izrađene na način potpuno nepoznat njegovom zanatu. Umesto od pergamenta, izgledalo je kao da su napravljene od kore mladog drveta. Na prvoj strani je uspeo da pročita natpis, u kome se kaže da je knjigu napisao Abraham Jevrejin – „princ, sveštenik, Levit, astrolog i filozof“.

Još uvek živo sećanje na neobičan san sa anđelom i sopstvena intuicija, uverili su Flamela da to nije obična knjiga, već zbirka tekstova o drevnom i tajanstvenom znanju. Na trenutak se uplašio da nije dorastao takvom izazovu i zapitao se hoće li biti u stanju da razume šta piše u knjizi. Duboko u sebi je osećao i znao da se na tim predivnim stranicama kriju suštinske tajne prirode i života.

Zahvaljujući poslu kojim se bavio, Nikolas Flamel je dobro poznavao rad najpoznatijih alhemičara svoga vremena, čitao je u njihovim knjigama o transmutaciji elemenata (pretvaranje jednog elementa u drugi, na primer, olova u zlato) i dobro poznavao simbole koje su alhemičari koristili. Ali simbole i reči u ovoj knjizi nikako nije mogao da razume, iako je tome posvetio 21 godinu života.

Prevod sa hebrejskog

Pošto je knjigu napisao Jevrejin mahom hebrejskim jezikom, razmišljao je Flamel, logično bi bilo zamoliti nekog učenog Jevrejina da mu je prevede. Ali katolička crkva je u Francuskoj uspela da iz zemlje protera Jevreje. Iskopiravši svega nekoliko stranica knjige, Flamel se spakovao i krenuo u Španiju, gde je većina francuskih Jevreja potražila utočište od pogroma.

Bilo je to krajnje neuspešno putovanje. Jevreji koje je upoznao u Španiji, bili su sasvim razumljivo nepoverljivi prema hrišćanima i nisu želeli da pomognu Flamelu. Tako se on vrato u Pariz. Učinio je bukvalno sve što je mogao da bi saznao tajne skrivene u knjizi, i ostalo je još jedino da posle dve decenije digne ruke od uzaludnih pokušaja. Ali tada je u Lionu upoznao veoma starog i veoma učenog Jevrejina po imenu Maestro Kanše. Ni Kanše nije želeo da pomogne Flamelu, sve dok ovaj nije pomenuo ime Abrahama Jevrejina. Kanše je čuo dosta o tom velikom i učenom mudracu i o nauci koju je podučavao – misterioznoj kabali.

Uspeo je da prevede tih nekoliko stranica koje mu je Flamel pokazao i poželeo da se sa njim vrati u Pariz ne bi li ispitao i ostatak knjige. Ali Jevrejima je bio zabranjen ulazak u Pariz, a zbog svojih poodmaklih godina, Kanšeu bi put u svakom slučaju predstavljao pravo mučenje. Sudbina je odlučila da stari Jevrejin umre pre nego što je uspeo da pomogne Flamelu.

Uspešna transmutacija

Nikolas Flamel se vratio u Pariz svojoj radnji i svojoj ženi, ali kao potpuno izmenjen čovek – srećan i pun života. Osećao je da ga je susret sa Kanšeom na neki način promenio. Iako je stari Jevrejin preveo samo nekoliko stranica, Flamel je zahvaljujući tome uspeo da pročita i ostatak knjige. Nastavio je da proučava, istražuje i meditira nad misterioznom knjigom još pune tri godine, pre nego što je pokušao da uradi ono za čim su alhemičari bezuspešno vekovima žudeli – transmutaciju. Sledeći doslovno instrukcije zapisane u knjizi Abrahama Jevrejina, Flamel je uspeo da transformiše 200 grama žive u srebro, a potom i u čisto zlato. To je uspeo da uradi uz pomoć kamena mudrosti, a govorilo se da je u čitavom procesu korišćen i neobičan, crvenkasti „projekcioni prah“.

Pretvaranje osnovnih metala u srebro i zlato? Zar to nisu puko sujeverje, fantazija i folklor? Sasvim moguće. Međutim, istorijski zapisi kazuju da je taj skromni knjižar gotovo preko noći postao bogat čovek. Zapravo toliko bogat, da je sagradio ubožnicu za siromašne, osnovao tri bolnice i velikodušno darovao crkve. Bukvalno ni florin novostečenog bogatstva nije upotrebio da bi poboljšao sopstveni način života. Novac je davao isključivo u dobrotvorne svrhe. Priča kaže da Nikolas Flamel ne samo da je uspešno transmutirao metale, već i sopstveni um i srce. A ako je transmutacija folklor protkan sujeverjem i fantazijom, kako je Flamel naprasno postao bogat?

Flamel je umro …. ili nije?

U knjizi o Hariju Poteru, zli Lord Valdemor traga za kamenom mudrosti kako bi postao besmrtan. Ista moć kamena koja pokreće transmutaciju može stvoriti i eliksir života koji čoveku daruje večni život ili mu, prema nekima, produžava život za najmanje hiljadu godina.

Deo legende kojom je okružena istinita priča o Nikolasu Flamelu kaže da je uspeo ne samo da pretvara metale u zlato i srebro, već i da dosegne besmrtnost.

Istorijski podaci svedoče da je Flamel umro u 88. godini života – u za to vreme izuzetno dubokoj starosti. Ali ova priča ima i neobični dodatak. Posle zvanične Flamelove smrti, brojni tragači za kamenom mudrosti i čudesnim „projekcionim prahom“ su neprestano pretresali i pljačkali njegovu kuću iznova i iznova. Ništa nisu pronašli. Nisu pronašli ni famoznu knjigu Abrahama Jevrejina.

U vreme vladavine Luja XIII u prvoj polovini 17. veka, pričalo se da je potomak Nikolasa Flamela po imenu Duboa nasledio knjigu i izvesnu količinu projekcionog praha. Navodno je Duboa pred očima samog kralja pomoću praha pretvorio olovo u zlato. Taj čudesni podvig je privukao pažnju moćnog kardinala Rišeljea, koji je zahtevao da mu se objasni dejstvo čudotvornog praha. Ali Duboa je posedovao samo ostatke praha koji je stvorio njegov predak i nije znao da pročita knjigu Abrahama Jevrejina. Tako su tajne Nikolasa Flamela ostale tajna.

Priča se da je Rišelje zaplenio knjigu Abrahama Jevrejina i podigao laboratoriju u kojoj su neki do najvećih umova pokušavali da odgonetnu i iskoriste tajno znanje. Međutim, pokušaj je okončan neuspehom. Otada se knjizi gubi svaki trag, uz izuzetak nekoliko ilustracija sačuvanih u papirima Nikolasa Flamela.

Kasnije, u tom istom veku, kralj Luj XIV je poslao arheologa Pola Lukasa na istok, sa zadatkom da prikupi naučne činjenice i podatke. Dok je boravio u turskom gradu Brusi, Lukas je upozao starog filozofa koji mu je ispričao da su nekada širom sveta živeli mudraci koji su posedovali znanje o kamenu mudrosti, ali su to znanje čuvali u tajnosti. Mudraci su bili neobično dugovečni i živeli su više stotina, pa čak i hiljadu godina. Filozof je rekao Lukasu da je jedan od tih ljudi bio i Nikolas Flamel. Čak mu je ispričao i o knjizi Abrahama Jevrejina i kako je dospela u Flamelove ruke. Ali Lukasa je najviše zaprepastila tvrdnja starog filozofa da su Nikolas Flamel i njegova žena još uvek živi. Njihova sahrana je bila predstava za radoznale, rekao je starac, posle koje su oboje otputovali u Indiju gde još uvek žive.

Da li je moguće da je Nikolas Flamel zaista otkrio tajnu kamena mudrosti i stekao besmrtnost? Da li zaista postoji drevno znanje o transmutaciji elemenata i eliksiru života?

Ukoliko je to istina, moguće da je Nikolas Flamel još uvek živ i da, kao i čitav svet, beskrajno uživa u maštovitim magijskim avanturama Harija Potera. A da bi njegova besmrtnost imala neku skrivenu svrhu (jer čemu večni život ako za to ne postoji dobar razlog – recimo, večna borba dobra protiv zla), radoznalcima preporučujemo i odličnu trilogiji Majkla Skota „Tajne besmrtnog Nikolasa Flamela“. Svoju trilogiju („Alhemičar“, „Čarobnjak“, „Čarobnica“) Skot počinje sledećim rečima:

„Ja sam legenda. Smrt nema uticaj nadamnom, bolest me ne dotiče. Pogledajte me i nećete znati koliko sam star, a ipak sam rođen leta Gospodnjeg 1330, pre više od šest stotina sedamnaest godina. Za života bejah mnogo toga: lekar i varalica, prodavac knjiga i vojnik, nastavnik jezika i hemije, pravnik i lopov. Ali pre svega bejah alhemičar. Ja sam bio Alhemičar. Prozvali su me najvećim alhemičarem od svih, zvali su me kraljevi i prinčevi, carevi, čak i sam papa. Mogao sam da običan metal pretvorim u zlato, običan kamen u dragulj. I više od toga, otkrio sam tajnu besmrtnosti, utkanu duboko u knjigu drevne magije. Sada je moja žena Pernel oteta a knjiga ukradena. Bez knjige ćemo oboje ostariti. Tokom punog kruga meseca svenućemo i umreti. A ako umremo, zlo protiv koga se tako dugo borimo pobediće. Starija rasa će ponovo osvojiti Zemlju i zbrisati čovečanstvo sa lica planete. Ali neću se predati bez borbe. Ja sam besmrtni Nikolas Flamel.“